В четверг, 22 июля, в Московском Доме общественных организаций прошел круглый стол «Балканы и Кавказ – возможности развития сотрудничества».
Организатором круглого стола выступил Центр геостратегических исследований из Белграда при поддержке Координационного совета неправительственных организаций России.
У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.
Организатор округлог стола био је Centro per studi strategici из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу. „На основу ових предлога, желели бисмо да покренемо механизам који би допринео примени добрих идеја усмерених на развој сарадње између Балкана и Кавказа“- истакла је Драгана Трифковић.
Пише: Драгана Трифковић
Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.
Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“
Ових дана су одборници општине Звечан прогласили председника Србије Александар Вучића за почасног грађанина. Ранијих година је исто тако за почасног грађанина проглашен и некадашњи директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Почасни грађани општине Звечан су још и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић, чувени српски хирург и академик Зоран Кривокапић и руски председник Владимир Владимирович Путин.
Пише: Вања Радић
Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.
Пише: Михаило Меденица
Где смо, роде вољени?
Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!
Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?
Пише: Мирослав Николић
Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.
Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.
„Добродошао велики пријатељу Србије“, тим речима је Александар Вучић у децембру 2019. године дочекао председника Белорусије Александра Лукашенка на београдском аеродрому. И заиста Лукашенковој политици се може много тога замерити, али у односу према Србији не. У време када је НАТО коалиција бомбардовала Србију, Лукашенко је био једини председник неке земље који се упутио у Београд. То многи људи у Србији и данас памти, показивајући велику наклоност према белоруском председнику. Од осамостављивања Белорусије након распада СССР, односи наше две земље су увек били пријатељски. Али показало се да Александар Вучић не мари много ни за пријатељске односе ни за „велике пријатеље Србије“-како је сам назвао Лукашенка приликом његове последње посете.
