Јеменски конфликт, интервенција без стратегије и решења

Пише: Драгана Трифковић

 

Америчке операције на Блиском истоку довеле су до дугорочног разарања многих држава, односно до дестабилизације читавог региона. Наводна америчка борба против тероризма, резултирала је експанзијом тероризма не само на Блиском истоку, већ и у Африци и Европи. Осим од раније познате Ал Каиде, појавила се и „Исламска држава“ преко које се шири талас тероризма. Поред тога што је Авганистан дугогодишња ратна зона где су присутне јединице америчке војске и њихових партнера, затим Ирак, Сирија и Јемен које су у ратном стању, ту је и Либија у којој у сваком моменту може да ескалира сукоб између подељених страна. Актуелни конфликти такође лако могу да се прошире и на друге земље, посебно оне које су лако рањиве. Рецимо на Либан, који је етнички и религијски хетероген, и где су односи оптерећени не тако давним сукобима. Иако Јемен није главна тема у медијима када се говори о конфликтима (поред Сирије и Ирака), ова земља је ушла у трећу годину сукоба.

Рат је почео у априлу 2015. операцијом међународне арапске коалиције на челу са Саудијском Арабијом и уз подршку САД. Јемен је земља која има стратешки положај на Арабском полуострву, пре свега због значајних поморских праваца који пролазе близу његових обала и мореуза Баб ел Мандеб који спаја Црвено море са Индијским океаном.

Јемен је најсиромашнија земља полуострва, јер не производи велике количине нафте. Производња нафте се последњих година смањивала због сталних сукоба, а сматра се да су досадашња налазишта нафте скоро исцрпљена. Због тога се у случају Јемена не може говорити о рату за ресурсе, већ су разлози политичке природе.

Continua a leggere

Свето место пусто не остаје

Преносимо: Александр Мељничук

Када је нека нација ослабљена, када слаби дух и одлучност да себе и своју земљу бране, на њихову земљу почињу да долазе други народи. У почетку се то често догађа неприметно, тако што нико томе не придаје посебан значај, а потом постаје касно…

Неретко стварање етничких енклава, а обично тако све и почиње-догађа се уз прећутни пристанак власти или чак уз њихову подршку. Тешко је рећи чиме се они притом руководе. Можда је реч о баналној издаји сопственог народа, можда они једноставно не осећају припадност том народу.

Такав пример можемо да видимо данас у Херсонској области Украјине, где се постепено формира Кримско-татарска аутономија.

Continua a leggere

Ако тероризам победи у Сирији, следећа мета је Руска Федерација

Интервју Драгане Трифковић са Ман Ел Асадом

Ман Ел Асад има три универзитетске дипломе, две из пословног менаџмента и једну из пословног маркетинга са Бејрутског универзитета, и дипломирао је право на Арапском универзитету у Бејруту. Такође има сертификат са Универзитета арапских народа који је повезан са Комитетом за људска права у Уједињеним нацијама. Има своју адвокатску канцеларију где ради као адвокат. Саветник је за многе институције које се баве правима жена и деце, такође је главни саветник у Вишем исламском шиитском савету. Ман Ел Асад је на челу међународних судова за Блиски исток у Светској парламентарној организацији. Генерални је секретар (председник) либанске политичке партије Тајар Аласади.

Continua a leggere

Приштини се привиђају руски шпијуни

Преносимо: Бранкица Ристић

 

Косовски медији и њихове безбедносне службе етикетирали су бивше сараднике Војислава Коштунице као припаднике руске шпијунске мреже. На списку су Драгана Трифковић, Марко Јакшић, Славиша Ристић, новинари, генерали…

Податке о наводним руским шпијунима на Косову и Метохији, које је објавила Обавештајна агенција Косова, наводећи именом и презименом Србе који су наводно шпијуни Кремља на Косову, да није опасна игра, фактички би могла бити трећи чин драме „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића. Политичка параноја измишљеног лика те драме Илије Чворовића, који у свом подстанару види државног непријатеља и агента мрачних империјалистичких сила, као да се пресликала на косовске безбедњаке.

Драгана Трифковић-мора косовских специјалних служби

Преносимо: Дмитриј Седов

Морам са тугом да Вам саопштим, поштовани читаоци, да је руска обавештајна служба почела да дозвољава озбиљне пропусте. Узмите агентуру коју она неуморно врбује по целом свету. Јер су нас безбројни филмови о Џемсу Бонду одавно просветили да је совјетска шпијунка увек витка плавуша са раскошном косом и шармантним осмехом. Ни један мушкарац осим славног Џемса, не би могао одолети њеним чарима. Поред умешности по питању заводљивости, она одлично влада вештином џиу-џицу, скакањем из авиона без падобрана и може да попије две флаше водке из грлића.

Јасно је да чак ни непобедивом агенту 007 није било лако да се суочи са таквим противником. Једино што му је помагало – јесте приврженост Руса ка једним те истим девојкама. Само што Бонд види лепу плавушу очаравајућег изгледа, одмах се у његовој глави пали сирена: пажња, пажња, опасност! Руска шпијунка. Потенцију под катанац.

Continua a leggere

ЦИА скупља „добровољне прилоге“: Приштина прилаже „мрежу руских шпијуна“

Преносимо: Јевгениј Крутиков

Обавештајна служба непризнатог Косова, у суштини регионално одељење ЦИА, саопштава да је открила „мрежу руских шпијуна“, и у ту мрежу убраја Србе који су трн у оку Приштини. Тај „извештај“ се не може читати са озбиљним изразом лица, нарочито ако се узму у обзир околности у којима се појавио. Па ипак, он је у одређеној мери опасан, пише аналитичар Јевгениј Крутиков у свом данашњем чланку у руском листу „Взгляд“. „Руска реч“ представља српску верзију текста.

„Обавештајна агенција Косова“ (AKI) је преко локалне телевизије RTK саопштила да је открила „мрежу руских шпијуна“. Наведена су конкретна презимена, а не само конспиративна имена или иницијали. Сви ти људи су Срби који живе или раде у српским енклавама. Међу њима има и пар војних лица, али се списак углавном састоји од новинара и грађанских активиста.

 

Continua a leggere

Злонамерници нису успели да обезвреде улогу српских добровољаца у Донбасу

Разговор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије са Дејаном Берићем најодликованијим српским добровољцем из Донбаса.

Интервју је снимљен 6. новембра 2016. у Москви у српској кафани “Кафана” у Добровољачкој улици.

Дејан Берић је српски добровољац који је од почетка украјинског конфликта у Донбасу. Он је најодликованији српски добровољац, познат не само по изузетној храбрости већ и по својој хуманости.

Continua a leggere

Да ли је на помолу договор о престанку рата у Сирији?

Пише: Драгана Трифковић

Мировна конференција у Казахстану, коју организују Русија, Иран и Турска, прилика је да се направи нова платформа за политичко решавање дугогодишњег рата у Сирији. Захваљујући указаној војној помоћи од стране Русије, званична сиријска војска успела је да преокрене ток рата.

Пре руске подршке, позиције сиријске војске су биле критичне, а терористичке групе су – уз несебичну подршку СА, Катара, САД и неких европских земаља – напредовале на сиријском ратишту. Овде треба посебно споменути улогу Турске, која је такође указивала помоћ такозваној „Исламској држави“, али је прошле године променила своје спољно политичке позиције и почела да се удаљава од САД а приближава Русији.

Continua a leggere

Предизборни мигови и митови

Пише: Драгана Трифковић

 

У недавно завршеној америчкој изборној кампањи, Русија и руски председник су били тема дебате председничких кандидата, али и тема америчких званичника и медија који су износили тврдње да се Русија меша у изборни процес САД. На питање новинара упућено председнику Руске Федерације да прокоментарише такве тврдње, он је у свом оригиналном стилу одговорио да је Америка велика држава а не банана република. Неоспорна је чињеница да је Русија постала важна међународна тема, посебно у предизборним кампањама, као и то да су кандидати у многим земљама почели да се оцењују као „про-руски“ или не. Ако узмемо у обзир да Русија као држава пропагира оне вредности које је Запад маргинализовао (традицију, културу, породичне вредности, јаку државу итд.) из све већег отпора ка наметнутим вредностима у европским земљама (људска права, мултикултурализам, права мањина и сл.) произилази позитиван однос ка руској политици. Због тога расте популарност оних политичара и партија које се позитивно изјашњавају о Русији, посебно о политици Владимира Путина.

Многи политичари користе такву ситуацију и прилику да освоје гласове на про-руској реторици, што их касније углавном ничим не обавезује да покажу у пракси добар однос ка Русији. Односно, у свему томе има много манипулације.

Српско друштво је наклоњено Русији далеко више него било које западно друштво, па је „коцкање“ на руску карту код нас, свакако паметна одлука. Наравно из перспективе оних политичара који јавности желе да се представе као про-руски. С друге стране јавност у Србији углавном не уме реално да процени ниво српско-руских односа, посебно што се тиме манипулише како у позитивном, тако и у негативном светлу. Свему томе треба додати и пренаглашене емоције које у нашем јавном, политичком и друштвеном животу играју посебну улогу.

Continua a leggere