Иван Поповић: Хришћанство данас – вера у паду или у поновном оживљавању

Пише: Иван Поповић

Прво питање које се намеће само по себи је зашто данас уопште говорити о религији, посебно о хришћанству које изумире на Западу. Одговор је да је ово питање веома важно јер се тиче верника. И упркос њиховом рационализму, на овај или онај начин има их још много. И додатно, како ти вјерници све више уводе религију у јавни простор, политика све више постаје на неки начин „слуга“ те религије. Тако религија постаје важнија од политике. На крају, важно је говорити о хришћанској вери јер смо данас суочени са сусретом са исламом, свиђало се то нама или не. Посебно у Европи.

Continua a leggere

Вања Радић: Кад мисао трокира

Пише: Вања Радић

Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.

Continua a leggere

Михаило Меденица: И сутра ћемо се звати Србима, но шта ће остати да се Србијом зове? (тргнимо се, роде мој!)

Пише: Михаило Меденица

Где смо, роде вољени?

Познајемо ли се још по чему осим по ћутњи у коју смо огрезли?!

Продаје нам фукара заветну светињу- ћутимо, није до нас, не можемо ми ту ништа..?

Continua a leggere

Димитрије Васиљевић: Шта је Београд на води?

Пише: Димитрије Васиљевић
 

Београд на води је савршена уџбеничка материјализација психолошког феномена у народу познатијег као – комплекс ниже вредности.

Кад неко мисли да не вреди довољно, имитира другог, по сваку цену, носи оно што му не одговара, само да буде у тренду, да се осећа световно и прихватљиво од оних које гледају, макар оно што раде је гротескно, поподне и ван сваког стила и смисла. Па да ли је Београд на води отелотворење комплекса ниже вредности оних који га граде и чија је идеја.

Continua a leggere

Никола Милованчев: Коме је требала Југославија 1918?

Пише: Никола Милованчев

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Continua a leggere

Душан Нелки: Да ли је комунизам могућ и пожељан?

Пише: Душан Нелки

Ми живимо у чудном времену. Ми живимо у времену пандемије. Дефиниције везане за појмове, који су интуитивно јасни, више нису то што су некада биле. Сада је све некако магловито и недоречено. Да ли је то случајно?
Да ли је свет, последњих годину дана, у рату?

Continua a leggere

Драгана Трифковић о новој књизи професора Александра Гапоненка „Европски фашизам“-Англосаксонски свет намеће своја виђења и дефиниције

Недавно је Институт за европске студије Летоније, објавио нову књигу професора Александра Гапоненка „Европски фашизам: проблеми идентификације и упозорења“.

Професор Александар Гапоненко је активиста за људска права, председника Института за европске студије (Рига), доктор економских наука, аутор је низа студија о балтичким Русима, преко 500 научних радова и новинских чланака. Од 2014. године професор Гапоненко је под сталним притиском државних структура Летоније и под надзором обавештајних служби. У октобру 2018. године Александар Гапоненко је ухапшен, а представница Генералног тужилаштва Кристина Сутугина рекла је агенцији ЛЕТА: Аутор публикације је био свестан да је њен садржај усмерен на подстицање националне мржње или мржње према представницима летонске, литванске и естонске националности“.

Continua a leggere

Драгана Трифкович провела лекции в Брянском филиале РАНХиГС

8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.

Continua a leggere

Драгана Трифкович провела лекции в Брянском филиале РАНХиГС © РАНХиГС https://www.ranepa.ru/sobytiya/novosti/dragana-trifkovich-provela-lektsii-v-bryanskom-filiale-rankhigs/?fbclid=IwAR20Y7tnqU8LcWXTUV5bbqS2EYugeO9kKX1Fa5aR0LCiy9gz-6nnLI7fMBw

8 февраля в День российской науки в Брянском филиале РАНХиГС стартовал Фестиваль науки – 2021. В рамках фестиваля организуются открытые лекции, встречи, круглые столы и другие мероприятия. Среди них – серия лекций известного сербского политолога, директора Центра геостратегических исследований (г. Белград) Драганы Трифкович. Лекции прошли 22, 23 и 24 марта.

Continua a leggere

Професорка спалила дипломе: „Радим као касир и точилац, ноћу сам лектор и пишем“

Да, прошла година је управо тамо где јој и сам назив каже – у прошлости. Отада живим искључиво у садашњем тренутку, као и јунакиња мог романа „Заувек сада“. Када ме питају да ли ми је жао, јесте, жао ми је што ветар тај дан није дувао јаче и однео пламен тамо где треба, али онда то не би била слобода говора, већ вандализам који по правилу не носи ништа добро. Остала ми је крштеница, то је сасвим довољно.

Continua a leggere