Scienza e società

Пише: др Владислав Сотировић

Пролог

Јосип Броз Тито, „највећи син наших народа и народности“, је засигурно једна од најмистичнијих личности балканске и југословенске повеснице. Самопрозвани „маршал“ кога су пречански Срби довели на власт у Београду октобра 1944. г. уз круцијалну помоћ совјетске Црвене армије је 1914. г. ратовао у Западној Србији у аустроугарском мундиру као водник 10. извиђачке чете 25. домобранског пука 42. „Вражје“ дивизије[i] а након Другог светског рата диктаторски је владао својом Југославијом (Титославијом) и то два пута дуже (1945−1980. г.) у односу на владавину краља Александра Карађорђевића Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевинм Југославијом (1918.−1934. г.). Иако је пре свега (пречанским) Србима имао да захвали за своје устоличење у Београду и функционисању на власти све до смрти ипак Броз није нашао за сходно да ни један једини пут обиђе Јасеновац – највеће стратиште Срба у читавој њиховој повесници иако је више него често пролазио поред њега путем Београд-Загреб. Оженио се Српкињом из Лике, владао из Београда и у Београду сахрањен, а његову смрт су од свих југословенских народа и народности највише оплакали управо Срби – једина југословенска нација коју је доживотни југословенски председник једноставно мрзео.

Centro per studi strategici организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

Преносимо излагање г-ђе Спомене Милачић:

Покушаји разарања УПЦ несумњиво делују на одрасле вернике којима се овим путем укидају њихова основна људска права – право на веру и верски идентитет пре свега. Одрасли људи међутим у великој мери имају изграђен тај верски идентитет и премда са патњом и премда бар до сада без заштите УН, они јасно увиђају шта се дешава а њихова вера и њихови монаси, премда такође у патњи, свесно трпе али се, снагом своје вере, боре и надају.

Одрасли имају ту велику предност свесног расуђивања, постојане вере и наде која, у склопу свих вероисповести, омогућава духовну снагу па тиме и снагу личности.

Scritto Da: Draga Ivić

Сваки војник добро зна шта је то истурени положај. Он може бити на свим нивоима, од тактичког до стратешког. Ови положаји којима се бавимо у тексту јесу много више од тога; реч је о геостратешкој појави која постоји откад постоје и хегемонистичке или експанзионистичке тежње.

Оне се данас представљају у политички коректном говору као места са којих се бране национална безбедност и интереси једне државе, омогућава међународна сарадња у борби против тероризма, итд. Истина је, наравно, много једноставнија: велике силе, на основу освојеног и стеченог историјског права, своје интересе штите и ван граница своје државе. Понекад и хиљадама километара далеко.

28 августа Центр геостратегических исследований организовал международную конференцию по теме нарушения религиозных прав. В контексте текущих событий особым акцентом конференции стало преследование  Украинской Православной Церкви (УПЦ). Мероприятие состоялось в Пресс-центре Ассоциации журналистов Сербии в центре Белграда.

Василианна Мерхаб, политолог и аналитик религии:

Уважаемые организаторы и участники конференции о нарушениях религиозных прав с фокусом на Украинскую Православную Церковь!

В этот праздничный день, когда Святая Православная Церковь празднует Успение Божией Матери, мне исключительно приятно, что, несмотря на обстоятельства, препятствующие моему прямому участию, имею возможность, хотя и на расстоянии, быть причастна к Вашему важному событию.

Хотела бы поздравить госпожу Драгану Трифкович за ее дерзновение и решимость дать гласность одной из самых важных тем современности, даже, бы сказала, самой важной, потому что нет на земле ничего важнее Церкви Христовой.

Centro per studi strategici организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Украјинска православна црква која се обично назива егзонимом Украјинска православна црква Московске патријаршије је једина легална и легитимна православна црква у Украјини.

Украјинска православна црква Московске патријаршије је званично формирана 1990. године, на месту Украјинског егзархата Руске православне цркве као украјински огранак Руске православне цркве која има вишевековну традицију на тим подручјима.

Centro per studi strategici организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

Пише: проф. др Дејан Мировић

Прогонећи само једну црквену заједницу,Украјинску православну цркву у Украјини  и отимајући коначно Кијево-печерску лавру, режим Зеленског је показао, кршећи универзална људска права

– Да је богоборачки и или агресивно атеистички попут онога који је у Украјини био у време комунизма

– Да је режим Зеленског под покровитељством Запада који људска права и слободу вероисповести селективно у примењује већ вековима

– Да је русофобски и антиправославан

– Да је злоупотребио ратно стање јер оно не може бити оправдање прогон Украјинске православне цркве у Украјини

Пише: Др Владислав Б. Сотировић, Виљњус-Литванија

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије

Након константних и сукцесивних политичких испада са хрватске стране да је поред Николе Тесле и Милутин Миланковић „хрватски знанственик“ јасно је да се овде ради о политици политичког похрваћивања свих великана који по месту рођења потичу са данашњег простора Републике Хрватске али нису етнички Хрвати применом тзв. хрватског државног права. На основу овакве политичке филозофије, сви становници Хрватске морају бити политички Хрвати и сходно томе све што потиче са простора Хрватске мора бити хрватско. Међутим, поставља се питање да ли је оваква терминологија прикладна бар у лингвистичком смислу што такође индиректно покреће и расправе о Хрватима и Србима у свим контекстима укључујући и оне „вечне“ теме типа да ли су Хрвати и Срби исти народ или да ли су сви становници Хрватске Хрвати?

Пише: Александар Милутиновић

Упутство за читање: Ко нема времена, стрпљења ни концентрације за увод, нека крене да чита од момента кад се помиње реч Трст. Нек да себи шансу за нове видике. Или можда нек и не чита, није лако данас наћи снаге за концентрисаних 10мин читања.

Има ли данас привлачећих примера за углед да би неко ко није рођењем Србин пожелео то да постане као што је бивало у 19. веку, у доба полета обновљене кнежевине па краљевине Србије? Нема их јер смо ми дуго земља правног безакоња и неког киборг комунизма где је некима све дозвољено, а другима је и основно луксуз. Наши људи не напуштају више Србију због изолације, глади, немања послова. Већином људи одлазе јер у систему нема правде, јер је исти „кумовски и буразерски”, јер виде да су могућности да се човек нормално запосли, да се бави само својим послом, минималне. И што не зна чему да учи децу и како да их васпита да преживе, а да не постану млади отимачи и бескрупоулозни ликови према свему и према сваком. Опет, с друге стране позитивних примера владања, истрајавања и труда дискретних хероја има и данас довољно само нису добродошли да буду део мисли и свести људи. Све што доводи до мењалачко критичке свести из које ће пре или касније изнићи државотворна и конструктивна идеја или покрет, није дободошло у јавној сфери. Народи који знају ко су, чему теже, који држе до речи и идеала и који би да плоде и живе мисао да народ чини заједница умрлих, живих и нерођених, такође, нису пожељни у ово време турбо умирућег глобализма.

Пише: др Владислав Сотировић

У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара:

1) Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан).
2) Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци).

Преносимо са портала aplusme.me

У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” одржана је Академска трибина на тему “Шта је то интелектуалац?” базирана на новој књизи проф. др Мила Ломпара “Опроштај с интелектуалцем” (Српска књижевна задруга из Београда и Центар за српске студије из Бања Луке). Публику је у вече увео уредник трибине књижевник Будимир Дубак који је присутне у Плавој сали Српске куће упознао с био-библиографијом Ломпара.