Geopolitica e politica

Интервју Драгане Трифковић из 2015. https://www.novorosinform.org/ Оксана Сазонова

У Доњецку се ове недеље одржао форум „Донбас: јуче, данас, сутра“, којем је присуствовало више десетина домаћих и страних политичара и политичких научника, укључујући и европске. Они су имали прилику да се упознају са ситуацијом у ДНР и граду, да изразе своје мишљење и предвиђања о будућности региона, као и да размене мишљења са колегама.

По повратку из Доњецка је један од учесника догађаја, директор Центра за геостратешке студије из Београда, познати српски аналитичар Драгана Трифковић поделила је своје утиске.

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.      

Пише: др Владислав Б. Сотировић

Вилијам Енгдал је консултант и предавач за стратешки ризик, дипломирао је политику на Универзитету Принстон и најпродаванији је аутор о нафти и геополитици, ексклузивно за онлајн магазин „ New Eastern Outlook“

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган познат је по клизавим односима са наводним савезницима, било да је то у питању НАТО или ЕУ. Међутим, чини се да је његова највећа перфидност сада усмерена против односа Турске са Путиновом Русијом. Током протекле две или више година у својим односима са Украјином, Јерменијом, Сиријом, Либијом и сада, недавно, у неуспешној револуцији у Казахстану, Ердоган је показао јасан образац не само опортунизма, већ и перфидности или издаје поверења, као код двоструког укрштања, у својим односима са Русијом упркос томе што је зависан од енергије и напредне одбрамбене опреме. Зашто, питање је.

Информативно-политички часопис „Личност земље“ започео је нови пројекат – Дискусиони клуб „ПОЗИЦИЈА“, у којем ће његови учесници моћи да размене мишљења и изнесу своје ставове о најхитнијим питањима са којима се суочава међународна заједница.
Прва дискусија одржана је на тему: „Централна Азија и Русија. Проблеми, изгледи и наде„.

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Одржавање парламентарних избора за Скупштину Републике Србије на Косову и Метохији је под великим знаком питања. Срби на Косову и Метохији дошли су у ову позицију да не могу да гласају за председника и посланике у својој држави управо због катастрофалне националне и државне политике Александра Вучића односно „Аца Србина“.

Пише: др Владислав Сотировић

Недавна изјава америчких званичника да ће САД дозволити продају оружја Украјини балтичким државама (Естонија, Летонија и Литванија – три „балтичке сестрице“) које су од 2004. г. у НАТО пакту говори да САД покушавају да геополитички манипулишу државама које деле границу са Русијом у покушају да изазову војни сукоб са Русијом и директно увуку те државе у исти. У истом контексту је и најновија одлука Лондона да у Естонију пошаље додатне трупе ради одбране од потенцијалне „агресије“ Русије.

Пише: Драгана Трифковић

Политичка ситуација у Србији, као и генерално на Балкану је нестабилна, иако се то не представља увек на прави начин. Ипак очигледно је да се последњих година дешавају политичка превирања која су делимично условљена променама на међународној сцени, а са друге стране недовршеним политичким процесима који трају последњих деценија. Пре свега овде мислим на бивше југословенске републике које нису чланице ЕУ: Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Северну Македонију.