Geopolitica e politica

Драгана Трифковић за VZGLYAD.AZ

Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?

Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.

Пише: Дејан Мировић

Александар Вучић је,са Авдулахом Хотијем у присуству Доналда Трампа, 4. септембра у Белој кући закључио споразум под називом Економска нормализација (Вашингтонски споразум). Споразум је закључен у изобичајеној форми, која се према академику Чавошком, користила од Вестфалског мира 1648. до XIX века када уговорене стране нису желеле (или могле због географске удаљености) да ставе заједнички потпис на документ. Вашингтонски споразум није економски споразум. Отварање канцеларије америчке IDFC у Београду и помињање будућих аутопутева између Приштине, Мердара и Ниша су, у суштини, само писмо са намерама.

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Недавно одржани председнички избори у Белорусији, увели су ову земљу у нову фазу политичке кризе. Незадовољство Лукашенком, који је једини председник постсовјетске Белорусије већ 26 година, кулминирало је одмах по проглашењу првих изборних резултата. У коначном збиру Централна изборна комисија Белорусије је објавила да је Лукашенко освојио 80% гласова, опозициони кандидат Тихановска 10%, а остали опозициони кандидати, Канопацка, Дмитријев и Черечен, по мање од 2%.

Пише: Марко Јакшић

Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације. У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање: зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?

Пише: Милош Здравковић

Видљив је помак Турске од западног политичког и сваког другог утицаја и турско настојање да се позиционира као самостални геополитички фактор (први пут после слома Отоманског царства), без ког се на Блиском истоку више ништа неће дешавати.

Пише: Милош Здравковић

Русија и Белорусија се већ дуже време не слажу око решавања ситуације на простору бившег Совјетског Савеза. Москва је кључни савезник свих држава које подржавају , пре свега економску али и политичку реинтеграцију, а Минск сматра да је питање опстанка „независних“ режима на власти једини начин да се реши криза на простору некада највеће државе на свету.

Стварање савеза Русија-Белорусија-Казакстан-Јерменија-Киргистан саставни је део новог Евроазијског економског савеза , поретка по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Сједињених Америчких Држава и Европске Уније (ако се ЕУ уопште може узети у обзир као важан геополитички играч).

Пише: Млађан Ђорђевић

У ауторском тексту, објављеном на сајту руске федералне новинске агенције „Регнум“, Млађан Ђорђевић, српски опозициони активиста, тумачи актуелну кампању у српским медијима, усмерену против Русије, као припрему Александра Вучића за отклон од русофилије ка русофобији, сличан оном који је пре неколико година направио Мило Ђукановић.

Текст преносимо у целости:

Одавно на овом сајту, а још дуже у разговорима с мојим руским пријатељима упозоравам на чињеницу да актуелни председник Србије Александар Вучић спрема оно што сам у тексту објављеном на Дан победе назвао „Ђукановићевски обрт“: отклон од своје лажне русофилије ка отвореној, нескривеној русофобији, попут оног који је начинио председник Црне Горе Мило Ђукановић, окренувши леђа вековном руско-црногорском пријатељству и увевши Црну Гору у НАТО.

Пише: Слободан Самарџић

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto e de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пише: Дејан Мировић

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.