Пише: Драгана Трифковић
Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2016. године, изазвала је својеврсни потрес на светској политичкој сцени. Његова парола „Make America great again“ обезбедила је тесну победу над противкандидатом естаблишмента, Хилари Клинтон.
Неки од сарадника Доналда Трампа тврде да ни сам Трамп није био спреман за победу. Ипак, одлучујући фактор је била жеља америчких гласача да дође до промена.
In Serbia the situation is heated right now. A lot of protests, and the Serbian government reacted very violently against the protesters. What do you think about them?
Spontaneous protests in Serbia were provoked by President Aleksandar Vučić, who announced the reinstatement of lockdown for citizens of Belgrade in connection with the coronavirus epidemic.
It is about the fact that we in Serbia had for months the strictest lockdown measures in Europe and then the government abolished all measures in order to hold the elections, even though it was a health risk.
БЕЛГРАД – У президента Сербии Александра Вучича уже разработан план действий, который ведет к признанию независимости Косово. Об этом рассказала директор Центра геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович в своем выступлении в рамках круглого стола «Бойкот выборов в контексте сохранения Косово и Метохии в составе Сербии» 16 июня в Белграде, передаёт корреспондент ИА REGNUM.
Пише: Слободан Самарџић
У представи која је трајала три дана потврђен је наставак агоније Србије. Председник наше државе играо је, као и до сада, улогу статисте у процесу који би требало да се заврши његовим прихватањем правног отцепљења јужне покрајине. Међународно право не познаје појам отцепљења, па према томе ни „правног отцепљења“. Самим тим, оно не може да га спречи уколико сама држава о чијој је територији реч прихвата отцепљење свог дела преко „правно обавезујућег споразума“. То је унутрашња ствар дате државе а не међународног права. Што се њега тиче, оно је потврдило сувереност и територијални интегритет Србије (Резолуција СБ УН 1244). Насупрот томе, управо је отцепљење преко „правно обавезујућег споразума“ тема предстојећег „дијалога“ који би требало да започне 16. јула у Бриселу. Дневни ред и основни циљеви тог дијалога утврђени су током поменуте тродневне представе.
8 июля Белград охватили массовые протесты, поводом для которых стало ужесточение карантина. В то же время, оппозиция также выступила против политики президента Александра Вучича, в том числе в отношении Косово. При этом в сербских и мировых СМИ с подачи прозападных экспертов была распространена версия о «российском следе» в данных событиях, которая была опровергнута МИД России и главой Сербии. Подоплеку сербских протестов, требования оппозиции и сценарии развития ситуации в интервью «Евразия.Эксперт» оценила директор Центра геостратегических исследований Драгана Трифкович.
Интервју Драгане Трифковић за Eurasia Expert
Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?
Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.
Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.
Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council
Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council
Координациони савет невладиних организација Руске Федерације организовао је 3. јула дискусију на тему: „Белорусија између Истока и Запада: главни вектори изборне кампање“.
Стручњаци Координационог савета невладиних организација разговарали су о карактеристикама изборне кампање за избор председника Републике Белорусије. Дан гласања заказан је за 9. август ове године.
БЕЛГРАД, 10 июля 2020 — Если подозрения в причастности бывшего министра иностранных дел Словакии и посредника Евросоюза в переговорах Белграда и Приштины Мирослава Лайчака к незаконной торговле оружием подтвердятся, то это будет иметь серьезные последствия для его дипломатической карьеры. Такое мнение ИА REGNUM высказала директор Центра геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович.
Пише: Драгана Трифковић
Уколико се испостави да су тачне тврдње о умешаности бившег министра иностраних послова Словачке Мирослава Лајчака у продају оружја Азербејџану, то ће имати великих последица по његову каријеру. Он је у својој дипломатској каријери посредовао у мировним и политичким процесима, у којима је додуше имао контроверзну улогу. Ако анализирамо његову улогу на Балкану, највећу сумњу оставља црногорски референдум и његова легитимност.
