Geopolitica e politica

Пише: професор Слободан Самарџић

Ко је човек широког осмеха и леденог погледа који већ данима угрожава Александра Вучића на његовом постољу прве медијске личности Србије. Није ваљда статус Трамповог пуног поверења који ужива Ричард Гренел узрок толике домаће популарности. Један амбасадор у једној важној европској држави доживео је овде златне тренутке медијске промоције. Било је довољно да га Трамп произведе у специјалног посредника за разговоре „Београда и Приштине“ па да засија на небу наше јавности онолико брзо колико је замркао Метју Палмер, познат као помоћник заменика или обратно. И поврх свега, амбасадор и преговарачки посредник Гренел бива катапултиран у директора Националне обавештајне службе САД, капе свих обавештајних служби у земљи опште обавештајне фасцинације. То у нашој земљи као последњој провицијалној забити изазива врхунско одушевљење. Усхићене честитке два провинцијална функционера, Марка Ђурића и Хашима Тачија, говоре о катализаторској моћи америчке политичке шараде којом се обједињују завађени локални вазали.

Разговор са професором Дејаном Мировићем водио Вељко Зељковић

Након Косова и Црне Горе у фокусу америчке политике поново ће се наћи БиХ, односно Република Српска. Крајњи циљ нове дипломатске офанзиве Вашингтона биће смањење руског утицаја на Балкану, сматра професор на Правном факултету у Косовској Митровици Дејан Мировић, истичући да ће тај процес ићи “корак по корак”.

– Прво су уништили српски отпор на Косову и Метохији. Наметнули су Бриселски споразум, укинули српску полицију, правосуђе и цивилну заштиту и сада довршавају свој план у овој јужној српској покрајини. На ред је дошла и Црна Гора, а Република Српска ће након ње постати нова мета Вашингтона, јер су Срби ту најјачи. Претпостављам да ће покушати да додатно дерогирају надлежности институција Републике Српске. Због тога ће се и Милорад Додик наћи под једном баражном ватром и притисцима западних центара моћи. И то не зато што је он руски послушник, како га називају на западу, већ зато што је Додик један од највећих заговорника изворног Дејтонског споразума – истакао је Мировић у интервјуу за “Глас Српске”.

Пише: професор Слободан Самарџић

Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.

Пише: Милош Здравковић

Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршен. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу.

Пише: Гидеон Леви

Веома је важно сећати се прошлости; ништа мање није важно бити свестан садашњости без жмурења на једно око. Десетине државника које су дошле у Израел јуче се можда сећају прошлости, али свесно замагљују садашњост, оценио је израелски аутор Гидеон Леви у ауторском тексту поводом Међународног дана сећања на холокауст и посете светских лидера, који је објављен у листу Хааретз.

Драгана Трифковић за eurasia.expert

Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком  децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?

Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским  односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.

Пише: Никола Милованчев

Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“.  Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.

Преносимо са News Front

Разговарали смо са др Дејаном Мировићем, професором Правног факултета у Косовској Митровици о новом Закону о слободи вероисповести који је донет у Црној гори.