Пише: Душан Нелки
Млеко је бело, оно је бело и по дану и по ноћи. Када угасимо светло, иако га не видимо, млеко боју није променило. Са нашом стварношћу је исто, она је једнозначна и ми то осећамо, али и врло подложна утицају који ми зовемо пропагандом, односно политиком. Пропаганда је политика, то су два различита израза којим се описује исти појам. Пропаганда има за циљ да нас убеди да је један производ бољи од другог и да је то баш оно што нам треба да бисмо били срећни. Исто ради и политика: она на нас врши утицај којим се жели променити наш доживљај реалности, она нас врло често убеђује у нешто за шта смо сигурни да није тако. Како то успева и политичарима и маркетиншким стручњацима?
Стварност, све оно што региструјемо чулима, а доживљавамо својим окружењем, само је манифестација различитих облика енергије. Енергију која најспорије осцилује, ону коју региструјемо нашим чулима, ми називамо материјом. Ону која осцилује на вишим фреквенцијама, једноставно називамо енергијом. Енергија су и наше мисли, енергија су и емоције које другачије зовемо осећањима. Да ли је могуће манипулисати осећањима, да ли их је могуће мењати спољњим енергетским утицајем? Да, могуће је! Како? Одговорићу, али пре тога морате знати и ово.
На две крајње позиције у спектру емоција налазе се страх и срећа, између њих смештене су све остале. Страх је емоција која најспорије осцилује, а срећа је емоција која најбрже осцилује.
Како изгледа страх? Страх је емоција која нас притиска, која нас гура на доле, ми имамо утисак да нас жели сабити у земљу.
Како изгледа срећа? Срећа је супротност страху: то је емоција која нас чини лаганим, она у нама побуђује утисак да можемо полетети у небо.
Зашто је то тако? Страх је енергија која се одликује релативно ниским бројем осцилација у јединици времена, он осцилује у подручју које је јако блиско ономе што наша чула региструју као материју. Страх само мало брже осцилује од материје, само толико мало да га не можемо видети и додирнути, али ипак толико блиско да га неким још увек недефинисаним чулом можемо регистровати као својеврстан терет, као материју. Са срећом је то другачије, она нас доводи у стање у коме све постаје остварљиво и лако, ми имамо утисак да гравитација не постоји, да можемо полетети.
Страх, срећа и читав спектар свих оних преосталих емоција, које се налазе између ове две, смештен је у нама. Наше тело је машина која производи и трансформише емоције. Наше тело може произвести енергију која ће емоцији повећати број осцилација, која ће је убрзати. Захваљујући телу, ми емоцију, коју зовемо страх, можемо трансформисати у срећу. Наше тело то ради тако што страх убрзава, повећава му фреквенцију, повећава му број осцилација.
Политика се кроз целу историју човечанства, зарад остварења нечијих замисли, ослања на склоност човека ка уживању. На потребу човека да попут струје, кроз живот прође линијом мањег отпора. Политика се својих принципа не одриче, она их само надограђује. Ми данас живимо у времену када је технологија толико напредовала да више ништа није онако како је било последњих шест или седам хиљада година. Ја припадам генерацији на којој се то преломило. Пре мог рођења, и то не много пре, човек је успео да произведе прво електромагнетно загађење планете, били су то радио таласи. Ја сам се у том загађењу родио, моје тело је то загађење прихватило као нешто нормално, али за све оне који су рођени пре овог проналаска, то није било безопасно. Технолошки развој је неминован и електромагнетско загађење такође, младима то не смета, они су рођењем имуни на њега. Већ су рођени и рађају се они који ће нас наследити, због тога сам срећан, али сам због нечег и неизмерно тужан. На тему електромагнетског загађења свашта је написано. Ја сам присталица тога да свако искаже свој став, ја то подржавам, мени то не смета. Смета ми то што још увек није званично објављена студија која поткрепљује тврдњу да електромагнетско зрачење не може нашкодити људима. Смета ми то што се са друштвених мрежа скидају натписи и клипови оних који на ову тему износе другачије мишљење. Много је једноставније извршити испитивања и пружити доказе, него се дневно борити са онима који мисле другачије. Ово ми личи на глобализам.
Ја сам националиста, ја волим то што сам рођењем постао Србин и православац. Ја волим своје сународнике, ја не мрзим људе који су рођењем постали Немци, Американци, Кинези, … мени не сметају муслимани, католици, Јевреји… сви они, као и ја, нису бирали где ће се родити. Мени импонује то што као припадник људске заједнице живим у мноштву различитих и посебних. Ја сам противник глобализма, глобализму не треба различитост и посебност, њему треба униформност и беспоговорна послушност. Ја сам већи део свог живота провео у свету у коме су одлуке доношене у корист већине, на благостање онима којих је највише, или сам бар тако мислио. Ово за шта се залажу глобалисти неће бити тако, по њиховој замисли, већина би требало да служи задовољењу потреба мањине. Због овога сам тужан.
На самом почетку, поставио сам питање да ли је могуће манипулисати осећањима и ред је да на њега и одговорим. У последњих 30 година технолошки развој стреми у небо, у свему овоме предњачи војна технологија. Војна технологија развија оружје. Чему служи оружје? Оружје служи томе да неки људи, неким другим људима, наметну своју вољу.
Половином светског богатства располажу 42 човека, то су званично доступне информације. Ова мала група има финансијску моћ да плати развој најфантастичнијег оружја. Да ли им је циљ да завладају целим човечанством? Мени лично то што ће нада мном владати њих хиљаду или један, не прави разлику, разлику прави то што захваљујући овој технологији њих хиљаду могу, кад год пожеле, елиминисати сваког од нас који чинимо 7,5 милијарди. За истребљење милијарду људи више нису потребне нуклеарне бомбе.
Тестови са овим оружјем су спроведени. У последњих неколико година, учестали су ничим изазвани напади неких „фундаменталиста“ на недужне цивиле. Неки су то радили ножевима, неки бомбама, неки камионима и аутомобилима. Сви ти „фундаменталисти“ нису била присилно расељена лица из ратом захваћених подручја, нису то били ни злочинци који су се под маском избеглица упутили ка западној Европи, сви ти „фундаменталисти“ су људи који су рођени у тим државама. Ове „злочинце“ најближе комшије и познаници описују као мирољубиве, вредне и посвећене грађане. Како је то могуће?
У тексту сам описао како се захваљујући телу може једна емоција трансформисати у другу. Наше тело је машина која производи емоције, емоције су последица фреквенције на којој осцилују. Када наше тело изложимо вањском атаку који жели променити његову фреквенцију, долази до промена. С почетка ће се наше тело супротставити нападу, али кад схвати да је отпор узалудан, покушаће да се прилагоди. То прилагођавање најпре ће се манифестовати у промени понашања. Да би заштитило целину која се зове тело, то исто тело почеће да се понаша ненормално. Због халуцинација изазваних енергетским утицајем, људи ће имати утисак да су нападнути, они ће безазлене људе око себе доживети као чудовишта која их нападају. Шта бисте ви урадили у тој ситуацији? Покушали бисте да се одбраните одговарајући на напад нападом. То су урадили и они јадници које су немилосрдно ликвидирали. Сви ти „злочинци“ нису саслушани, јер да јесу, открила би се истина. Овако на брзину су ликвидирани, сведока више нема.
16. мај 2020.
