Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Нико није више пута изговорио реченицу „Никада нећемо увести санкције Русији“ од Александра Вучића. При свакој посети Русији је упорно понављао ове речи као мантру. Скоро у сваком интервјуу који је дао руским медијима, ова реченица је морала да се нађе негде на почетку разговора. И не само он већ су и његови сарадници аутосугестивно почели да понављају исту реченицу.
Због чега је Вучићу важно да стално понавља ову реченицу?
Фото: газета.ру
Као прво зна да то Руси воле да чују. Многе земље су им увеле санкције а Србија ето упорно понавља како то никада неће урадити. Уистину санкције ЕУ више штете европским земљама него Русији, а и америчке санкције сасвим добро издржавају. Русија се окренула развоју сопствених капацитета и сопствене производње, што би се тешко десило без санкција. Постала је највећи извозник пшенице у свету, повећава се потражња за њеним наоружањем и гасом. Ускоро ће руска економија постати једна од најзначајнијих у свету. Али све то се не би десило да Србија није одбила да уведе санкције Русији. Овако вероватно размишља Александар Вучић. И убеђен је да би Русија тешко преживела српске санкције, кад већ САД и ЕУ нису успеле да је сломе.
И ту се надовезује други разлог због ког Александар Вучић редовно понавља како никада неће увести санкције Русији. Он сматра да је то херојско дело за које би Русија морала да га награди неком посебном почашћу. Нешто што би оставило трага у историји. У најмању руку о томе би руска деца морала да уче у школама, јер ни један други српски великан није имао такве заслуге. Ни Сава Владисавич ни српски генерали који су ратовали уз Кутузова, све је то ситница у односу на јунаштво Александра Вучића.
Да поставимо логично питање: А зашто би побогу Србија уопште уводила санкције Русији?! Због тога што Русија штити српске интересе на међународној политичкој сцени? Због тога што чува територијални интегритет Србије инсистирајући на Резолуцији 1244 (што не ради ни српски председник)? Због тога што су руски хуманитарци ономад спашавали Србе од поплаве док сами нисмо били спремни ни чамац да надувамо? Због тога што снима филмове о нама које сами нисмо заинтересовани да снимимо?
Не постоји апсолутно ни један рационалан разлог због кога би Србија увеле санкције пријатељски настројеној Русији. Вероватно Вучићу још нико није поставио у разговору то питање, да објасни који разлози налажу да Србија уопште о томе размишља и говори.
С обзиром на то како председник Србије реагује на притиске, само је срећа у несрећи то што Запад још увек није инсистирао на увођењу санкција Русији, јер је Косово за њих далеко већи приоритет. Признавање Косова потписивањем свеобухватнох мировног споразума са Приштином ће следом догађаја затворити врата руском утицају на Балкану. Александру Вучићу је наравно све то савршено јасно, али га ништа не кошта да и даље понавља оно што руска јавност воли да чује. Напротив, то повећава његов мегаломански его и пројектује осећај храбрости, која му тако недостаје.
И на крају да поставимо суштинско питање: Да ли је Србија већ увела санкције Русији (иако Вучић понавља како то никада неће урадити)? Формално Србија није увела санкције Русији, али неформално оне и те како постоје.
У чему се огледају те санкције?
У забрани уплива руског капитала у Србији, за шта постоје конкретни докази.
Русија је била заинтересована за многобројне тендере у Србији, али колико год да се трудила да понуди најбоље услове, није могла да оствари циљ.
Или је била у старту дискриминисана као учесник под образложењем да ЕУ као стратешки партнер има предност (рецимо српско-руске фирме нису ни могле да учествују у појединим конкурсима који су расписивани кроз сарадњу са ЕУ) или је била одбијена без обзира на бољу понуду. Навешћу као пример концесију над аеродромом Никола Тесла, куповину телевизије Студио Б или рудника Бор где је руска компанија извисила иако је понудила најбоље услове. Разлог је једноставан. Запад је Александру Вучићу строго забранио улазак руског капитала у Србију и он захтеве својих властодаваца марљиво испуњава. Поред тога Вучић није искористио историјску шансу за опоравак домаће привреде кроз субвенције (које су чак могле да буду и руске) и повећање извоза на руско тржиште, само због тога што су му властодавци из ЕУ запретили да се тиме не игра. Како би у том случају стране фирме из ЕУ добијале новац из српског буџета и користиле јефтину радну снагу, ако би српски радници сами производили и још извозили своје производе на огромно руско тржиште?
Због тога сваки пут када Александар Вучић изговори: „Србија никада неће увести санкције Русији“ неко треба да му објасни да нису Руси баш толико наивни, колико он мисли да јесу. То што су толерантни на глупости је већ друго питање.
2. Април 2019.
