Пише: професор Дејан Мировић
Председник САД Џозеф Бајден је 7. фебруара 2021. године упутио честитку српском председнику поводом Дана државности Србије. Бајден у њој поручује Вучићу да САД подржавају„међусобно признање и нормализацију односа“ између Србије и такозваног Косова. Овако написана честитка је пре ултиматум него протоколарно писмо. Са друге стране, само неколико дана раније (1. фебруара 2021) такозвано Косово и Израел су на основу Вашингтонског споразума успоставили формалне дипломатске односе. Бајденов Стејт департмент је тим поводом упутио честитку „Израелу и Косову на формалном успостављању дипломатских односа“, при чему је истакнуто да је то историјски дан за „две државе“. Крајем јануара је и нови амерички државни секретар Ентони Блинкен подржао Вашингтонски споразум на саслушању пред Спољнополитичким одбором Сената САД. Ове чињенице показују да Бајденова администрација подржава имплементацију Вашингтонског споразума који су Вучић и Хоти потписали у Вашингтону 4. септембра 2020. године у присуству Трампа, али и да тражи од Вучића да иде и корак даље у кршењу српског Устава у погледу признања Косова. Бајден, за разлику од Трампа, за признање Косова Вучићу ни даје ни симболичне уступке (отварање канцеларије ДФЦ у Београду, заједничко фотографисање у Белој кући). Да би прикрио ове чињенице Вучић је 7. фебруара, одговарајући на честитку Бајдена, изјавио да Србија неће признати Косово јер то не стоји ни у ниједном акту међународних организација. Када ову Вучићеву софистерију применимо на конкретне правне чињенице које произилазе из Вашингтонског споразума везано за признање независности Косова, долазимо до следећег закључка. Вучић не негира да ће применити члан 15 Вашингтонског споразума којим се обавезао да се неће противити чланству Косова у УН. Пријемом у чланство УН, Косово би постало међународно призната држава и све државе чланице УН, укључујући и Србију, би морале да поштују његове границе, територијални интегритет и суверенитет. Србија би самим уласком Косова у УН de iure признала Косово и без успостављања формалних дипломатских односа. Вучић, у суштини, моли Бајдена да га не тера да отвара амбасаду Србије у Приштини и не допусти отварање амбасаде такозваног Косова у Београду, односно да не успоставља формалне дипломатске односе са Косовом. На тај начин би Вучић, у складу са својом политиком патриотског симулакрума, изашао у сусрет САД које захтевају признање Косова, али и српском јавном мњењу које се противи независности Косова (више од 80% грађана се према анкетама противи независности). Да је ово „иновативни“ план Вучића показују и натписи у провладиној српској штампи. У Новостима је почетком фебруара објављен текст у којем се наводи да Србија неће признати Косово у замену за чланство у ЕУ. Међутим, Србија може да допусти чланство Косова у УН без успостављања дипломатских односа. У тексту се наводи и изјава Вучића који износи да је са Макроном разговарао о „иновативном решењу“ за Косово. Вучићева дилетантска спољна политика је, дакле,у 2021. години доживела крах. Мешајући се, противно свим дипломатским обичајима, у унутрашњу политику САД и улажући, као једини државник из Европе, све своје карте на Трампа, он је самог себе довео у безизлазан положај након победе Бајдена. Честитка/ултиматум Бајдена од 7. фебруара то јасно показује. Да би се скренула пажња српске јавности са оваквог краха Вучићеве неозбиљне спољне политике истовремено противуставне, противзаконите и кривично кажњиве политике према КиМ, српски медији из дана у дан пишу о наводним атентатима на српског председника и закаснелом дошколовавању 51-годишњег Вучића за кошаркашког тренера. Министар унутрашњих послова Вулин поручује да је, према његовој оцени, снајпер који је нађен приликом хапшења криминалне групе Вељка Беливука („Веља Невоља“) наводно био намењен за убиство Вучића. Вучић сугерише да је наводни атентат требало да се изведе приликом отварања споменика Стефану Немањи. Информер, Ало, Српски телеграф и Пинк7-8. фебруара понављају тврдњу о атентату. Медији, министар и председник не износе никакве доказе за ове тврдње. Тужилаштво за организовани криминал уопште не сумњичи криминалну групу Беливука за то кривично дело. Овакво фабриковање атентата подсећа на кампању коју је, према тврдњама тадашње опозиције, водио Беба Поповић у Црној Гори 2016. Међутим, такви савети су на крају допринели паду Ђукановића. 14. фебруар 2021. |