Пише:. Драгана Трифковић
Серија докумената која разоткрива тајне програме британске владе за слабљење руског утицаја, процурела је у јавност.
Из њих је откривено да је Министарство спољних послова Велике Британије финансирало мрежу медија са циљем дискредитације Русије, као и неподобних режима у многим земљама.
Међу медијима који су корисници финансијских средстава британске владе, налазе се BBC, Reuters e Bellingcat.
У неколико писама британском Министарству спољних послова, Reuters се похвалио глобалном мрежом утицаја од 15.000 новинара и особља, укључујући 400 у Русији.
Према тврдњама америчког новинара Макса Блументала „Нови процурeли документи показују укљученост Reuters e BBC у тајне програме UK Foreign and Commonwealth Office (FCO) како би се извршиле „промене става“ и „ослабио утицај руске државе“, заједно са обавештајцима и компанијом Bellincat. Британскa канцеларија за спољне послове спонзорисала је BBC e Reuters да спроведу серију тајних програма чији је циљ промоција промене режима у Русији и подривање њене владе широм источне Европе и централне Азије.“
У свом тексту „Reuters, BBC, and Bellingcat participated in covert UK Foreign Office-funded programs to “weaken Russia,” leaked docs reveal“ Макс Блументал наводи: „Пројекти FCO изводили су се прикривено и у партнерству са наводно независним порталима, укључујући Bellingcat, Meduza e Mediazona, коју је основао Pussy Riot. Учешће Bellingcat очигледно је укључивало интервенцију британске FCO на изборима у Северној Македонији 2019. у име про-НАТО кандидата.“
Треба подсетити јавност у Србији да је Bellingcat извештавао и о такозваном државном удару у Црној Гори уз тврдње о руској умешаности.
Апелациони суд Црне Горе укинуо је пресуду којом је 13 лица оптужено за припрему терористичког акта на дан парламентарних избора у Црној Гори 2016. године
Такође, овај портал је први изнео „доказе“ о наводном субверзивном деловању Русије у Србији, али и другим земаљама, па се чинило да је портал специјализован за лов на руске шпијуне. Бугарски новинар Христо Гроздев који ради за Bellingcat објавио је монтирани снимак због којег је председник Србије сазвао седницу Савета за националну безбедност и поставио питање амбасадору Русије у Београду: „Зашто?“.
Оснивач портала Bellingcat Елиот Хигинс, започео је свој бизнис уз подршку Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.
Разоткривени документи указују на праву позадину рада оваквих медија, интернет портала и блогера, који су финансирани од стране британских институација и усмерени на ширење анти-руске пропаганде.
Финансирање рада медија и невладиних организација је начин уз помоћ којег дуги низ година западне земље утичу на креирање јавног мишљења у другим земљама, што представља директно мешање у унутрашња питања. Невладине организације и медији се користе као средство остваривања спољнополитичких циљева и борбе против утицаја оних земаља које Запад сматра противничким.
Путем таквог утицаја, последњих деценија је дошло до смене неподобних режима или креирања сукоба, што представља грубу злоупотребу медија и НВО.
Велика средства су усмерена управо на анти-руску пропаганду, што представља кршење професионалних норми у новинарству јер новинари тим путем постају средство субверзивног деловања. То смо могли да видимо на примеру последњих митинга који су организовани у Белорусији и Русији, кроз начин извештавања одређених медија. Приметно је да су се појавили и нови ресурси интернет медија, који путем друштвених мрежа раде управо оно за шта оптужују друге, а то је дезинформисање јавности.
С друге стране, одређене теме такви медији стриктно игноришу, као што је питање лишавања слободе Џулијана Асанжа, због изношења истинитих информација које разоткривају злоупотребу медија. То је очигледно када се упореде западни медијски извештаји о Ираку, а затим документа које је Викиликс објавио.
Таквим негативним утицајима медијске манипулације погођене су многе земље Блиског Истока, Кавказа, Балтика, Балкана и Југоисточне Европе.
Очигледно је да се медијске манпипулације користе као једно од средстава специјалног рата и да су усмерене највише директно против Русије. Истовремено, западне земље оптужују Русију за тобожње ширење дезинформација, без икаквих основа и аргумената.
Истовремено, западне земље покушавају да угасе глас слободног новинарства, санкционисањем других медија које не контролишу као и сталним нападима на слободне новинаре. Видели смо такве примере у односу према РТ и Спутник.
Једини начин борбе против таквих злоупотреба је разоткривање позадине деловања медија, организација и појединаца који добијањем финансијских средстава остварују личне интересе, а раде против општег интереса који је објективно информисање.
Оно што је проблематично то је све већа цензура западних медија као и друштвених мрежа, што говори о одсуству слободе и демократије.
2. март 2021.