Ситуација у вези са кршењем људских права се све више компликује. Анти-руска пропаганда се сваким даном све више повећава, што доводи до стварања атмосфере линча.
Ово смо могли врло добро да уочимо на Дан победе 9. маја, низом организованих напада и провокација широм Европе, што није наишло на адекватну осуду европских и међународних институција. Напротив, многи званичници европских земаља и сами испољавају жестоку русофобију.
У вези са тим, осврнула бих се на кршење Међународне конвенције о елиминацији свих облика расне дискриминације, усвојена Резолуцијом Генералне скупштине УН из 1965. године.
Сматрајући да се Повеља Уједињених нација заснива на принципима достојанства и једнакости свих људи и да су се све државе чланице обавезале да делају, заједно и посебно, у сарадњи са Организацијом, ради постизања једног од циљева Уједињених нација, тј. да развијају и подстичу опште и стварно поштовање права човека и основних слобода за све, без обзира на расу, пол, језик или веру, Конвенција даље дефинише ову проблематику.
У овој конвенцији израз „расна дискриминација“ односи се на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који имају за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода и политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
Представници држава потписница ове Конвенције у случају са кршењем права руских грађана и грађана руског порекла, сада и сами директно крше Конвенцију и подстичу својим односом и реториком, расну мржњу.
Овде бих се осврнула и на студију „Како се Немачка носи са расизмом?“ који је недавно објавио за Немачки национални институт који врши мониторинг дискриминације и расизма.
Округли сто о кршењу људских права на којем је Драгана Трифковић изнела наведене тезе
Ова организација је спровела опсежно репрезентативно истраживање становништва у Немачкој од априла до августа 2021. То је прва репрезентативна студија у Немачкој која опширно испитује различите аспекте суочавања са расизмом.
Немачки Бундестаг је у јулу 2020. први пут обезбедио средства за успостављање Националног монитора за дискриминацију и расизам.
Резултати ове иницијалне студије Националног мониторинга дискриминације и расизма показују да је расизам централни друштвени проблем у Немачкој.
„Расистичка знања и идеје су у друштву делимично дубоко укорењен. Оне се огледају у биолошким категоризацијама, културним хијерархијама и у легитимности друштвених неједнакости“- стоји у немачком извештају.
Већина испитаника расизам не види само кроз понашање појединаца, већ као појаву која обликује свакодневни живот и институције друштва, а дефинисан је као антиазијски, антимуслимански и антисловенски расизам. По закључку истраживања, перцепција расизма стога производи понижавајуће или насилне нападе на мањине. Оно што је застрашујуће у овој анализи је то да се процењује висок потенцијал ове проблематике. То су неки од резултата истраживања које је спровела сама Немачка, цео извештај на преко 120 страна је доступан заинтересованој јавности.
Расизам је дакле реалност у демократској Европи и то је нешто што је застрашујуће.
У прилог тој чињеници говори и однос немачких власти према учесницима прославе Дана победе у Берлину и другим немачким градовима, где је забрањена симболика, хапшене су заставе, није било дозвољено да се пева, а учесници манифестације су доживели понижење од стране званичних органа власти. Ако томе додамо чињеницу да у многим европским државама постоји институционална подршка ревизионизму, а чак и глорификација нацизма, схватићемо да је ситуација више него забрињавајућа.
То потврђује и последњи извештај Московског бироа за људска права који наводи све чињенице о нарушавању права руских грађана од априла до почетка маја текуће године.
Због тога је неопходно да се под хитно изнађу начини за санкционисање и сузбијање појава, које доводе до прогона и напада мотивисаних расизмом. Велики проблем, што је такође евидентирано у немачком извештају, представљају и медији који подстичу масовно ове негативне појаве. С обзиром на то да постојеће европске и међународне институције које се баве заштитом људских права не врше своју функцију, неопходно је да се пронађу алтернативни механизми у сарадњи са оним државама које уочавају наведене проблеме.
15. мај 2022.
