Међународни округли сто на тему угрожавања слободе говора у Европи и генерално на Западу, одржан је у он-лајн формату. Овај догађај је организован уз подршку Департамента за мултилатералну сарадњу сталне делегације Руске Федерације при канцеларији УН у Женеви. На округлом столу се говорило о прогону независних новинара и активиста.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије изнела је следећа запажања:
Слобода говора је данас угрожена до крајњих граница и то управо захваљујући политици Запада која нас уверава да се бори за демократију и људске слободе.
Новинарска професија је искомпромитована и осрамоћена, јер је истраживачко новинарство укинуто а уведено је подчињено новинарство. Овај тренд је жестоко почео да се форсира још почетком деведесетих година и данас доживљава свој врхунац. Мени је то јако добро познато јер сам из Србије, која је деведесетих година била медијски сатанизована. Штету коју су угледу Србије нанели глобални медији под контролом запада, нисмо могли до данас да поправимо.
Водећи медији које контролишу западни центри моћи годинама уназад користе се као оружје, против свих држава и народа који желе да сачувају своју независност, суверенитет, достојанство, свој систем вредности и који се не уклапају у западноцентрични систем.
Недавно је Центар за геостратешке студије којим руководим урадио истраживање на основу кога је направљен и документарни филм (у сарадњи са ТВ Славија инфо): Када лагање постане професија
Дошли смо до следећих података: 90% медија у Сједињеним Државама контролише само шест компанија: News Corp, Time Warner, Sony, Comcast, Viacom и Disney. Пре тридесет година овај медијски простор контролисало је педесетак компанија. Наведене гигантске компаније контролишу и медије у Европи, као и на другим континентима, а њихови годишњи приходи појединачно износе више десетина милијарди долара. Ових шест комапнија контролише и око 70% кабловске телевизије, многобројне радио станице, као и штампане новине широм света.
Тако монополизоване медије је врло једноставно користити као политичко оружје.
Проблем је у томе да новинаре већ током студија сада уче да треба да буду послушни и заправо сведу свој рад на преписивање пропагандних памфлета. Прошле недеље смо објавили текст сведочанства новинарке из Француске о искуству рада за француске медије. Она пише о томе да је Јелисејска палата позвала главне уреднике медија у Француској, да им објасни како треба да извештавају грађане Француске. Исти проблем постоји у готово свим европским државама. Да владајуће структуре именују уреднике глевних медија и намећу им своје политичке агенде. Парадокс данашњице је да свакодневно слушамо о демократији и људским слободама, у многим случајевима они који изговарају те речи истовремено спроводе прогон и насиље над слободом.
Прочитајте: https://geostrategy.rs/en/science-and-society/1499-the-french-press-an-insider-s-view-of-the-wreckage
Многобројни независни новинари као и интелектуалци су на удару жестоке пропаганде због изношења сопствених ставова због којих су доспели на разне црне листе и изложени су сталним претњама. Украјина која наводно тежи демократији и европским интеграцијама, актуализовала је праксу прогона неистомишљеника и прављења спискова „непријатеља“. Режим Зеленског по налогу САД и НАТО, таргетира и прогони слободномислеће људе широм света називајући их информационим терористима, руским агентима, пропангандистима и сличним именима. Ради се о јавним личностима које се супротстављају наметнутим наративима и износе сопствене ставове о сукобу НАТО и Русије.
И сама сам изложена таквим нападима и моје име се налази на црним списковима, само због ставова које заступам, а који за прогонитеље слободне мисли нису политички подобни. Етички кодекси у новинарству су потпуно нестали, те медији који се баве манипулацијама конструишу оптужнице без икаквих доказа.
У контакту сам и са многобројним независним новинарима из разних европских држава, који због објективног извештавања са ратишта трпе огромне репресије, због чега су морали и да се преселе. Многи од њих живе у ратним зонама, јер им је онемогућено да се врате у државе из којих потичу.
Такође много удружења новинара су корумпирана и читав систем је направљен тако да онемогући независне новинаре да се баве својим послом.
Очигледан пример покушаја убиства слободе говора је и случај Џулијана Асанжа који је већ годинама затворен због истина које је изрекао.
Ова пракса мора да се заустави и новинарство мора да се деполитизује и врати на одређене професионалне стандарде. Монопол у медијима мора да се укине. Веома је важно да се о овој теми дискутује и зато предлажем да наставимо комуникацију.
17. октобар 2023.
