Geopolitica e politica

Француски нео-колонијализам и експлоатација Африке

Преносимо са Стања Ствари

Пише: Овеи Лакемфа за www.vanguardngr.com

У непрекидној европској игри пребацивања кривице и одговорности за спашавање Афричких миграната који плутају у европским водама, Италија се окомила на умишљену Француску. Господин Луиђи Ди Мајо, потпредседник италијанске владе изјавио је: «Француска је једна од оних држава које штампајући новац за 14 афричких држава онемогућавају њихов развој и тиме доприносе мигрантској кризи».

 

Италијани мисле на француску колонијалну политику стару 74 године којом се француске колоније деле на две валутне зоне. Осам земаља чине Западно Афричку економску и монетарну унију док шест земаља чини Централно Афричку економску и монетарну заједницу. У обе зоне Француска је наметнула француски франак (CFA) као валуту. Француска штампа франак, одређује његову вредност, а 14 земаља је принуђено да бар 50% својих девизних резерви депонује у Централној банци Француске. Од јануара 2018. године (текст је објављен у фебруару 2019. – нап. преводиоца) ове сиромашне афричке земље имале су 8,9 милиона евра у Банци Француске која им одобрава фиксну камату од 0,75% без обзира на кретање каматних стопа у Француској и Европској унији.

Какву независност ове земље могу имати када им страна држава штампа и контролише валуту? У стварности ове земље остају сиромашне и не могу се поредити са бившим Британским колонијама као што су Гана и Нигерија. Француска контрола економије, политике, владе и војске чини да ове земље буду без иницијативе, сиромашне, зависне и изузетно рањиве.

Француски метод одржавања контроле над колонијама је насилан и они се не либе да почине масакр, униште или збаце владу која се дрзнула да покаже и најмањи отпор. Када је Алжир захтевао независност 1954. године, Француска је ту земљу удавила у реци крви. За осам година Алжирске револуције Француска је масакрирала преко 1.5 милиона Алжираца. Најпознатија књига Франца Фанона «Презрени на свету» је базирана на том геноциду.

Француска је 28. септембра 1958. године спровела референдум у својим колонијама дајући им опције независности или останка у Француској заједници.

Ахмед Секу Туре, синдикалац и вођа Гвинејских патриота желео је независност. Он је објавио: «Драже нам је сиромаштво у слободи него богатство у ропству». Већина земаља је гласала за останак и то: Обала Слоноваче са 99,99% гласова, Конго 99,38%, Горња Волта (сада Буркина Фасо) 97,84%, Чад 98,29%, Сенегал 97,55% гласова. Са друге стране само 4,78% гвинејских гласача гласало је за останак док су остали гласали за независност. Ово је разбеснело Француску која је почела да уништава архиве и документа, инфраструктуру, машине итд., укратко чинила је све да врати Гвинеју у камено доба.

Фото: Француски колонијализам у Африци

Др Феликс-Роланд Мумије (34) био је вођа камерунског националистичког покрета Union des populations du Cameroun (UPC) који је одбацивао лажну «независност» од Француске. Када се Француска окренула против њега и када се осетио угроженим избегао је у Гвинеју. Током посете Женеви 15. октобра 1960. године позван је на вечеру са Вилијамом Бехтелом шездесетшестогодишњим новинаром којег упознао пар месеци раније у Гани. Тема разговора била је оружана борба UPC-a против Француског колонијализма. Испоставило се да је Бехтел агент француске тајне службе (SDECE) послат са задатком да ликвидира др Феликс-Роланда. У томе је и успео, отровао га је талијумом. Швајцарска полиција пронашла је трагове отрова на Бехтелу што јасно указује да је он починилац али упркос томе допуштено му је да напусти земљу.

Године 1958. Силванус Олимпио победио је на тогоанским изборима и постао премијер те државе. Француска је од Тогоа потраживала 800 милиона француских франака као дуг за изградњу инфраструктуре током колонијалног периода и експлоатације ресурса.  Олимпио, адвокат по занимању, мобилисао је народ Тогоа и у року од две године исплатио Француској рекет.
Того је постао независан 27. априла 1960. године. Да би држава стекла истинску независност, Олимпио је почео да јача везе и сарадњу са САД-ом, Немачком и Великом Британијом. Након тога, начинио је самоубилачки потез – одлучио је да створи Централну банку Тогоа. Того је желео да изађе из CFA зоне.

Француска је 13. јануара 1963. године организовала пуч користећи тогоанске припаднике легије странаца који су се вратили из Индокине и Алжира. Када су војници стигли до председничке резиденције Олимпиа су чувала само два ненаоружана полицајца.  Успео је да обучен само у шорц побегну у суседну зграду која је била резиденција америчког амбасадора. Амбасадор је Олимпиу рекао да остане у просторијама. Недуго затим, војници су, очигледно са америчким одобравањем, ушли у амбасаду и ликвидирали Силвануса Олимпиа.

Бесрамне француске интервенције у Африци се настављају. Након контроверзних избора у Обали Слоноваче 2010.године, француска војска је ухапсила председника Лорена Гбагбоа. Одвели су га у Европу да би одговарао пред судом у Хагу, међутим испоставило се да су оптужнице лажне и Гбагбо је ослобођен. Истина коју нам Француска није открила је да је Гбагбо почео да реформише банкарски систем у циљу изласка из CFA зоне.

Колонизатори користе Африку за експерименте које не желе да врше над сопственим народом. Француска је 13. фебруара 1961. године извела своју прву нуклеарну пробу. Четири атомске бомбе бачене су у пустињу Сахару у Алжиру. Радијација се ширила Западном Африком а са њом и разна обољења (канцер и деформације новорођенчади). Француско министарство одбране тврди да је 27.000 Алжираца претрпело последице овог експеримента док независни истраживачи тврде да је тај број дупло већи. Преко 57 година Алжир трпи последице радијације због француских нуклеарних проба изведених у периоду од 1960. до 1961.

Француска је типична колонијална сила која је починила незамислива зверства у својим колонијама, посебно у Африци.

Примарни интерес колонијалне силе је да брине о својим а не о туђим интересима. Она намеће своје интересе чак и када су ти интереси погубни по друге.

Сваки Африканац који сматра да ће Француска бринути о интересима својих бивших колонија пре него о својим мора бити подвргнут психијатријском вештачењу.

Жртве колонијализма имају задатак да се уједине у заједнички фронт против нео-колонијализма. У јединству и солидарности је наша снага.

26. Мај 2019. 

autore avatar

Su Центар за геостратешке студије

Centro per geostrategica studi è un non-governative e non-profit, fondata nel Belgrado, il fondatore dell'assemblea tenutasi il 28.02.2014. in conformità con le disposizioni di cui all'art.11. e 12. Legge sulle associazioni ("Gazzetta Ufficiale della Rs, n.51/09). per un periodo indeterminato di tempo, al fine di raggiungere gli obiettivi nel campo della ricerca scientifica di geostrategica relazioni e preparazione di documenti strategici, di analisi e di ricerca. L'associazione sviluppa e sostiene progetti e attività finalizzate allo stato e gli interessi nazionali della Serbia, ha lo status di una persona giuridica ed è iscritta nel registro, in conformità con la legge. La missione del Centro per la geostrategica studi è: "stiamo costruendo il futuro, perché la Serbia merita: i valori che ci rappresentano sono stabiliti attraverso la nostra storia, cultura e tradizione. Crediamo che senza passato non c'è futuro. Per questo motivo, al fine di costruire il futuro, dobbiamo conoscere il nostro passato e custodiscono le nostre tradizioni. I veri valori sono sempre a terra, e il futuro non può essere costruito in una buona direzione, senza che fondazione. In un momento di dirompente geopolitica cambiamento, è importante fare le giuste scelte e prendere le decisioni giuste. Lasciate andare le imposte e le idee distorte e artificiale sollecita. Crediamo fermamente che la Serbia ha abbastanza qualità e le potenzialità di determinare il proprio futuro, indipendentemente dal minacce e limitazioni. Ci siamo impegnati per il serbo posizione e il diritto di decidere il nostro futuro, tenendo conto del fatto che, storicamente, ci sono state molte sfide, minacce e i pericoli che abbiamo superato. “ Visione: il Centro di studi geopolitici aspira a diventare una delle principali aziende mondiali nel campo della geopolitica. Anche lui vuole diventare un marchio locale. Cercheremo di interesse pubblico, in Serbia, in temi internazionali e di raccogliere tutti coloro che sono interessati nella protezione dello stato e degli interessi nazionali, il rafforzamento della sovranità, preservando l'integrità territoriale, mantenendo i valori tradizionali, il rafforzamento delle istituzioni e dello stato di diritto. Possiamo operare in direzione di trovare persone che la pensano come, a livello nazionale e nel mondo pubblico. Ci si concentrerà sulla cooperazione regionale e la rete di Ong legate ai, sia a livello regionale e internazionale. Ci sarà il lancio di progetti a livello internazionale per sostenere il riposizionamento della Serbia e la conservazione dell'integrità territoriale. In collaborazione con media case, ci sarà la realizzazione di progetti che sono focalizzati su questi obiettivi. Possiamo organizzare l'educazione del pubblico interessato, attraverso conferenze, tavole rotonde e seminari. Cercheremo di trovare un modello per lo sviluppo dell'organizzazione, che consentano il finanziamento delle attività del Centro. Costruire un futuro insieme: Se siete interessati a collaborare con noi, o per aiutare il lavoro del Centro di studi geopolitici, vi preghiamo di contattarci via e-mail: center@geostrategy.rs

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *