|
Пише: Миланко Шеклер Нису они издајници, они су несрећници, каже сељак из околине Рашке. Нису они издали нас, они су издали себе, каже други сељак из Ужица. Хоће ови нови на власти да управљају државом Србијом, и то сами, а јавно нам признају да немају квалитетне, стручне и поштене људе и кадрове, да управљају макар Епсом, Телекомом и Дунавом, каже трећи сељак из околине Пожеге. Ја имам само толико да кажем о срспком сељаку. И то је много. Издали би они Косово и Метохију, али неће КиМ, да изда њих! Издали би они Србију, ако већ нису, али неће Србија да изда њих! Издали би они све нас, нас раднике јавних предузећа, раднике приватних домаћих и страних компанија, пензионере, нас Србе, и све националне мањине, грађане, малограђане и сељаке. Издали би они нас, али нећемо ми њих. Напустили би они и Србију и Косово, и оставили нас кад нам је најгоре, али нећемо ми њих! Оставили би они и Србију, и Косово, и све нас, али неће Србија, неће Косово, и нећемо ми њих да оставимо! Никада! И зато им глас дрхти, и очи сузе и руке се тресу. То кажем ја.
На крају, они који су све време приватизације и черупања Србије угодно седели у скупштини, и „гнездили се на јајима“, што би рекли српски сељаци, сада одједном причају другу причу. Они, који су и тадашње и садашње тајкуне и главне протагонисте пљачке Србије, прозивали и претили им (чак и у последњој предизборној кампањи могли сте сваки дан чути – не дајте да се направи тајкунска влада – гласајте за народну владу!), а сада тим истим тајкунима, којима су нам претили, нуде последње велике комаде и остатке већ добрано оглодане Србије!
Када су се ти тајкуни и новопечени богаташи богатили на полураспаднутом телу привреде и индустрије Србије, сисали крв на њеним отвореним економским венама, јер су сви они само масовно приграбили она предузећа, која би могао да води и сваки мало виспренији сељак у Србији, ми обични грађани Србије, који искрено воле своје земљу, само смо то збуњено гледали, не обраћајући превише пажњу на то, више се нервирајући и патећи због свих оних силних неправди које су нам тадашњи непријатељи, а садашњи пријатељи наносили свуда, где је живео српски народ. Сада смо дошли на ред сви ми, који смо још живи. Данас се не може замајавати народ злочинима над Србима, који се дешавају у окружењу наше отаџбине, и зато се сада замајавање и игра нерава мора одиграти на много мањем просотру! Зато нас сада замајавају са темама, које се врте свуда око нас! Ти „тајкуни и пљачакши Србије“, како их је некада називала данашња власт Србије, преко ноћи постадоше „послодавци и менаџери“! То и није ништа необично, када су преко ноћи могли и грађевински техничари и керамичари, постати менаџери и економисти!
Најгоре од свега је што је садашња власт, која се некада са позиције опозиције клела да ће завршити са њима тако што ће им преиспитати порекло имовине, и како су се то они преко ноћи обогатили, остала и сама заглављена у тој истој ноћи, стварајући сумњу код сваког поштеног човека, да се нису можда сви „они „, у тој истој ноћи негде ипак срели и штошта договорили! Елем, сада им та иста власт још ствара нове и боље „привредне услове и погодно економско окружење“, како би лакше могли да све то силно богатство очувају и задрже само за себе! Питате се како то? Па лепо, доносећи нове законе о раду (који иду на руку послодавцу-јер ће моћи лакше да отпуштају и да не плаћају оно мало радника што још запошљавају), Закон о приватизацији (да лакше дођу до још великих комада још увек неискасапљене привреде и јавних предузећа Србије), Закон о изградњи (да лакше могу да уживају и реализују своје оргомно нагомилано богатство)…
Дошло је време да ти некадашњи „тајкуни и пљачкаши Србије“ сада добију шансу живота, а то је да пробају и сами да управљају огромним јавним предузећима Србије (Железница и Путеви Србије, за почетак), и да нам на тај начин, наводно „помогну“, „покажу шта знају“ и „привредно оживе Србију“! Све то нам као разлог своје одлуке о постављању тајкуна на челне позиције великих јавних предузећа Србије, наводи један слабашан човек, који је толико слабашан и у односу на моју маленкост, мене, да ми га је искрено жао, и зато га нећу ни нападати, јер никада нисам нити помислио, а камо ли напао толико слабије од себе! Напротив, он је толико слабији од мене да бих смео да му изађем у ринг или на двобој, и потпуно голорук и везаних руку на леђима, а да он има право да буде наоружан са чим год хоће! И знам да бих га, ако ништа друго, оборио погледом праведника, ошинуо тако јако речима, да би се одмах предао, и клекнуо и молио за милост! Несретник коме други, а често и само лични интерес, одређују шта да мисли, кога да слуша, шта да ради, није слободан човек! То је роб најгоре врсте, и зато никада и ништа лоше о њему не могу и нећу рећи нити урадити! Али, то не значи да нећу указати на једну ординарну лаж и превид који се свима нама у Србији подмеће! Каже слабашни човек: држава Србија не уме и не зна да управља великим јавним предузећима! Србија нема професионалне менаџере и способне људе на челу јавних предузећа, већ корумпиране и на све спремне директоре јавних предузећа који немилосрдно краду имовину државних предузећа, и живе као паразити на буџету Републике Србије, који народ јадни плаћа! Србија, то јест ти које држава Србија поставља за директоре, не умеју да направе профитабилим јавна предузећа! Као доказ изреченог наводи пример приватизације „Јата“ (иако још нико није видео тај уговор – да би могао са сигурношћу да каже, ко је и колико „добар“!), који сада послује профитабилно уместо да буде губиташа на леђима буџета Србије, као и Фијат (гле чуда, и његов уговор се не може обелоданити нити показати нама грађанима Србије, иако је и то предузеће створила држава – значи народ!).
Зашто нам то нису рекли у предизборној кампањи! Зашто нам нису рекли да гласајући за њих, гласамо да тајкуни управљају великим државним предузећима! Верујем да би много боље прошли на изборима у том случају! Како је општа кампања направљена против јавних поредузећа, као терета на буџету грађана Србије, јасно је да се спрема терен за њихову продају. Пазите: та предузећа праве стално минус и ми грађани их издржавамо, па зато треба да их продамо некоме, нека се он мучи и покрива минусе! Не, није тако! Него нека се тај неко „мучи“ са њима и зарађује лову! Јер ми не знамо! Пардон, не ми, него партијски кадрови властодржаца! Држава признаје да нема поштене и стручне и способне кадрове да управљају јавним предузећима, а хоће да управља државом Србијом! Хеј! Ко је овде луд? Луд је онај ко не види како се поскупљењем услуга „Телекома“ ствара већи профит и зарада том предузећу, као што се и поскупљењем осигурања „Дунава“ за 50% ствара већи профит и у том јавном предузећу, као што се и поскупљењем електричне енергије прави већи профит и у Електропривреди Србије. Зашто? Па да би се после продала и одмах доносила профит купцу! А купци ће само још више поскупети услуге, отпустити људе и направити профит већи за себе! А ја сам сигуран, да нови власник неће разводити електромрежу и телефонске линије и по најзабаченијим селима! То му се не исплати! Као што ни приватизацијом градских саобраћајних путничких предузећа не можете иста натерати да одржавају аутобуске линије за далека и забачена села, чак ни употребом пушке! Приватник има линије и ради само тамо где има профита, а то нису полунапуштена села! Зар држава нема интереса да људи остану у тим селима и имају превоз и струју и телефон! Шта брига приватника за интерес државе? Зар није могла држава да дигне цене у свим овим јавним предузећима и учини их профитабилним, а профит улаже у даљи развој предузећа, или пак прелива у друге секторе од интереса за државу!? Не, она спрема терен да заради будући купац и приватник и нови власник тих предузећа! Држава не зна да управља обичним јавним предузећем! А хоће да командује војском! А зна да управља судбином целе Србије – то зна и уме! Зна да води секторе здравства – где се ради о људским животима, зна да управља министасртвом правде – и да суди поштено, али не зна да управља возовима и производњом струје и да наплаћује телефонске услуге! Е то не зна и не уме! А ја на то имам само једно да кажем и питам: Објасните ми, како то да је држава Србија била способна да направи кроз деценије и деценије улагања и управљања (у неким случајевима и скоро цео век!), тако велика и вредна јавна предузећа, као што су Телеком, Електропривреда Србије, Железнице Србије, Путеви Србије, Дунав осигурање, а сада одједном откривамо како, ето, та иста држава не зна да управља њима! Зна да их направи, од ничега, на голој ледини, а не зна да управља са њима!
Што се тиче профитабилности јавних предузећа, морам да кажем да држава када је правила у неком граду водовод, или када је правила и ширила телефонску мрежу широм Србије, када је доводила и развијала мрежу електродистрибутивну, или развијала авиосабраћај, то није ни радила да би направила профит или зарадила! Она је то радила да би својим становницима приуштила виши стандард, да би им учинила приступачним услуге као што су телефонија или приступ електричној енергији! Уз то, она је у те велике системе запошљавала своје становништво и из сопствених прихода тих великих јавних предузећа омогућавала да се они самостално и одрживо развијају! То је било тако и никако другачије! Ем се запошљавали људи, ем се развијала држава и пратеће гране, ем се дизао страндард, ем су се та јавна предузећа и даље самостално РАЗВИЈАЛА. Представљати тип власништва као главни фактор који утиче на успешност пословања неког предузећа је чиста идеологија, и као таква ће и завршити, као и увек у историји до сада: на неком ђубришту! Некада су се они који воде нашу државу клели како је најбољи вид власништва државни. Завршило се како се завршило! Сада тврде да је најбољи вид власништва „приватни“, али и то се већ завршава, како се завршава! Бар у свету! Ми смо увек каснили за светски трендовима и токовима! Истина је проста: има предузећа која треба да буду државна и има предузећа која требају бити приватна, и има предузећа која могу бити и једно и друго! Све то у зависности од развијености и околности, историјских и тренутних, у неком друштву! Правити догму од било ког обликла власништва је инфатилно! Како може Теленор тако успешно пословати као компанија кад јој је већински власник влада Норвешке? Како немачке железнице могу бити државне, али и успешне? Исто тако и Француска железница. Како је кинеска железница успешна? Како део акција у Фолцвагену и дана данас има држава? Како то да у Шведској и дана данас 56% друштвеног производа и даље стварају јавна предузећа?! Како то да је у Чилеу, највећи рудник бакра на свету, и даље државни, иако је Запад још Пиночео „притискао“ да га прода, то јест приватизује? А ми, јавно говоримо како су нам јавана предузећа губиташи и терет и рупе без дна, стварајући атмосферу линча, за коју је тренутна власт у Србији уже стручна (завере Ватикана, завере католичке и цркве, завере запада, завере против православља, завере белосветских моћника…). Додуше, када слабашни први човек садашње власти данас зна да каже: „Како нема завере против Срба, и да смо све сами криви“, ја се одмах сетим да сам једино из његових уста слушао задњих деценију и по о некаквим заверама белосветских моћника против Србије! Ја сам то тада слушао са смешком!И данас га ја слушам са смешком! И сутра ћу га слушати са смешком! Додуше, морам да додам да је ово друго у праву: „Сами смо све криви“!
Да се вратим на тему: Поставити данас тајкуне на управљачка места у великим јавним предузећима је исто као да пусте Дарка Шарића и поставе га да управља „Галеником“! Па зар онима који су нас све „сахранили“ на „мало“, сада као награду, дају да нас сахране на „велико“! Заиста, Србија мора да има велико срце да би све то „опростила“! И има! Опростиће! И отпустиће! Неће нам бити лако, као што неће бити лако ни Србији! Неће никоме бити лако због овога што се сада ради у Србији! Сви ћемо и даље патити, и још више и још теже! Али једно знам: Србија ће преживети све ове губаре, сав овај накот, сву ову неправду, сав овај талог и ђубре, које је изненада угледало сунце на њеним њивама и ораницама, и наравно изаћи, још плоднија и још роднија! Има симболике у силним поплавама ове године у Србији! Србија се спрема, да се очисти од себе саме! Кренуло је и до потпуног сјаја неће стати! 11. август 2014. |
