Ретко је Француска знала за такво понижење. Аустралија је у четвртак (16. септембра) најавила отказивање уговора од 56 милијарди еура потписаног 2016. о испоруци 12 подморница најновије генерације, у корист британске и америчке технологије.
У Ке Дорсеју (седишту француске спољне политике) жале се на „на веома лоше вести због непоштовања дате речи“ и „озбиљну“ одлуку у смислу међународне политике.
„Једнострана, брутална, непредвидива одлука која много личи на оно што је господин Трамп радио“, занео се министар за Европу и спољне послове Жан Ив Ле Дриан, видно бесан на америчког савезника који је управо узео уговор века њему, тј. Француској.
Бес и запрепашћење француских власти су тим већи што нико није био упозорен на овај преокрет у Аустралији.
Француска је званично открила своју споредну страну на догађају којим је председавао амерички председник Џо Бајден у Белој кући, са аустралијским премијером Скотом Морисоном и његовим британским колегом Борисом Џонсоном (у ТВ емисији).
Овом приликом, Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Аустралија најавиле су покретање стратешког партнерства без преседана у индо-пацифичкој зони под називом „Аукус“ ради супротстављања кинеским амбицијама. Између претњи Тајвану, даљој интеграцији Хонг Конга и преузимања спорних подручја у Јужном кинеском мору, Вашингтон све више види Пекинг као претњу. Глобалну претњу хегемонији насталој распадом СССР-а, почетком деведесетих.
Прва конкретна манифестација овог партнерства, изградња подморница на нуклеарни погон, са непосредном последицом отказивања испоруке француских конвенционалних подморница од стране Навал Групе.
Геополитички приоритет
Да би оправдао своју одлуку, аустралијски премијер је навео не промену мишљења, већ промену потребе. Јасно је да би, нудећи ово ретко дељење технологије, први пут од споразума постигнутог са Британцима 1958. године, Американци дали понуду коју Аустралијанци нису могли да одбију. Нуклеарну технологију!
Али ово објашњење не важи, према аналитичарима и политичарима из Француске, (стручњацима за питања одбране), којима се придружила и француска држава. Свакако, нуклеарни погон омогућава већу флексибилност и већу аутономију. Међутим, подморница коју су предложили Французи, а која је одговарала аустралијском тендеру, била је такозвана океанска подморница са дугим дометом. Штавише, Француска је била савршено способна да обезбеди морнаре са под-нуклеарним погоном у случају промене потребе.
Овим споразумом аустралијски премијер у сваком случају руши табу нуклеарне енергије у својој земљи, влада у Канбери је формално забранила његову употребу 1998. године, иако Аустралија има богата налазишта уранијума.
Нови Зеланд, који је од 1985. године забранио излазак/улазак из својих вода свим бродовима на нуклеарни погон, већ је најавио да будуће подморнице суседа и аустралијског савезника неће бити добродошле код њих.
Суочен са критикама, Скот Морисон је инсистирао на томе да Аустралија не покушава да набави нуклеарно оружје или развије цивилну нуклеарну енергију. Заправо, будуће аустралијске нуклеарне подморнице, чији ће начини изградње бити предмет 18 -месечних преговора, неће бити наоружане нуклеарним бојевим главама, већ крстарећим ракетама Томахавк.
Историја ће нам можда једног дана рећи каквим је притисцима подвргнута аустралијска влада, сматрају са Франс 24 у Вашингтону, према којем је ово преокретање заувек, никада виђено у историји бродоградње.
Француска јасно овде плаћа цену за овај политички споразум између англосаксонских земаља, у контексту растућих тензија на Пацифику и трговинског рата који води Кина (САД са целим светом). Посебно је кинески ембарго на угаљ повећао забринутост Аустралије око доминације Пекинга на Тихом океану. Међутим, главни савезник безбедности у региону су Сједињене Државе.
Две недеље након хаотичног повлачења из Авганистана, Џо Бајден, као и његов претходник Доналд Трамп, тако потврђује приоритет геополитичких интереса Сједињених Држава. Сузбијање кинеског утицаја на Пацифику. Амерички председник такође окупља, 24. септембра, у Вашингтону, аустралијске, индијске и јапанске премијере ради поновног покретања дипломатског формата, „четворке“, у застоју на неколико година.
Издаја међу савезницима
Осим индустријског назадовања поморске групе, овај нови савез у Сједињеним Државама заобилази француску дипломатију на Пацифику, једину европску државу присутну у том подручју. Заснована на партнерству са Индијом и Аустралијом, ова стратегија има за циљ да промовише равнотежу између различитих регионалних сила, а пре свега да избегне директну конфронтацију са Кином.
Џо Бајден је уверио да Сједињене Државе желе да наставе да блиско сарађују са Француском, (…) кључним партнером у овом региону, али је мало вероватно да су ове слатке речи довољне да смире бес Париза, који је овај случај схватио као издају од стране Сједињених Америчких Држава.
Џо Бајден се можда сећа важности француског војног присуства на Пацифику, овај мали ударац оставиће трагове и може само да отера Вашингтон и његовог најстаријег савезника.
Постоји и облик недоследности у спољној политици Џоа Бајдена. Амерички председник је потврдио да ће успоставити дипломатију засновану на савезима и вредностима, за разлику од Доналда Трампа.
На крају, нема више мултилатерализма под Џоом Бајденом него што је то било под Трампом. Ово напред наведено одражава еволуцију америчког стратешког размишљања које није везано за председника, већ за Стејт дипартмент.
Ово ново превирање у трансатлантским односима снажан је подсетник Европљанима да Сједињене Државе не воде рачуна о лојалности када су у питању њихови стратешки интереси. Међутим, овај пут је пређена прекретница, црвена линија. Ово наравно није изјавио ни један Француски званичник, али је свакоме то јасно.
Завијено у форму саопштења, Комитет Сената за спољне послове, одбрану и оружане снаге позива на преиспитивање понављајућег става неких савезника, који се понашају више као противници него као лојални конкуренти.
Између куповине америчких авиона Ф-35 од стране Швајцарске на рачун француске компаније Рафал прошлог јуна и једностране одлуке о повлачењу из Авганистана, расту спорови између Париза и Вашингтона.
У међувремену, чини се да је Борис Џонсон велики победник у овом случају. У жељи да избегне изолацију Уједињеног Краљевства након Брегзита, британски премијер управо је постигао један од својих најбољих дипломатских подвига.
Француска још не преименује хамбургере у „сендвиче слободе“, након што је Аустралија отказала „уговор века“ од 56 милијарди евра за подморнице, које ће на крају набавити од Сједињених Држава.
Реакција Француза усмерена је против Американаца. Зашто? Зато што је у питању војно -трговинско такмичење, сматрају Американци. Истина је, по америчким стратезима, да су Американци и Французи у истом сегменту напредног наоружања. С тим у вези, бес Француза је мање разумљив јер је конкуренција део игре. Чак и ако је уговор био веома напредан, не отказују га Американци, већ Аустралијанци. Било би наравно смешно да није жалосно.
Да ли Француска има начина да то лоше прихвати? Француска још увек има начина да то лоше прихвати. То је пета светска сила, има место у Савету безбедности УН, нуклеарна је сила. Од овог тренутка можемо да чујемо много коментатора који су говорили да су Французи патуљак, да се не рачунају у великим стварима.
Постоји идеја да постоји хијерархија у важности и да Француска тренутно није на врху хијерархије. У Француској су били јако преварени илузијом под Доналдом Трампом који, једном, није направио праву хијерархију у дипломатији. Он је позвао француског председника са почастима, након што је и сам примљен у Француској са почастима. Одједном се осећала као најважнија сила у очима Американаца, иако то никада није било тако.
Miloš Zdravković
23. септембар. 2021.
