Пише: Милош Здравковић
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.
Савремени ратови не воде се само тенковима, авионима, ракетама и војском, већ се противнику могу задати тешки ударци путем берзантског шпекулисања, другим речима – економијом. Тако, на пример, производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага. Дошло је до наглог и неочекиваног пада цене сирове нафте на светском тришту. Шта то значи?
Такмичарски настројена Русија преузела је примат на светском енергетском тржишту. А то, наравно, није остало без одговора. У првом плану нашли су се давно заборављени пројекти експлоатације уљних шкриљаца, чије су резерве ионако највеће у САД.
За последњих седам година САД су направиле пробој у области производње нафте из уљних шкриљаца. Американци су 2004. године производили 111.000 барела сирове нафте дневно, а у 2011. години, захваљујући преради уљних шкриљаца, 553.000 барела дневно. Као резултат тога, увоз сирове нафте у САД је пао на најнижи ниво за последњих 25 година.
Због повећане производње нафте из битуминозних (уљних) шкриљаца очекују се велике промене на светском тржишту енергената. У случају наглог пада цена сирове нафте бруто национални/домаћи производ (БДП) у Русији би пао за 1,2–1,8%. Шта би се догодило са бруто националним дохотком Саудијске Арабије, Ирана, Венецуеле – не може се ни претпоставити. На први поглед изванредан сценарио за стратеге Вашингтона, али… Последица пада цена нафте катастрофално би се одразиле и на америчке енергетске (пре свега нафтне) компаније. Али кренимо редом…
Бум америчке производње гаса из шкриљаца може смањити зависност потрошача у свету од снабдевања гасом из Русије, Ирана и Венецуеле. Без открића гаса из шкриљаца у 2040. години ове земље подмиривале би око 40 одсто глобалних потреба за гасом, али са гасом из шкриљаца овај проценат је смањен на 26 одсто (Извор: The New York Times).
Интензивнију експлоатацију омогућиле су нове технологије хоризонталног бушења и нове технологије хидрауличног разбијања стена. Развијено је више технологија добијања сирове нафте из уљних шкриљаца. Заједнички именитељ тих технологија је да су за издвајање потребне знатне количине топлотне енергије и воде. Поступци издвајања изводе се пиролизом (распадање супстанце загревањем), хидрогенацијом и термичким растварањем.
Најраспрострањенији поступак је пиролиза – познат као “ретортинг”. Уљни шкриљци се загревају у одсуству кисеоника, све док нафта и сагорљиви гас не пређу у стање паре. Затим се врши кондензација, када сирова нафта из гасног прелази у течно стање. За овај поступак уљни шкриљци се дробе на мање комаде и излажу температурама од 480-520 степени Целзијуса. По овом поступку, који се назива и “поступак на површини земље” уљни шкриљци се износе на површину земље, где се обрађују у постројењима за раздвајање, одакле као сирова нафта одлазе у рафинерије на даљу обраду.
Други поступак је обрада шкриљаца испод земљине површине, на самим лежиштима уљних шкриљаца. Поступак обухвата отварање бушотина, кроз које ће се уносити топао флуид или топла пара до наслага уљних шкриљаца – да би се постигла температура разлагања. За нови поступак “на лицу места“ довољна је температура од 250 степени Целзијуса. Процес издвајања може трајати неколико месеци. Поступак хидрогенације изводи се помоћу водоника као растварача, под повећаним притиском и температуром. Добијена сирова нафта се извлачи из бушотина као сирова нафта, чиме је избегнуто копање и изношење шкриљаца на површину земље.
На одлуку о масовнијој употреби шкриљаца утицала је цена сирове нафте, као и моћ која може да проистекне из те производње. Према проценама владе САД (министарства за енергетику) шкриљци могу да буду конкурентни ако цена сирове нафте порасте изнад 54 долара по барелу – за технологију “изнад земље”, односно на 35 долара по барелу за технологију “на лицу места“.
Ипак, издвајање нафте из шкриљаца неповољно утиче на природу, нарочито технологија “на површини земље” – због тровања металима, који улазе у површинске и подземне воде, повећане ерозије тла, емисије сумпорног гаса и загађења ваздуха. Поступак “на лицу места” је мање штетан, али може изазвати загађење подземних вода. И велика потрошња воде је један од неповољних чинилаца. Зависно од технологије, креће се од једног до четири барела воде за један барел сирове нафте.
Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) је реаговала на америчку производњу нафте из шкриљаца рекавши да то представља велику промену у традиционалном приступу тржишту, на коме земље ОПЕК нису једини произвођачи нафте. Понуда је превелика, али то није проблем ОПЕК. Овакав потез представља значајније удаљавање од уобичајене политике ОПЕК – смањења понуде у циљу стабилизације цена. За време финансијске кризе 2008/2009. године, картел је знатно смањио производњу, не би ли спречио даљи суноврат цена. Овог пута суздржао се од таквих потеза, пребацујући притисак на америчку производњу из шкриљаца. Произвођачи из Персијског залива, чији су производни трошкови нижи (Саудијска Арабија, лидер и највећи произвођач у ОПЕК, Кувајт, Катар и Уједињени Арапски Емирати), радије би „прегрмели“ период нижих цена и на дуже стазе очували позицију на тржишту, а притом потукли конкуренцију из САД и Русије. Њихов приступ је дијаметрално супротан оном који имају земље попут Венецуеле, Русије и Ирана, којима су потребне више цене нафте да би уравнотежиле своје буџете и појачале краткорочне фискалне позиције. Цена производње нафте у Русији у сибирским условима знатно је виша, а неупоредива је са ценом америчке производње.
Међународна агенција за енергију слути све мутније прилике на светском тржишту „црног злата“. У међувремену, осетан пад броја бушотина на америчким налазиштима нафте из уљних шкриљаца и ратни хаос у Јемену, два су фактора која утичу на текући раст цене барела. Неизвесност на светском тржишту нафте подстичу истовремени, а противречни потези неких од водећих снабдевача и купаца те сировине. Иако Кина тренутно бележи најнижи квартални привредни раст од 2009. године, ова најмоћнија економија света упоредо наставља са рекордном куповином нафте. Прошлог октобра (2017. године), када је Кина покуповала сву нафту на берзи у Сингапуру, финансијска тржишта сматрала су да Пекинг то чини да би увећао залихе.
Потом, када је Кина од почетка априла прошле године већ пазарила 9,5 милиона барела нафте, са датумом испоруке у јуну и јулу, више није било сигурно да је само складиштење залиха мотив за највећу набавку нафте од прошлог октобра. Берзе спекулишу да Кина набавком огромних количина нафте у време рекордно ниске цене планира да се у будућности наметне као фактор у одређивању вредности барела на глобалном тржишту. А то све у светлу недавне процене америчке банке Голдман Сакс да би светске резерве нафте могле да пресуше већ за двадесетак година.Треба напоменути да је Кина по први пут постала највећи потрошач нафте на свету, као и да је престала да купује нафту од САД.
ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДА ЦЕНЕ НАФТЕ
Купци нафте су уштедели око 400 милијарди долара;
Снижење цене барела за сваких 10 долара додаје 0,13-0,18 одсто глобалном БДП земаља купаца;
Русија није чланица ОПЕК, али је други највећи произвођач нафте на свету, и пад цена нафте значи губитак и до 100 милијарди долара за њихов буџет;
У Немачкој би предузећа и приватна домаћинства могла да уштеде 35 милијарди евра због пада цена нафте;
Тешка рецесија погађа амерички енергетски сектор – англо-америчка доминација у свету производње и трговине нафтом је завршена;
Највеће светске компаније смањују за половину издатке за истраживање и развој нових нафтних поља, што ће за последицу имати нагли скок цене енергената на светском тржишту, када се политичка ситуација (када Запад испуца све адуте у „обуздавању“ Русије) буде стабилизовала.
Већи део енергетских потреба света покрива се из угља и нафте. У структури енергената угаљ учествује са 27%, нафта са 32%, гас са 20,0%, нуклеарна енергија са 6,2 %, остали енергенти (обновљиви) са 14,8%. Потрошња угља и даље је висока захваљујући Кини, која производи скоро 45% тог горива у свету. А потрага за нафтним изворима је све тежа и скупља. Бушотине се налазе у све неприступачнијим деловима Земље, на ободима полова и у морским дубинама, где је потребно савладати слој морске воде, понекад и до четири хиљада метара, да би се дошло до морског дна и отворила бушотина. Постојећи извори сирове нафте распоређени су тако да више од 60% резерви лежи у земљама ОПЕЦ и Блиског истока. Што се тиче трајања нафте као енергента, процене су да ће до 2020. доћи до максималне експлоатације, после чега следи пад производње (Извор: The New York Times).
После угља, нафте и гаса, када је реч о фосилним горивима, угљоводоници из шкриљаца или, другачије речено, гасни и уљни шкриљци у свету постају нови велики енергетски адут. За њих се, додуше, зна већ стотину година, али због некада веома јефтине нафте, готово да их нико није користио. Али, са садашњим наглим развојем технологије за њихово коришћење, а посебно веома израженом геополитичком улогом нафте и гаса, они као сировина за производњу нафте, гаса, али и електричне енергије постају веома значајан фактор.
Даљи развој прилика у Саудијској Арабији – после интервенције у Јемену – тренутно је, ипак, највећа загонетка на светском тржишту нафте. Наиме, већина саудијских налазишта „црног злата“ налазе се на истоку земље, у региону где живи шиитска мањина. Ријад је у Јемену кренуо у војну офанзиву против шиитског племена Хути. Да ли тај корак Ријада у Јемену може да изазове побуну шиита на истоку Саудијске Арабије, односно да ли би се водећи светски извозник онда суочио са војном акцијом на два фронта? Такав сценарио могао би да поремети прилике на глобалном петро-тржишту.
У међувремену Гаспром је заузет јачањем билатералних веза са највећим европским енергетским компанијама. Немачки ЕОН и БАСФ, италијански Ени и Енел, Газ де Франс и холандски Гасуние су закључили дугорочне послове са Гаспромом. Почевши од 2005. године Гаспром одбацује свој систем де фацто империјалних преференцијала, који су омогућавали појединим државама Заједнице Независних Држава (ЗНД) да купују гас по знатно нижим ценама. Ово је део генералне политике Москве да своје односе са ЗНД помери на комерцијалну основу. Тајминг повећања цена је био шокантан. Белорусија је добила грејс период, како се не би нашкодило председнику Лукашенску, а актуелна цена се донекле разликовала. Пријатељска Јерменија је добила боље услове од непријатељске Грузије, али нико није поштеђен. „Бивши“ Совјетски Савез је престао да постоји – са апекта Гаспрома (или Москве) сада је све постало иностранство. Русија више није себе сматрала бившом и будућом империјом. Уместо тога, почела је да се понаша као велика сила вис-а-вис својих малих суседа.
На сцену је ступила нова руска стратегија, која заговара диверсификацију њених тржишта, углавном према Кини и Пацифику. Уколико би Москва успела да спроведе ову диверсификацију, она би могла, до одређене мере, да буде у могућности да бира у ком правцу ће извозити своју нафту и гас. То би био руски сан као произвођача, односно ноћна мора за потрошаче, који би можда морали да се надмећу једни против других. За транзитне државе то би значило елиминисање било каквог њиховог утицаја. Међутим, руски планови диверсификације ће вероватно бити теже изводљиви него што Кремљ верује, а мање опасни него што Европљани страхују – посебно јер Русија преферира дугорочне уговоре.
Гаспром је Русија, а Русија је у такмичарском расположењу. Као и Русија, Гаспром жели да заради новац, да буде снажан, богат и поштован. Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али реалност је другачија: енергија је политички посао, али је, у целини узевши, бизнис.
Ери јефтине енергије дошао је дефинитивни крај. “Енергетска битка“ потрајаће барем неколико деценија. У ту битку за буквално преживљавање неке земље и нације улазе богатији, неки (већина) сиромашнији, али је чињеница да су сви у истом лонцу, те стога следи да никада у својој историји судбина човечанства није била повезанија. Јер енергија повезује и покреће свет.
10. фебруар 2019.
