|
Пише: Дејан Мировић Крајем септембра 2016. године, око месец дана пре избора за председника САД, Александар Вучић је у Њујорку учествовао на панелу који је организовала Фондација Клинтон. Поред Вучића је на панелу говорио и Бил Клинтон. На тај начин се Вучић сврстао на страну Хилари Клинтон у предизборној кампањи. На питање новинара РТС (у емисији Око) зашто подржава Клинтонову против Трампа, Вучић је одговорио: „Зато што сам паметан…За разлику од оних који мисле да су много мудри што ће да викну у српским новинама … шта ћемо да радимо ако победи случајно Хилари Клинтон?“ На председничким изборима је тада победио Доналд Трамп. Након тога је саветник Трампа Роџер Стоун изјавио, у емисији InfoWars да је ФБИ покренуо поступак против Хилари Клинтон због оптужби да је, између осталог, добила новац од Владе Србије с циљем организовања посете Александра Вучића. “Један од разлога покретања поступка против Хилари Клинтон јесте чињеница да је Србија уплатила два милона долара… и да је тај новац послат Фондацији Клинтон. То је криминална радња.” Вучић из овако великог спољнополитичког промашаја и скандала није извукао поуку. Напротив, четири године касније, уместо да као председник једне мале државе води уздржану политику, Вучић је поново одабрао „свог“ кандидата на председничким изборима у САД. Ового пута Трампа. У том контексту Вучић је неколико месеци пре избора у САД започео неуставне и нетранспарентне преговоре о закључивању Вашингтонског споразума са Трамповим специјалним представником Ричардом Гренелом. Против закључивања Вашингтонског споразума је била Русија. Према јавном признању Ивице Дачића од 14. јула, Сергеј Лавров био је против одласак српске делегације у Вашингтон. Он је то јасно ставио Вучићу до знања приликом посете Београду 18. јуна када је инсистирао и на поштовању Резолуције 1244 СБ УН која гарантује да је КиМ део Србије. Вучић је из преговора о закључивању Вашингтонског споразума искључио ЕУ (тј. Немачку и Француску) иако је она била одређена Резолуцијом ГС УН из 2010. за посредника у преговорима између Приштине и Београда. Трампови противници у САД су такође били против закључивања Вашингтонског споразума у време предизборне кампање. У прилог томе, Специјално тужилашто за ратне злочине ОВК је 24. јуна је предало Специјалном суду за ратне злочине у Хагу предлог оптужнице против Хашима Тачија и његових сарадника. Главни тужилац Специјализованог суда Џек Смит је у време Обамине администрације био начелник Одељења за јавну одговорност Министарства правде САД (US Department of Justice) и в.д. савезног тужиоца у Тенесију. Дакле, оптужни предлог је очигледно била врста притиска Бајденових присталица на искључивање Тачија из преговарачког процеса. Након тога Хашим Тачи је одустао од одласка у Вашингтон. Вучић ни након тога не одустаје од подршке Трампу. Власти у Београду јавно позивају Србе у САД да гласају за Трампа. Дачић у августу изјављује да је за Србе бољи кандидат Трамп. Истог месеца се формира у САД организација Срби за Трампа 2020. Четвртог септембра Вучић у Белој кући пред Трампом пописује Вашингтонски споразум. Он тако постаје једини европски председник који је потписао међународни уговор у Белој кући у време предизборне кампање 2020. Вучић је тог дана, упркос званичној политици ЕУ, признао и Јерусалим за главни град Израела. Пристао је на антикинеске економске одредбе. Упркос противљењу Русије одустао је и од кампање за повлачење признања Косова и омогућио сецесионистима из Приштине да за годину дана поднесу молбу за улазак у УН без противљења Србије. Истог дана изјављује да је са Трампом разговарао у четири ока 15 минута. У новембру Бајден, по свему судећи, побеђује на изборима. Не сачекавши званично проглашење изборних резултата, пре Русије, Кине, Мексика, Бразила и других држава, Вучић честита Бајдену. Седмог новембра изјављује да је са Трампом говорио у животу само два пута по минут. Преходне чињенице показују да Вучић води дилетантску спољну политику. У унутрашњој политици, због контроле медија и слабе опозиције у Србији, он до сада није сносио последице своје некомпетентности и прозирне превртљивости. Он је изгледа заборавио и да у спољној политици не комуницира са својим полукриминалним окружењем и медиокритетима, већ са дипломатама и светским лидерима који су на далеко вишем нивоу од њега. Вучић је својом авантуристичком и дилетантском политиком поводом избора у САД Србију довео у позицију да јој не верује нико ни у Москви и Пекингу, ни у Бриселу, нити у Вашингтону. 19. Новембар 2020. |