Geopolitica e politica

Проширење ЕУ или ојачавање паукове мреже

Пише: професор Слободан Самарџић

Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.

Сам наслов документа – Ојачање процеса приступања – веродостојна перспектива ЕУ за Западни Балкан – упућује на самооцењујућу ароганцију адресанта („веродостојна перспектива“) у једној ствари („процес приступања“) која је постала толико неверодостојна да је морала постати предметом „реформе“ (израз из Макроновог иницијалног папира). Ово не би имало значаја да неким случајем текст не одговара наслову, али бојим се да није тако. Документ се држи мантре о приступању иако ЕУ не даје било какве изгледе за своје проширење, што би требало да буде иста ствар супротног правца у односу на приступање. Али, у политичком речнику ЕУ који се користи за земље „западног Балкана“ приступање је чаробна реч из које ЕУ на магичан начин изводи своју „веродостојност“. Када би се ова језичка магла развејала, рецимо да се уместо приступања користи реалан израз – придруживање, могло би се поверовати да је Унија спремна на реформу тог процеса, и у тој светлости би и нека нова решења из документа изгледала реалније. Овако, за све оне који односима ЕУ и земљама овог региона приступају sine ira et studio јасно је да је на делу нешто што званичним језиком није означено, али је много ближе стварности – приступање без чланства.

Надаље, могу да говорим само о односима ЕУ и Србије, не само зато што ме једино наша држава занима, него и зато што нисам позван да примедбе које следе поопштавам на цео тзв. западни Балкан. То ће ме, уједно, ослободити губљења времена и простора на празњикави бирократски говор, који овај текст није мимоишао као ни било који претходни о овом или сличном питању. Мене, дакле, занима могућа садржинска промена у односима између ЕУ и Србије, која је замислива само у реформисаном режиму придруживања, а не у технички измењеном режиму приступања, режиму који је давно ушао у ћорсокак. Моје конкретно питање је, да ли у понуђеном документу има елемената који би у неком измењеном политичком контексту утицали на рационалну промену у односима између ЕУ и Србије.

Највидљивија промена тиче се новог груписања преговарачких поглавља, њиховог могућег сукцесивног и упоредног тематизовања (и примене), као и сходно томе диференцираног материјалног и статусног постављања дотичних области унутар система ЕУ.

Најпре, треба рећи да се унутар шест нових група или скупова (наши званичници то називају домаћом речју „кластери“) налази 33 од 35 садашњих преговарачких поглавља. У последњој реченици документа стоји да ће поглавља 34 (Институције) и 35 (Остала питања) бити посебно израђена. Имајући у виду да се  „кључни приоритет“ (читај: услов над условима) Уније, а то је тзв. нормализација односа „Србије и Косова“, налази у поглављу 35, то налаже посебан опрез с обзиром да већина држава чланица (22 од 27) признаје независност Косова. Али, вратимо се поменутим скуповима области. Њих је шест – Основне области, Унутрашње тржиште, Конкуренција и укључиви развој, Зелени програм и одржива повезаност, Ресурси, пољопривреда и кохезија, Спољни односи – и унутар сваког од скупова сврстане су посебне области које понекад немају међусобно блиске функционалне везе.

Нагласак је на предлогу да се преговарају целе скупине, највероватније фазно, али није искључено и упоредно, и да су све подједнако изложене поступцима условљавања, праћења, оцењивања, награђивања и кажњавања. Оно што је овде могуће замислити као ново јесте напредовање појединих области у односу на друге имајући у виду и њихово функционално укључивање у систем ЕУ, рачунајући ту и равноправно (са другим државама чланицама) коришћење бројних унутрашњих фондова. То што уз ово није предвиђено да представници Србије у највишој фази укључења неке области учествују и у одговарајућој политици (доношење одлука) говори да је овде реч о највишој фази придруживања а не приступања Унији. И то је, што се мене тиче у реду, али отварају се додатна питања.

Најпре, да ли је могуће да држава кандидат (Србија) оптира за неке скупове области а не за све, полазећи не само од својих приоритета него и од своје стратешке политике. Ако то није могуће у области правосуђа и основних права стога што је реч о свепрожимајућем услову који има улогу општег мерила, да ли је то могуће, рецимо, у шестом скупу, Спољни односи, у области одбране где Србија практикује војну неутралност. Или,  надаље, да у некој скупини иде до краја могуће интегрисаности, а у некој само до неког нивоа. (Као што је то унутар Уније допуштено државама чланицама; рецимо, Данска је прихватила претходне услове монетарне уније али не и евро). Да ли би Србија, рецимо, могла да  прихвати само Први енергетски пакет Уније а не и преостала два. Да ли би могла, с обзиром да Унија не може задуго, а можда никад, да је прими у чланство, да самостално субвенционише пољопривредну производњу, или да поврати бар минималну царинску заштиту на увоз пољопривредних производа из Уније. Да ли би могла, док не уђе на заједничко тржиште – што је готово немогућа мисија, да очува своје повољне трговинске споразуме са другим земљама и групама земаља. И слично.

Одговор на ова и слична питања зависи од решења оног начелног слоја проблема – да ли ће се Унија чврсто држати своје политике квази-проширења (за државе кандидате – приступање без чланства), или ће допустити могућност непринудног придруживања. Судећи по неким нагласцима из Увода документа, где се политика проширења за „Западни Балкан“ заснива на „геостратешкој инвестицији у стабилну, јаку и уједињену Унију“, државе кандидати тешко ће се ослободити загрљаја ове врсте.

Али, питање је да ли државе овог региона заиста и желе да се ослободе овог загрљаја. Поново, немам намеру да говорим о другима. Али, зашто би Србија морала да буде као и друге земље региона и да се препусти овој стихији свеколике зависности. Једним малим делом, коначна одлука зависи и од Србије. Наравно, не ове данашње која се утопила у западнобалканско сивило. Али, ако данашња власт има једину дилему да ли да настави данашњим путем са 35 поглавља или да га замени истоветним путем са 6 скупова, то не мора бити једини угао јавне политичке расправе. Ако је овим документом бар отворен прозор различитог тумачења, зашто ту прилику не би искористила засад непостојећа заједница познавалаца, ма ког политичког става појединци били. У Србији никада до данас није отворена јавна дискусија у вези њених односа са ЕУ. Струја званичног становишта вукла је путем који није обећавао ни циљ ни етапно освежење. Ево доброг повода за консолидацију јавног мишљења о једној важној ствари.

15. Фебруар 2020. 

Србија и свет

autore avatar

Su Центар за геостратешке студије

Centro per geostrategica studi è un non-governative e non-profit, fondata nel Belgrado, il fondatore dell'assemblea tenutasi il 28.02.2014. in conformità con le disposizioni di cui all'art.11. e 12. Legge sulle associazioni ("Gazzetta Ufficiale della Rs, n.51/09). per un periodo indeterminato di tempo, al fine di raggiungere gli obiettivi nel campo della ricerca scientifica di geostrategica relazioni e preparazione di documenti strategici, di analisi e di ricerca. L'associazione sviluppa e sostiene progetti e attività finalizzate allo stato e gli interessi nazionali della Serbia, ha lo status di una persona giuridica ed è iscritta nel registro, in conformità con la legge. La missione del Centro per la geostrategica studi è: "stiamo costruendo il futuro, perché la Serbia merita: i valori che ci rappresentano sono stabiliti attraverso la nostra storia, cultura e tradizione. Crediamo che senza passato non c'è futuro. Per questo motivo, al fine di costruire il futuro, dobbiamo conoscere il nostro passato e custodiscono le nostre tradizioni. I veri valori sono sempre a terra, e il futuro non può essere costruito in una buona direzione, senza che fondazione. In un momento di dirompente geopolitica cambiamento, è importante fare le giuste scelte e prendere le decisioni giuste. Lasciate andare le imposte e le idee distorte e artificiale sollecita. Crediamo fermamente che la Serbia ha abbastanza qualità e le potenzialità di determinare il proprio futuro, indipendentemente dal minacce e limitazioni. Ci siamo impegnati per il serbo posizione e il diritto di decidere il nostro futuro, tenendo conto del fatto che, storicamente, ci sono state molte sfide, minacce e i pericoli che abbiamo superato. “ Visione: il Centro di studi geopolitici aspira a diventare una delle principali aziende mondiali nel campo della geopolitica. Anche lui vuole diventare un marchio locale. Cercheremo di interesse pubblico, in Serbia, in temi internazionali e di raccogliere tutti coloro che sono interessati nella protezione dello stato e degli interessi nazionali, il rafforzamento della sovranità, preservando l'integrità territoriale, mantenendo i valori tradizionali, il rafforzamento delle istituzioni e dello stato di diritto. Possiamo operare in direzione di trovare persone che la pensano come, a livello nazionale e nel mondo pubblico. Ci si concentrerà sulla cooperazione regionale e la rete di Ong legate ai, sia a livello regionale e internazionale. Ci sarà il lancio di progetti a livello internazionale per sostenere il riposizionamento della Serbia e la conservazione dell'integrità territoriale. In collaborazione con media case, ci sarà la realizzazione di progetti che sono focalizzati su questi obiettivi. Possiamo organizzare l'educazione del pubblico interessato, attraverso conferenze, tavole rotonde e seminari. Cercheremo di trovare un modello per lo sviluppo dell'organizzazione, che consentano il finanziamento delle attività del Centro. Costruire un futuro insieme: Se siete interessati a collaborare con noi, o per aiutare il lavoro del Centro di studi geopolitici, vi preghiamo di contattarci via e-mail: center@geostrategy.rs

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *