Geopolitica e politica

Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва

Драгана Трифковић за азербејџански AXAR

 

Какав је сада спољнополитички однос Београда ка Москви?

Званична политика Београда према Москви је комплексна. С једне стране можемо да чујемо од српских власти да желе добре односе са Русијом, али с друге стране стратешки циљ званичних власти је улазак у ЕУ. Овакво стратешко опредељење је по мом мишљењу погрешно. ЕУ се налази у политичкој, економској и мигрантској кризи и није јасно како ће она бити решена. Брегзит је додатно закомпликовао стање у ЕУ и довео до њеног раслојавања. Идеја заједничке спољне политике ЕУ се показала као неостварива. Што се тиче проширења ЕУ, оно је обустављено до 2025. године али и поред тога чули смо јасне ставове нпр. председника Француске који се противи проширењу и после назначеног рока, док се сама ЕУ не реформише. ЕУ има јасна правила која се тичу спољне политике, како за чланице тако и за оне земље које желе то да постану. Пред Србију је јасно стављен захтев да треба да усклади своју спољну политку са ЕУ. То значи да треба и да уведе санкције Русији. Због тога је политика и Русија и ЕУ неодржива, а руководство Србије се и даље држи такве политике.

Да ли долази до већег зближавања?

С моје тачке гледишта, власти у Србији не воде јасну спољну политику и због тога нису у стању да формулишу односе са другим странама. Ако говоримо о добрим намерама, Русија има жељу за ближом сарадњом али мислим да се она не остварује због тога што српско руководство има обавезе према западу. Можемо да видимо једну анти-руску кампању коју Запад води према Русији и у којој истиче ширење руског утицаја на Балкану. Међутим реалност је да Запад заправо онемогућава ширење руског утицаја пре свега својом репресивном политиком у односу према руководству балканских држава. То смо најбоље могли да видимо на примеру Бугарске, када је ова земља обуставила пројекат Јужни ток због захтева САД. Ако анализирамо утицај спољног фактора у разним сферама као што је економија, безбедност, медији видећемо да водећу улогу има западни фактор. Сарадња са Русијом се завршава на лепим речима и споразумима који у пракси остају слово на папиру. Због тога Србија још увек није дала дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру иако је то било договорено. Морам да нагласим да је српско бирачко тело већински проруски наклоњено и да очекује много већи степен сарадње са Русијом.

С друге стране иако је преко 80% грађана Србије против сарадње са НАТО, српско руководство је 2015. потписало стратешке договоре са НАТО у великој тишини. Због тога мој закључак је да не видим у пракси никакво зближавање Србије са Русијом, већ и даље јасан евроатлантски курс.

Каква је позиција Србије у вези са конфликтима на постсовјетском простору, посебно према Нагорно-Карабаху?

Званична политика Србије је поприлично уздржана у односу на конфликте на постсовјетском пространству. У неким случајевима је то добра позиција док рецимо у односу на украјински проблем мислим да Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва. Нажалост не видим да се званичне власти боре ни против кршења људских права српског становништва у Хрватској, Црној Гори или на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Напротив, власти у Србији лако прелазе преко тих проблема због привидно добрих званичних односа а на штету српског становништва. Мислим да је то политика која дугорочно не може да донесе ништа позитивно. Што се тиче Нагорно-Карабаха у Србији тај проблем није превише актуелан, ни на политичком ни на научном нивоу. Генерално у односу на конфликте Србија заступа норме међународног права, због проблема са Косовом и Метохијом. Међутим паралеле нису увек могуће а често су и погрешне.

Између Бакуа и Београда се развијају топли и искрени односи. По вашем мишљењу у ком правцу ће се они даље развијати?

Односи Србије и Азербејџана су веома добри. Они иду узлазном линијом и мислим да је томе доста допринела иницијативе са ваше стране. Имамо потписану декларацију о стратешким односима из 2013. која говори о жељи обостране сарадње. у сарадњи Уочљива је сарадња на културном, економском и војно-безбедносном пољу. Сигурно је да би она могла да буде још боља међутим Србија је ограничена сопственим капацитетима који су тренутно на ниском нивоу. Ово се посебно односи на економију. Верујем да ће се односи наших земаља и даље развијати у складу са нашим могућностима. Србија и Азербејџан немају теме које би могле да доведу до проблема.

28. Април 2019. 

 

autore avatar

Su Центар за геостратешке студије

Centro per geostrategica studi è un non-governative e non-profit, fondata nel Belgrado, il fondatore dell'assemblea tenutasi il 28.02.2014. in conformità con le disposizioni di cui all'art.11. e 12. Legge sulle associazioni ("Gazzetta Ufficiale della Rs, n.51/09). per un periodo indeterminato di tempo, al fine di raggiungere gli obiettivi nel campo della ricerca scientifica di geostrategica relazioni e preparazione di documenti strategici, di analisi e di ricerca. L'associazione sviluppa e sostiene progetti e attività finalizzate allo stato e gli interessi nazionali della Serbia, ha lo status di una persona giuridica ed è iscritta nel registro, in conformità con la legge. La missione del Centro per la geostrategica studi è: "stiamo costruendo il futuro, perché la Serbia merita: i valori che ci rappresentano sono stabiliti attraverso la nostra storia, cultura e tradizione. Crediamo che senza passato non c'è futuro. Per questo motivo, al fine di costruire il futuro, dobbiamo conoscere il nostro passato e custodiscono le nostre tradizioni. I veri valori sono sempre a terra, e il futuro non può essere costruito in una buona direzione, senza che fondazione. In un momento di dirompente geopolitica cambiamento, è importante fare le giuste scelte e prendere le decisioni giuste. Lasciate andare le imposte e le idee distorte e artificiale sollecita. Crediamo fermamente che la Serbia ha abbastanza qualità e le potenzialità di determinare il proprio futuro, indipendentemente dal minacce e limitazioni. Ci siamo impegnati per il serbo posizione e il diritto di decidere il nostro futuro, tenendo conto del fatto che, storicamente, ci sono state molte sfide, minacce e i pericoli che abbiamo superato. “ Visione: il Centro di studi geopolitici aspira a diventare una delle principali aziende mondiali nel campo della geopolitica. Anche lui vuole diventare un marchio locale. Cercheremo di interesse pubblico, in Serbia, in temi internazionali e di raccogliere tutti coloro che sono interessati nella protezione dello stato e degli interessi nazionali, il rafforzamento della sovranità, preservando l'integrità territoriale, mantenendo i valori tradizionali, il rafforzamento delle istituzioni e dello stato di diritto. Possiamo operare in direzione di trovare persone che la pensano come, a livello nazionale e nel mondo pubblico. Ci si concentrerà sulla cooperazione regionale e la rete di Ong legate ai, sia a livello regionale e internazionale. Ci sarà il lancio di progetti a livello internazionale per sostenere il riposizionamento della Serbia e la conservazione dell'integrità territoriale. In collaborazione con media case, ci sarà la realizzazione di progetti che sono focalizzati su questi obiettivi. Possiamo organizzare l'educazione del pubblico interessato, attraverso conferenze, tavole rotonde e seminari. Cercheremo di trovare un modello per lo sviluppo dell'organizzazione, che consentano il finanziamento delle attività del Centro. Costruire un futuro insieme: Se siete interessati a collaborare con noi, o per aiutare il lavoro del Centro di studi geopolitici, vi preghiamo di contattarci via e-mail: center@geostrategy.rs

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *