29 Ott
Geopolitica e politica

Dragana Trifkovic: per la maggior parte del mondo Islamico, il Kosovo è Serbia

Il problema con il Kosovo e Metohija è un problema di stato maggiore e di interesse nazionale per la Serbia. Egli è direttamente collegata alla violazione del diritto internazionale e le azioni della NATO coalizione di stati, in un momento in cui erano all'apice della loro potenza. Da allora, internazionale la situazione è cambiata drasticamente. Nelle condizioni attuali, il progetto Americano per l'indipendenza del Kosovo è insostenibile. È per questo motivo che CI sta facendo sforzi estremi per porre fine a questo problema e la forza del serbo leadership attraverso la "Bruxelles piattaforma" per dare il suo territorio.

Continua a leggere

08 Mag
Geopolitica e politica

Драгана Трифковић: Повратак у оквире међународног права, важан је за опстанак Палестине

Онлине трибина под насловом “Нормализација односа арапских земаља с Израелом и будућност Палестине” одржана је у петак, 7. маја, а цео снимак можете погледати на: https://www.facebook.com/IbnSinaSarajevo.

С циљем подршке правима палестинског народа и на иницијативу Имама Хомеинија (р.а.), утемељитеља исламске револуције Иран, посљедњи петак у месецу Рамазану се обележава као светски дан Кудса. Данас више од 80 земаља света обележава овај дан.

Continua a leggere

04 Apr
La difesa e la sicurezza

Драгана Трифковић: Јачање анти-америчког расположења на Блиском истоку, подстакнуто је неуспехом америчке политике

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.

САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.

Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.

Continua a leggere

28 Apr
Geopolitica e politica

Нови ветрови на Блиском истоку

Пише: Милош Здравковић

Шах је филозофија живота. Када слаб играч одигра добар потез, пустите га да се разигра и ствари дођу на своје. Аналогно са тим треба посматрати потезе са краја деведесетих, када је Западна половина планете, чинило се тада бесповратно завладала светом.
Двадесетак година касније, победници хладног рата покрећу такозвано „Арапско пролеће“ које је неочекивано донело јачање положаја и улоге „безбожних“ Руса и Кинеза у арапском свету какав није забележен од седамдесетих година прошлог века, али овога пута уз вољни пристанак и сагласност арапских држава.

Continua a leggere

10 Apr
La difesa e la sicurezza

Због чега Америци смета Иран?

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

 

Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.

Continua a leggere

01 Apr
La difesa e la sicurezza

Асад је морао да изабере, да ли je ово његов најхрабрији потез до сада?

Пише: Милош Здравковић

Наравно да су сви генерали после битке паметни, али срећом постоје и писани трагови ко је шта говорио и писао и пре ове најновије „битке”, односно историјског војног пораза терористичких групација у Сирији. Ипак, као што је већ познато, нарочито народу којем припадам, постоје околностима када неко добије у рату, а изгуби у миру. Председник Асад је у сличном положају. Ипак да ли ће ратни победник, бити губитник у миру?

Continua a leggere

26 Mag
Geopolitica e politica

Повратак Русије на Блиски Исток

Пише: Милош Здравковић

 

Нетанијаху, Ердоган и Абас нису били у Москви да би уживали у чарима михољског лета, већ да би са Путином продискутовали нове реалности на Блиском истоку.

Готово већина кључних информација из света протеклих недеља се тиче ситуације у Сирији, земље преко које велике регионалне и светске силе, помажући владине снаге или исламистичке побуњенике, покушавају трајно да „зацементирају“ свој утицај на Блиском истоку. Ових дана сведоци смо великог повратка Русије на блискоисточну позорницу.

Показало се да је овогодишња јесења сезона од кључне важности на Блиском истоку. Муслимани прослављају Бајрам, празник жртве, Јевреји Дан очишћења, док се православци радују рођењу богородице Марије. Помало изненађујуће, најважније место разговара о Блиском истоку је Москва, где је Путин примио у низу израелског премијера Нетанијахуа, палестинског председника Махмуда Абаса и турског владара Ердогана. Они нису дошли да уживају у михољском лету у Москви, иако је овај град доста привлачан у ово доба године.

Continua a leggere

06 Gene
Geopolitica e politica

Шта се заиста дешава на Блиском Истоку?

Пише: Милош Здравковић

Секташки конфликти на Блиском Истоку могу се третирати као ривалство две гране/верзије ислама: Шиита и Сунита. То је реалност која постоји. Ипак ствари су мало компликованије. Јединство Сунита представља мит – земље које чине Сунити су дубоко подељене око разних питања. А Шиити, чија је снага порасла од раних 1990-их, ипак пате од незаобилазних ограничења као мањинско муслиманско становништво.

Демографски изазов

Заиста, највећа препрека шиитској доминацији јеста демографија. Више од три четвртине свих Муслимана практикује сунитску верзију Ислама. Према свим релевантним показатељима, постоје само четири земље са већинским шиитским становништвом: Иран, Азербејџан, Бахреин и Ирак. Истини на вољу постоје и земље које имају значајну шиитску мањинску популацију: Јемен, Кувајт, Саудијска Арабија, Авганистан, Пакистан, Турска… Шиити такође чине највећу верску групу у Либану и чине око 20 процената од око 150 милиона муслимана у Индији.

Continua a leggere