Tag Archives: Serbia

„Добродошао велики пријатељу Србије“, тим речима је Александар Вучић у децембру 2019. године дочекао председника Белорусије Александра Лукашенка на београдском аеродрому. И заиста Лукашенковој политици се може много тога замерити, али у односу према Србији не. У време када је НАТО коалиција бомбардовала Србију, Лукашенко је био једини председник неке земље који се упутио у Београд. То многи људи у Србији и данас памти, показивајући велику наклоност према белоруском председнику. Од осамостављивања Белорусије након распада СССР, односи наше две земље су увек били пријатељски. Али показало се да Александар Вучић не мари много ни за пријатељске односе ни за „велике пријатеље Србије“-како је сам назвао Лукашенка приликом његове последње посете.

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

На основу изјава које смо прочитали у медијима, након првог састанка председника Србије Александра Вучића са новоизабраним премијером нелегалних приштинских структура Аљбином Куртијем, можемо да закључимо да постоје различита тумачења овог сусрета.

Александар Вучић је изјавио да је састанак био напет и да и даље постоји суштинско неразумевање две стране у преговору, док је са друге стране Аљбин Курти био оптимистичан у оценама рекавши да је реч о конструктивном састанку.

Преносимо са ИН4С

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова поновила је да се Русија залаже за постизање обострано прихватљивог решења Београда и Приштине о питању Косова на основу Резолуције СБ УН 12 44.

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.

Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.

Излагање Драгане Трифковић на округлом столу ИА РЕГНУМ „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“

Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.