Tag Archives: Serbia

Недељама су медији и функционери СНС најављивали коначни обрачун са министром одбране Небојшом Стефановићем, наводним политичким вођом Беливуковог клана.

Након привођења лица повезаних са Беливуком крајем фебруара 2021. Курир је објавио да је Стефановић са тим лицима био сувласник ресторана у Београду. Објављене су и слике Стефановића у том ресторану. Затим је функционер СНС Дарко Глишић посредно оптужио Стефановића да је наводно спремао атентат на Вучића, изјавивши да има људи из СНС које је Вучић довео на највише државне функције и који су, уместо да му захвале, одлучили да „му захвале снајпером и да своју захвалност преточе у снајперски метак“. Министар Недимовић је најавио да ће бити одржана седница српског Савета безбедности на којој ће бити откривено ко је човек из врха СНС који је спремао атентат на српског председника.

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.

Независност тзв. Косова* проглашена је 17. фебруара 2008. године. То је тужан дан за цело српство и свету српску земљу, Косово и Метохију. Од тог дана сваке године ширина словенске душе се покаже у пуном светлу у виду наших пријатеља Чеха и Пољака.

Грађани Прага и Варшаве, престоница Чешке и Пољске, али и других градова у тим земљама сад већ традиционално прошетају улицама носећи транспаренте „Косово је Србија“ дајући тако подршку српском народу који је жртва западног режима.

Пише: Горан Раичевић

Одавно је наше новинарство погазило кодекс објективности и изгубило примарну улогу у информисању јавности на начин на који то налажу професионална етика, али и елементарна морална и васпитна начела. Стид и срам не постоје, а интерес налогодавца је примат који се брани до краја, па чак и када се истина у својој супротности оголи у целости. У времену када се лаж финансира и форсира, истина тешко долази до изражаја. Тако смо недавно имали прилику да на баналном примеру као што је резултат фудбалске утакмице, сазнамо да 2 и 2 нису исте вредности, него да је Звезда победила Милан резултатом 2:2?! Међутим, тема на коју желим да се надовежем је много озбиљнија од спортских резултата.

Јелена Пономарјова, у чланку под насловом „Русија треба да ради на Балкану на „језуитски“ начин“[1], наставља да утврђује „реал-политички курс“, који је сам по себи велика обмана, јер служи као теоријско покриће за голи амерички интерес.

Пише: Драгана Трифковић

С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.

Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?

Пише: Модест Колеров

Једном приликом сам се обрео у малој српској цркви, баш испред олтара, када је у цркву ушао разред локалне школе на обичан час веронауке. Тако сам ја, хтео – не хтео, чуо целу дечију молитву у којој је више пута било поновљено: „За Србију, за Русију и друге православне земље“.

И ако је наша Домовина Русија данас жива, то није само због крви, рада, страдња и подвига нашег народа, већ и због те српске молитве. И не само молитве: 1941. године херојски отпор Југославије против Хилтера помогао је СССР да истраје у тој ужасној години и нашој земљи да преживи, а читавом нашем народу да не падне као жртва фашистичког геноцида.

Пише: Модест Колеров

Проблем српске покрајине Косово традиционално се разматра са два међусобно опречна становништа: са станивишта српских патриота, који поричу сепаратизам, и са становништа Запада, председника Вучића и његових обожавалаца у Москви и московских кабинетних теоретичара спољне политике. Они се залажу за споразум са Косовом по сваку цену, чак по цену признања његове независности од стране Београда, по цену антисрпског апартхејда. Српско становништво покрајине се смањује, његова острвца се налазе у изолацији. 90% албнаског становништва покрајине залаже се за независност у односу на Србију.