Dragana Trifkovic

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Обустава учешћа у раду заједничких органа власти на нивоу Босне и Херцеговине од стране представника Републике Српске повезана је са притисцима којима је српска аутономија у оквиру БиХ доследно изложена. О томе је агенцији РЕГНУМ рекла директорка Центра за геостратешка истраживања (Београд) Драгана Трифковић.

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је током састанка са Милорадом Додиком 14. јануара у Београду саветовао политичко руководство српске аутономије да престане са бојкотом власти на нивоу БиХ и покуша да нађе решење за актуелне политичке проблеме у оквиру ових органа. 

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Нови талас демонстрација у Србији почео је након што је српска власт увела у процедуру усвајање два нова закона, а јавни сервис грађана- РТС одбио да емитује прилог против компаније Рио Тинто која у Србији планира ископавање литијума.

Да би се јасно увидео оквир актуелних протеста, неопходно је сагледати како политичку ситуацију у Србији, тако и позадину пројекта „Јадар“ који српске власти третирају као развојни инвестициони пројекат од посебне важности.

Ирански Институт Ибн Сина из Сарајева, организовао је и ове године вебинар поводом годишњице атентата на генерала Сулејманија, под називом: „Улога генерала Сулејманија у очувању географских и геополитичких граница на Блиском истоку“.

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Председник Србије је примљен у дугоочекивану посету Русији 25. новембра, где је имао састанак са председником Руске Федерације Владимиром Путином у Сочију.

Информационо агенство РЕГНУМ објавило је збирку текстова „Косово, Србија и Русија“.  Главни уредник ИА РЕГНУМ Модест Колеров током представљања збирке у прес центру агенције у Москви 23. новембра, изјавио је да је задат РЕГНУМ-а да објасни јавности да Русија никада неће пристати на издају Косова. 

У Брјанску је почетком марта одржана друга Међународна конференција: „Евроазијско пространство, добросуседство, партнерство, дијалог културе и цивилизације“. Конференцију је организовала Влада

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије била је гост емисије Кота 17, аутора и водитеља Вука Росандића на ТВ HelmCast.

У емисији је било речи о унутрашњој политици, криминализацији друштва, многобројним аферама власти, као и о спољној политици и дешавањима на међународној сцени.

Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Драгана Трифковић за EURASIA.EXPERT

Тензије између Београда и Приштине су ескалирале након што је косовска влада одлучила да не пусти аутомобиле са српским таблицама на своју територију. Србија и Косово су, уз помоћ Европске уније, решили гранични сукоб око међусобног признавања регистарских таблица. „Договорили смо се!“ – написао је на Твитеру специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак. А шта је заправо изазвало заоштравање односа Београда и Приштине? На шта су се односили недавни догађаји на Косову? Где тражити корене зла?

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Многобројни светски медији извештавали су претходних дана о ескалацији сукоба на административним прелазима Јариње и Брњак који се налазе између централне Србије и јужне српске покрајине Косово и Метохија. Реч је заправо о класичним граничним прелазима који су супротно важећој Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Републике Србије, инсталирани након што се са тим сагласило садашње руководство Србије у децембру 2012. године (1).

Влада Републике Србије сама је финансирала изградњу граничних прелаза и постављање царинске контроле између Косова и Метохије и остатка Србије.