Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Nota
Su invito del comitato per la cooperazione internazionale della Duma di Stato della Federazione russa, una delegazione di giornalisti stranieri, rappresentanti di organizzazioni sociali e di missioni diplomatiche di diversi stati visitati 9. Agosto detenzione di no. 120 in Yelenovka, non lontano da Donetsk.
La delegazione comprendeva rappresentanti di Siria, Nicaragua, Italia, Serbia, Francia, Corea del Nord, in Germania e in altri paesi, e tra i delegati è stato Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi geopolitici.
Пише: Татјана Стојановић ИА РЕГНУМ
Јарослава је волонтер који ради у Доњецку. Тренутно она помаже становницима места у околини Мариупоља да добију насушно потребне лекове, храну и друге преко потребне ствари. Такође Јарослава изводи цивиле из кризних жаришта. Са том необичном женом дописник ИА REGNUM срела се у Доњецку 28. марта, на почетку путовања под називом „Zа правду“, које је за новинаре организовало министарство информисања Чеченске Републике и часопис „Личност државе“ („Персона страны»). У то време још су се водиле прилично интензивне борбе за Мариупољ. Јарослава је дошла на састанак да узме лекове донете из Москве.
Интервју Драгане Трифковић за eadaily.com
Да ли мислите да Горану Ћирићу прети опасност да буде процесуиран због учешћа у рату у Донбасу ако буде изручен на захтев Србије?
Сматрам да је главни разлог због ког Србија тражи изручење Горана Ћирића управо процесуирање због учешћа у рату. Од 2014. године, када је измењен кривични законик, српска власт је уложила велике напоре како би вратила у Србију све добровољце из Донбаса који имају наше држављанство. Већини добровољаца је нуђена нагодба пре увођења измена закона, да се врате сами у Србију уколико не желе да буду осуђени. Чињеница да је српско руководство слало своје изасланике у Донбас како би утицали на то да се добровољци врате у Србију, говори у прилог чињеници да им је то било јако важно. По мом мишљењу, измене закона су усвојене искључиво због украјинског ратишта и то под притиском западних амбасада. Из тог разлога верујем да би и Горан Ћирић био гоњен за учешће у рату, уколико би био испоручен Србији.
Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ
Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?
Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.
Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici
Донбас 8. септембра обележава 76. годишњицу ослобођења од нацистичке војске Немачке. Тога дана 1943. године, ослобођен је центар града Сталино, касније названог Доњецк, што је представљало почетну фазу ослобођења целе Украјине. Овај празник има велику важност за становнике Донбаса и културу сећања на страдање у Другом светском рату.
Ослобађању Донбаса, најзначајнијег индустријског региона, претходило је 700 дана окупације испуњених болом страхом и масовним стрељањем цивила. Само у руднику Калиновка од новембра 1941. до септембра 1943. године стрељано је и бачено у рудничку јаму око 75 хиљада људи.
Драгана Трифковић за NEWS-FRONT
Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?
Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
Чувени српски добровољац Дејан Берић у Донбасу се налази од 2014. године. Учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Више пута је рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге. У новом разговору са нашом Драганом Трифковић говори о тренутном стању у, помало заборављеном, рату у Донбасу, као и о учешћу српских добровољаца
