Драгана Трифковић за руске медије: Иза протеста у Србији стоје искључиво незадовољни грађани Србије

Интервју Драгане Трифковић за Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.

Continua a leggere

Разговор са немачком министарком одбране, Анегрет Крамп-Каренбауер

Онлајн конференција у организацији Atlantic Council, одржана је 24. јуна 2020. Тема панела је била трансатлантска борба против пандемије КОВИД-19, будућност трансатлантског савеза и геополитички изазови који представљају Русија и Кина. Конференцију су пратиле и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, као и Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије. У наставку преносимо извештај са конференције, као и коментаре и питања Центра.

Модератор: Ана Висландер, Директор, Канцеларија за Северну Европу, Atlantic Council

Уводна реч: Фредерик Кемпе, Председник и извршни директор Atlantic Council

Continua a leggere

Драгана Трифковић на међународној конференцији: Белорусија између Истока и Запада, основни вектори предизборне кампање

Координациони савет невладиних организација Руске Федерације организовао је 3. јула дискусију на тему: „Белорусија између Истока и Запада: главни вектори изборне кампање“. 

Стручњаци Координационог савета невладиних организација разговарали су о карактеристикама изборне кампање за избор председника Републике Белорусије. Дан гласања заказан је за 9. август ове године.

Continua a leggere

Да ли је европски посредник за Косово умешан у шверц оружја?

Пише: Драгана Трифковић

Уколико се испостави да су тачне тврдње о умешаности бившег министра иностраних послова Словачке Мирослава Лајчака у продају оружја Азербејџану, то ће имати великих последица по његову каријеру. Он је у својој дипломатској каријери посредовао у мировним и политичким процесима, у којима је додуше имао контроверзну улогу. Ако анализирамо његову улогу на Балкану, највећу сумњу оставља црногорски референдум и његова легитимност.

Continua a leggere

Вучић треба да положи рачуне грађанима Србије у вези са Косовом и Метохијом

Dragana Trifkovic, Direttore Generale del Centro per studi strategici

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Continua a leggere

Тачијева пречица до Хага

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Нико није очекивао да ће састанак Александра Вучића, председника Србије, и Хашима Тачија, такозваног председника Косова, заказан за 27. јуни у Белој кући, бити отказан.

Посебно што се о његовом значају говорило у званичним круговима Београда и Приштине са великим оптимизмом. Тачи је 18. јуна за приштинске медије изјавио да се ради о историјском сусрету који ће бити прекретница у даљем процесу мирног решења и да „Будући споразум треба једном заувек да затвори једновековно поглавље сукоба Србије и Косова“.

Continua a leggere

Обраћање комесару за људска права, госпођи Дуњи Мијатовић

Пише: Драгана Трифковић

Поштована госпођо Мијатовић,

Са великом пажњом смо прочитали ваш годишњи извештај за 2019. годину, објављен 21. априла 2020. године, као и извештај о раду за прво тромесечје 2020. године. Овим путем смо желели да вам скренемо пажњу на пропусте које смо уочили и на горуће теме из области људских права, којима није указана пажња.

Continua a leggere

Обојена револуција се вратила кући

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Уобичајени ставови прозападних либерала су следећи: Запад их асоцира на демократију, слободу говора и људска права. Исток на диктатуру и репресију. Сопствене предрасуде формирају на основу медијских извештаја и пропаганде која се већ деценијама води у светским медијима. Ако их питате шта мисле да ли демократија треба да се уводи бомбама, неће имати одговор на то питање.

Continua a leggere

Бојкотом против издаје Косова

Округли сто: Бојкот избора у светлу очувања Косова и Метохије у саставу Србије

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова бр. 6, уторак 16 јун 2020. године у 12 ч

Организатори: народни посланици Бошко Обрадовић и Иван Костић

Излагање Драгане Трифковић

Continua a leggere

Зашто Србија прогони своје добровољце који се боре у Донбасу?

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.

Continua a leggere