ЈУГОСЛАВИЈА И УКРАЈИНА: Рат за ресурсе, рат против Русије

У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви одржана је конференција под називом Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999: Сличности и разлике у тактици и стратегији.

Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. После распада СССР и укидања Варшавског споразума отворен је простор за ширење НАТО и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао договора. Земље које су некада припадале источном блоку постале су чланице ЕУ и НАТО. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.

На конференцију су говорили Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију, Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе, Драгана Трифковић, директор београдског Центра за геостратешке студије и Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије

Continua a leggere

Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбину

Интервју Драгане Трифковић за Стање Ствари

 

Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.

Драгана Трифковић на конференцији за новинаре у агенцији РИА Новости

Continua a leggere

Извештај посматрача, или како су протекли избори у Доњецку и Луганску

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора и прогласио их унапред нелегитимним.

Та чињеница не треба да представља никакво изненађење јер, да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Continua a leggere

Запад подржава преврате, а слободне изборе назива лажним

Пише: Драгана Трифковић

 

У Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици 2. новембра су одржани председнички и парламентарни избори. Међународни посматрачи из Србије, Чешке, Француске, САД, Грчке, Абхазије, Јужне Осетије, Русије, Грчке, Италије, Немачке, Мађарске, Бугарске и Аустрије, оценили су изборе слободним и демократским. Међу члановима изборне комисије, налазили су се и представници Европског парламента. Запад је изразио незадовољство због одржавања избора, и прогласио их унапред нелегитимним. Та чињеница не треба да представља никакво изненађење, јер да се одржавао државни преврат легално изабраних власти, Запад би то сигурно унапред подржао. Они се у својој осуди спроведених избора позивају на Договор потписан у Минску, за који је гаранције дао и ОЕБС.

Иако је договорено да избори у Доњецкој и Луганској области буду организовани између 19. октобра и 3. новембра, Кијев је изборе заказао за 7. децембар. Међутим то није једини прекршај потписаног договора са стране власти из Кијева. У Минску је договорено примирје између украјинских снага и снага самоодбране, али је украјинска војска наставила са ратним дејствима и више пута гранатирала територије Доњецка и Луганска. Такође Кијев је занемарио договор о децентрализацији власти и наставку договора сукобљених страна. Хуманитарна слитуација налаже хитне реакције, а украјинске власти спречавају доставу помоћи у Доњецку и Луганску, иако су се и на то обавезале Минским договором.

Continua a leggere

Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“

Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.

 

Учесници:

ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.:
Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа Политика
Др Душан Пророковић, Факултет за дипломатију и безбедност
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Стеаван Гајић, истраживач, сарадник Института за европске студије
Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
Александар Павић, политолог, колумниста руског геополитичког сајта Фонд за стратешке културе
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе

Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије 

Continua a leggere

Сваки пут када је Русија економски напредовала, започињали су ратови

Драгана Трифковић за Глас Русије

 

Питања која су данас била упућена председнику РФ, као и оне теме о којима је он о током редовне конференције за штампу говорио, разматрамо са аналитичарком Драганом Трифковић, директорком Центра за геостратешке студије из Београда. 

Председник РФ је изјавио да ће у најгорем случају, Русији бити неопходно две године како би изашла из кризе. Шта је, по вашем мишљењу неопходно урадити да би се то и догодило и шта може да засмета? Јер, како је додао председник, санкције против Кремља уопште нису уведене због Крима…

Continua a leggere

Невладине организације као фактор унутрашњег разарања државе

Тиранија је навика која прелази у потребу“
Фјодор Достојевски

Борба за политичке и економске интересе западних земаља, данас се назива борбом за “демократију, људска права и слободу”. Агресија на друге суверене државе, назива се “хуманитарном интервенцијом” и она је утемељена традиционалном тежњом Запада за “демократијом”, која сеже још из доба колонијализма.

Continua a leggere

Проблем лажних азиланата

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

 

Прошла је још једна “опасност” од суспензије безвизног режима који функционише између Србије и ЕУ од 19. децембра 2009. године (1). Тема поновног враћања виза Србији актуелна је од почетка 2011, када су поједине земље ЕУ (Француска и Холандија) поднеле предлог привременог укидања безвизног режима са Србијом уколико дође до великих миграција. Касније су се захтеву придружиле Белгија, Луксембург, Шведска и Немачка.

Continua a leggere

Горак укус “победе“

Пише: Драгана Трифковић

Изгледа да је у неким случајевима пораз далеко бољи од победе. Одговор на многа контрадикторна тумачења, заправо је јако једноставно пронаћи. Истина је увек једноставна ствар. Представљање неистине као тачне, обавља се уз низ компликованих полуистина. Тактика је да се из контекста извуку само делови који могу бити представљени на позитиван начин, а да се остале важне информације прикрију. Тим путем, уз потпуну контролу протока информација у медијима, порази се претварају у победе.

Трагична бриселска победа, прослављена је пре пар дана, на свим медијима. После “тешких“ преговора, који резултују одавно обелодањеним, унапред утврђеним договорима, објављено је да имамо разлога да будемо задовољни. Исход “борбе“  садашње власти познат је свима који су прoучавали Викиликсове депеше из Београда. Та “победа“ је унапред одређена стратегијом К1 западних сила, која за циљ има отимање дела Србије (1).

Шеф београдског преговарачког тима Борислав Стефановић, обратио се после састанка, директно из Брисела речима: „Постигнут је договор који се у потпуности поклапа са нашим интересима“. Председник Србије Борис Тадић ликовао је због “победе“ своје политике „И Косово и Европа“. Од Србије, ни трага ни гласа.

Continua a leggere

Бекство од истине

Пише: Драгана Трифковић


„Почни са оним што је истинито, а не што је прихватљиво.“
Франц Кафка

У Србији су обезвређене и потрошене многе вредности, као и многе речи, међу којима је реч патриота. Да не идемо далеко у историју, за негативну конотацију те речи су у великој мери одговорне лажне патриоте које садашње генерације памте из деведесетих година Милошевићеве владавине, али и представници „Друге Србије“ који су злоупотребили тај термин. Лажне патриоте су појединци који су под окриљем оданости према Србији, искористиле своје политичко, војно или пословно деловање за остваривање личних интереса у периоду распада Југославије и/или у периоду транзиције. За такве личности постоје погодније речи (једна од њих је и ратни профитер), које јасно говоре о особености по којој су препознатљиве. Проблем са искривљеном перцепцијом патриотизма, базиран је на злонамерној пројекцији коју су представници „Друге Србије“ извели сврставајући све патриотски настројене Србе у исту категорију са лажним патриотама. Замена теза је одлично средство манипулације, које има за циљ да поништи и обезвреди сваку борбу за Србију.

Continua a leggere