Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ даје пуну подршку председнику Српског покрета Двери Бошку Обрадовићу у његовој политичкој борби да сачува Косово и Метохију у саставу Републике Србије.
Пише: Слободан Самарџић
Данашња Политика (9. мај 2020) појавила се са насловним текстом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“ (стр. 1 и 6). Под тим насловом објављен је интервју са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харченком поводом Дана победе над фашизмом. Највећи део интервјуа тиче се самог повода, да би у његовом последњем, мањем делу амбасадору била постављена и три питања поводом Косова и Метохије. Наслов под којим је интервју објављен нема везе са главном темом разговора, али нема везе ни са садржајем амбасадоровог одговора на питања о ситуацији поводом Косова и Метохије. Наиме, насловом се читаоцу сугерише да званична Русија мисли да „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, што је у суштој супротности са одговорима на постављена питања.
Саопштење за јавност
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у потпуности подржава политички став прослављеног српског режисера Емира Кустурице у интервјуу датом руским медијима. Његов политички став се заснива на томе да Руска Федерација сходно Резолуцији 1244 стави вето на седници Савета безбедности у случају да председник Србије Александар Вучић потпише споразум о признању самопроглашене републике Косово. Као дугогодишњи пријатељ руског председника, он се нада да ће га Владимир Путин послушати јер би стављањем вета сачувао целовитост државе Србије.
Данас је 9. мај који славимо као Дан победе у Другом светском рату. Дан победе над нацизмом.
Србији никада као данас није била потребнија саборност оних којима јесте искрено стало до њеног востајања и буђења, а не до пуке власти, или пак промене исте без промене система.
Пише: Драгана Трифковић, Директор Центра за геостратешке студије за РЕГНУМ
На недавној онлајн седници СБ УН представник Русије г. Василиј Небензја је поновио врло јасне ставове по питању решавања косовског питања. Дипломата је истакао да ће: „Русија подржати постизање одрживог и обострано прихватљивог решења између Београда и Приштине, заснованог пре свега на резолуцији Савета безбедности 1244, која ће бити у складу са међународним правом и коју ће одобрити Савет безбедности УН“.
Пише: Дејан Мировић
Неколико дана у руској јавности се појављују текстови који имају за циљ да оправдају такозвану поделу Косова, односно договор између Трамповог изасланика за Косово и директора Националних обавештајних служби САД Ричарда Гренела и председника Србије Вучића. У лобирању за договор о подели Косова предњаче господа Пјотр Искендеров и Олег Бондаренко. Чудно је да они, иако руски наводно експерти за Балкан, подржавају план који заступа Гренел – директор Националних обавештајних служби САД и бивши амбасадор у Немачкој, човек који се неуморно борио против Северног тока. Као професора међународног права на Правном факултету у Косовској Митровици чуди ме да се руски држављани залажу за непоштовање српског Устава? Вучићева идеја о подели Косова је у супротности са српским Уставом из 2006. Границе Србије и правни систем могу да се мењају само ако се обезбеди 2/3 већина у Народној скупштини и подршка народа на обавезном референдуму. Господин Вучић није у стању то да обезбеди па се зато нетранспарентно и незаконито договара са Американцима. Да ли руски Вучићеви лобисти смеју такав незаконити и штетан став да изнесу везано за своју земљу? У Русији се поводом промене и примене устава поступа онако како је уобичајено у правној и сувереној држави. Устав се мења у Думи и на референдуму.
Пише: Небојша Катић
Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији.
Пише: Александр Борисов
Косовско-албанско руководство показало је незаинтересованост за дијалог Београда и Приштине упркос спремности Србије да обнови преговоре након укидања дискриминаторских такси које је увела Приштина, рекао је стални представник Руске Федерације у Уједињеним нацијама, Василиј Небензја, током видео-конференције чланова Савета безбедности посвећеној Косову, преноси лист Российская газета.
Пише: Дејан Мировић
Према COVID Visualizer, процентуално највише заражених у односу на број становника у региону има Србија. Она има близу 8.000 заражених на око 7 милиона становника, Румунија око 9.500 на 19,4 , Грчка има око 2.500 на 10,7, Мађарска око 2.200 на 9,7, Бугарска око 1.000 на 7, Хрватска око 2.000 на 4,2, БиХ око 1.400 на око 3,3, Албанија око 600 на 2,8, Северна Македонија 1.200 на 2, Словенија око 1.300 заражених на 2 милиона становника.
Тешко је поверовати да Албанија, Босна и Хецеговина, Северна Македонија, Бугарска или Румунија имају боље докторе или здраствену опрему од Србије. Зато се може закључити да су Вучићева неорганизованост, кадровска политика и урушавање институција које траје од 2013. у потпуности девастирали здраствену заштиту.
