Пише: Драгана Трифковић
С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.
Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?
Пише: Модест Колеров
Једном приликом сам се обрео у малој српској цркви, баш испред олтара, када је у цркву ушао разред локалне школе на обичан час веронауке. Тако сам ја, хтео – не хтео, чуо целу дечију молитву у којој је више пута било поновљено: „За Србију, за Русију и друге православне земље“.
И ако је наша Домовина Русија данас жива, то није само због крви, рада, страдња и подвига нашег народа, већ и због те српске молитве. И не само молитве: 1941. године херојски отпор Југославије против Хилтера помогао је СССР да истраје у тој ужасној години и нашој земљи да преживи, а читавом нашем народу да не падне као жртва фашистичког геноцида.
Пише: Модест Колеров
Проблем српске покрајине Косово традиционално се разматра са два међусобно опречна становништа: са станивишта српских патриота, који поричу сепаратизам, и са становништа Запада, председника Вучића и његових обожавалаца у Москви и московских кабинетних теоретичара спољне политике. Они се залажу за споразум са Косовом по сваку цену, чак по цену признања његове независности од стране Београда, по цену антисрпског апартхејда. Српско становништво покрајине се смањује, његова острвца се налазе у изолацији. 90% албнаског становништва покрајине залаже се за независност у односу на Србију.
ИА Регнум је 25. јануара организовало округли сто на тему: Да ли је могуће спасити српско Косово?
Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Вакцинација Срба у јужној српској покрајини у пуној мери показује све размере националне издаје председника Србије, иначе главног тајкуна Републике, Александра Вучића.
Ударна вест у данашњим новинама је да је у Србији почела масовна вакцинација, док су на насловним странама приказани припадници војске који чекају у реду за вакцинацију.
Председник Србије Александар Вучић у више наврата, имајући обичај да помало глуми наивну француску собарицу, практикује да пред медијима каже : ”Наведите ми, молим вас, шта сам ја то за време своје власти издао.”
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ овим путем жели да подсети и грађане Србије а и Александра Вучића где је све издао:
Од свог доласка на место председника САНУ Владимир Костић се у више наврата бавио проблемом Косова и Метохије. И увек, као по правилу, он је доводио у питање целовитост Републике Србије тако што је сматрао, како сам каже, да „Косово није наше“.
Интервју Драгане Трифковић за Евроазија експерт
Како бисте окарактерисали руско-српске односе у 2020. години и шта очекивати од билатералних односа у Новој години? Да ли ће се наше земље суочити са новим искушењима и изазовима у наредној години?
Руско-српски односи у 2020. години су ушли у једну нови фазу динамике. Са српске стране мислим да је било непромишљених потеза у спољној политици који су нашу земљу ставили у незгодан положај. Званично Србија спроводи спољну политику која се ослања на четири стуба, а то су Брисел, Вашингтон, Москва и Пекинг. Међутим, приближавање Србије САД у текућој години и посебно потписивање споразума у Вашингтону, поставља у питање да ли се Србија тиме определила само за један стуб? Ради се о томе да се Вашингтонски споразум уплео у српско-руске и српско-кинеске односе, као и односе Србије са ЕУ. Са тим у вези, видећемо како ће се нова администрација САД односити према обавезама које је српска страна преузела. Што се тиче Русије, похвалила бих руску мудрост и стрпљивост у спољној политици. Без обзира на многобројне препреке на које наилази, Русија се понаша одговорно и трезвено. То је заиста за поштовање.
Пише: Марко Јакшић за ИА РЕГНУМ
2020. година завршава се за Србе на Косову и Метохији а нарочито за Србе на северу не много весело. Пре десетак дана, без обзира на упорна понављања председника Србије да језеро Газиводе и хидроцентралу неће препустити сепаратистима, он је то ипак њима предао. Оно што је важно да се напомене јесте да је кредит за изградњу овог хидро система у који спада 40 км канала, хидроцентрала и језеро Газиводе изграђен кредитом који је Република Србија пре више од 30 година узела од Међународног монетарног фонда. На преговорима у Бечу 2008. године немачки политичар Волфганг Ишингер понудио је српској делегацији да Приштина преузме на себе даљу отплату кредита. Српска делегација коју су предводили Тадић и Коштуница је то одбила и Србија је отплатила цео кредит и тиме постала титулар овог хидро система. Зато се и поставља питање : одакле право председнику Србије да имовину грађана Србије односно државе Србије предаје сепаратистима ? Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата затражио од председника Србије да дâ јасан одговор да ли је он овај хидро систем поклонио или продао властима у Приштини. Ако је поклонио, зашто је то урадио, ако га је продао, где је новац од те продаје?
