Пише: Бобан Хрвач
Многи аналитичари више не виде САД као прву, највећу економију света наводећи податке према којима је Кина заузела то место претекавши хегемона у многим областима, а убрзано се приближавајући у оном што је преостало, при чему се мисли пре свега на војно-индустријски комплекс и опремање морских и ваздухопловних војних снага. Кина се у последњих неколико деценија профилисала као фабрика за цео свет, а неке земље су постале веома зависне од њене економије. Долар,као светска резервна валута је још увек јак па то успорава продор Кине, али његова снага постепено слаби пошто је коришћен као механизам потчињавања и „увођења у ред на основу правила“ која се постављају и мењају у складу са тренутним интересима САД. Многе земље се сада окрећу трговини у властитим валутама, а тај тренд ће јачати како јача БРИКС који је и главни промотер таквог односа снага заснованог на равноправности, једнакости и међусобном поштовању свих земаља без обзира на њихову величину и економску снагу. Многе земље из Латинске Америке и Глобалног Југа су изразиле жељу да се прикључе БРИКС-у, а видећемо колико захтева ће бити прихваћено на самиту у Казању у Русији који ће се одржати у октобру месецу. То су углавном земље које се убрзано развијају.
Једна од таквих земаља је и Мексико, земља која се убрзано претвара у нову фабрику за цео свет. Мексико још увек није изразио жељу да се прикључи БРИКС-у, а мало је вероватно и да ће то учинити с обзиром на његов деликатан геостратешки положај (граничи са САД).Ова држава је била у жижи интересовања само кад се радило о борби против нарко картела, или њиховим међусобним обрачунима.
Све је почело да се мења пре шест година кад је за председника изабран Андрес Мануел Лопез Обрадор, АМЛО како га од миља зову Мексиканци. Он је скројио и у пракси спровео нову политику коју је назвао „Четврта трансформација“ која је препородила Мексико до непрепознатљивости. Њему се наредног месеца завршава мандат, а на његово место долази, по први пут у историји те земље, жена, Клаудија Шејнбаум (Claudia Scheinbaum). Рођена је 1962.године, школовала се у области енергетике и физике у Мексику, а докторат из амбијенталне инжењерије је одбранила на Универзитету Беркли у Калифорнији. Добитник је многих награда из области науке. Од 2014. политички делује у партији МОРЕНА Лопеза Обрадора. Обављала је многе значајне дужноости, а на место председника Мексика долази са позиције председника владе града Мексика који има више од 22 милиона становника. Она ће, као што је обећала својим бирачима, наставити да развија и „гради други спрат четврте трансформације“. Шта је то све урађено у Мексику за само шест година у оквиру „Четврте трансформације“ под диригентском палицом АМЛО?Мало је простора да се помену сви успеси, па ћемо зато да наведемо само најкрупније реализоване пројекте.
Највећа пажња у оквиру „Четврте трансформације“ у минулих шест година посвећена је саобраћајним коридорима. Изграђено је и модернизовано на хиљаде километара путне мреже, како регионалне, тако и локалне. Ту су и аутопутеви који спајају крајње тачке ове велике земље, а посебно погодују развоју туризма у летовалиштима на обалама, већ одавно популарним у свету. У тим местима, али и у унутрашњости су модернизовани аеродроми, па ће и то допринети увећању броја туриста.
Други важан сегмент у саобраћају су железнице. Многе пруге су биле запуштене, неке и стављене ван употрбе, а мањи број служио само за превоз терета. Сада су све те пруге реконструисане, електрифициране и оспособљене не само за превоз терета, него и путника, што у многоме доприноси развоју и расту стандарда становништва.
Најзначајнији подухват у овој области је пројекат Трен Маја. Ова пруга је дуга 1554 километра, а возови ће се кретати брзином до 16о км/сат. Предвиђено је да се овом рутом превезе око три милиона путника годишње, од познатог летовалишта Канкун до археолошких налазишта која сведоче о старим цивилизацијама, пре свега Маја, по којима је и добила име. Предвиђено је да се овом трасом превезу милиони тона терета, па су зато уз пругу изграђени производни и логистички погони што је довело до отварања хиљада нових радних места. Ту су ,наравно, и услужне делатности.
Отворен је и железнички коридор на превлаци Теуантепек дужине 2оо км који спаја Тихи и Атлански океан. Поред овог коридора биће изграђен и пловни пут. Овим коридором ће се превозити око 4оо хиљада контејнера годишње, а да би се тај број увећао почели су да се уводе бродови на које ће се утоварати возови натоварени контејнерима како би се избегло трошење времена на утовар и истовар. Овај коридор са три пруге биће коришћен и за превоз путника. И око њега, као и око коридора „Трен Маја“ изграђени су и граде се велики индустријски и логистички објекти, што доноси много нових радних места.
Фото: Андрес Мануел Лопез Обрадор
Од великих успеха ваља поменути онај из области нафтне индустрије. Велике рафинерије су биле пред колапсом захваљујући корупцији ранијих власти које су крале и до шездесет посто продукције. Оштрим резовима које је начинила екипа АМЛО корупција је сасечена у корену, а уштеђени новац је послужио да се рафинерије ставе на ноге, да остварују зараду, а успели су чак и да откупе рафинерију Дир Парк у Тексасу. Мексико сада има седам рафинерија које прерађују око два милиона барила дневно и тако добијају 780 хиљада барила бензина и 560 хиљада барила дизела дневно. Тиме успевају да подмире све домаће потребе. Дакле, ослободили су се увоза, а ако се томе дода и чиљеница да су се ослобоодили и спољних дугова јасно је колико то доприноси самостаности и суверености ове земље.
У Мексику је видљив и феномен познат по енглеској речи nearshoring. Ради се о томе да велике компаније део својих производних капацитета селе у друге земље, ближе крајњем кориснику њихових производа, како би смањиле трошкове и боље се позиционирале у оштрој конкуренцији. Тако се стално увећавају страна, али и домаћа, улагања у нове производне погоне. Поменућемо само неке .“Тесла“ улаже између 4,5 и пет милијарди долара у изградњу мегафабрике аутомобила. “Ленокс“ гради трећу фабрику расхладних уређаја и улаже 33о милиона долара. “Хајнекен“ је присутан 15о година у Мексику и има седам фабрика, планира да уложи 5оо милиона долара у нову фабрику у Јукатану. Највећи страни инвеститор у Мексику су САД са 478,1 милијарду долара, потом Немачка са 58,7 милијарди долара и Велика Британија са 54,4 милијарде долара. У овој години је Секретаријат за економију забележио 378 захтева за инострана улагања у вредноости од 11о,744 милијарде долара.
Такав раст и услови живота који су много повољнији него у САД допринео је да Мексико постане привлачан за многе Американце који су се већ преселили и посао за америчке компаније обављају преко интернета. Довољно је рећи да је најам стамбеног, или пословног простора неколико пута нижи у односу на онај у САД. Примања Американаца су и даље висока, па им није проблем да изнајме, или откупе стамбени, или пословни простор и по вишим ценама, што домицилном становништву ствара проблеме, пошто мора да се сели. Тако постоје у неким градовима већ цели квартови које су запосели придошли Американци.
Проблем емиграције између Мексика и САД и даље је изражен, али су то углавном емигранти из других латиноамеричких земаља који хрле у „бољи свет“ у великим групама и под паском невладиних организација.
Трговина наркотицима, посебно фентанилом у последње време, такође је један од проблема с којим се сусреће ова држава. Занимљиво је да у Мексику има мало корисника ове дроге. САД су неколико пута упућивале претњу Мексику да ће тамо упутити војне снаге да би се наводно борили против наркокартела, на што им је АМЛО одговорио да би требало да се позабаве узроцима, а не последицама, да решавају проблем запуштености и недовољне бриге о младима и да ће народ Мексика свим средствима да брани свој суверенитет.
Мексику је јасно да доктрина Монро није сасвим мртва и да је могуће очувати суверенитет против насилника, само силом. Зато и јачају своје оружане снаге. Тако су од Русије купили 3о авиона Сухој суперџет 100.
Не треба да се забораве помену и бројне школске, здравствене и културне установе које су изграђене и обновљене, као и чињеница да свака породица има неки облик помоћи, јер се национално богатство сада распоређује „одоздо нагоре“ како каже АМЛО, а не „одозго надоле, па доле никад не стигне“.
Пред одлазак са функције АМЛО је са својом екипом успео да извојује још једну велику победу, да обезбеди реформу правосуђа, па ће судије убудуће да бира народ. У овој грани власти је забележена огромна корупција, а државне (народне) паре трошене на такав луксуз какав није забележен ни у холивудским филмовима. Против тога су, наравно,били њихови тајкуни и свакако САД, без чијих мирођија се не би могла припремити таква трпеза којој су приступ имали само одабрани с обе стране границе.
Fonte: Centro di studi strategici
13. септембар 2024.