Пише: Драгана Трифковић генерални директор Центра за геостратешке студије
Док се свет забавља праћењем избора и очекивањем промена које ће наводно доћи саме од себе променом политичких структура које су заправо део истог система, реалност на терену се све више усложњава. То и јесте поента да се људи забављају, док се иза сцене воде опасне игре. Последњих месеци аналитичка јавност разглаба о томе какве потезе ће предузети Трамп када преузме власт у јануару 2025. године. Заправо неће бити никавог пресека и паузе јер Бајденова администрација већ увелико припрема терен за Трампа.
Украјински конфликт
У првом реду она је сукоб у Украјини подигла на виши ниво одобравањем Кијеву да користи ракете дугог домета за напад на Русију и то ван зоне специјалне војне операције (СВО). Русија је одговорила усвајањем измењене Доктрине о употреби нуклеарног оружја, као и лансирањем нове балистичке ракете средњег домета „Орешник“ која је показала велику разорну моћ. Дакле конфронтација колективног Запада са Русијом је подигнута на виши ниво са потенцијалом за даљу ескалацију. Трамп је већ у предизборној кампањи олако обећао како ће успоставити мир у Украјини за 24 часа. Јасно је да је Американцима у овом тренутку важније да замрзну рат у Украјини, него самом Зеленском. Иако истекли председник Украјине има проблем са недостатком људства и губитком територија, свестан је тога да мировни преговори за њега значе крај каријере, какав год он био. Из тог разлога он изјављује да је Украјина спремна за разговоре о постизању мира, али истовремено истиче да „Украјина мора да пронађе дипломатска решења за повратак територија које је окупирала Русија“. Са друге стране циљеви руске специјалне војне операције су демилитаризација и денацификација читаве Украјине, што се неће десити уколико дође до замрзавања конфликта.
У сваком случају, у јавности су се већ појавили неформални предлози за регулисање украјинског конфликта од стране Трампових сарадника. Предлози су дошли од три кључне личности из круга републиканаца – специјалног изасланика за Украјину Кита Келога, потпредседника Џејмса Дејвида Венса и Трамповог бившег вршиоца дужности шефа обавештајне службе Ричарда Гренела. Мировно „решење“ које нуде подразумева присиљавање (у америчком стилу) и Русије и Украјине да постигну договор, одлагање чланства Украјине у НАТО на десет година и постепено укидање санкција Русији. Украјина би морала да се одрекне територија које су под руском контролом, а САД би наставиле војно да помажу Украјину. Постизање оваквог договора за Русију у овом тренутку када напредује по свим правцима фронта, било би крајње штетно, посебно што би значило одустајање Русије од задатих циљева СВО. Са тим у вези руске либералне структуре уз мировни план разматрају и унутрашње политичке промене, не одустајући од идеје повратка на пређашње стање потчињавања интересима Запада. Осим тога, мировни план би био само привремено решење у корист поновног наоружавања Украјине и припремања нових снага за поновни сукоб са Русијом.
Блискоисточни сукоб
Од октобра прошле године, када је Хамас покренуо напад на израелске територије (који је можда био договорен са израелском страном), као одговор је уследила организована одмазда Израела у којој је пострадао велики број цивила, чак већи него у украјинском сукобу. Према подацима којима располажу УН у Гази је погинуло преко 40 хиљада људи међу којима највише жена и деце. Пред читавим светом Израел је демонстрирао потпуно укидање међународног права, чак и забрану доставе хуманитарне помоћи палестинским територијама, што је незабележено. Нападнут је и Либан у којем је такође погинуло доста цивила, а Израел је наставио да бомбардује Сирију, Иран и Јемен. За то време приипремана је офанзива терористичких група у Сирији. Наравно Израел своје планове и активности реализује заједно са Сједињеним Америчким Државама и сателитима. Циљ америчко-израелских напада на Блиском истоку је дестабилизација осовине отпора (Axis of Resistance), које су уз руску помоћ успеле да очувају стабилност у овом региону и не дозволе да терористичке групе преузму иницијативу.
Фото: Axis of Resistance
Након низа организованих операција против Ирана, те шиитског Хезболаха у Либану, америчко-израелска коалиција са придруженом Турском се усресредила на Сирију. Терористичке групе у Сирији су крајем новембра кренуле у припремљене акције и врло брзо заузеле Алепо, а затим и Хомс, Палмиру, Деир ез Зор, Дару и на крају Дамаск. Брзо напредовање терористичких група изведено је, према информација са терена, због напуштања положаја од стране регуларне Сиријске армије. САД и Израел су вероватно успеле да поткупе војни врх Сиријске армије. Удружена акција САД, Израела и Турске је само припрема за даље америчке планове на Блиском истоку, који ће се доласком Трампа на власт фокусирати на Иран. Трамп који је чвршће везан за ултра-милитаристичке структуре израелског режима од Бајдена, даће свесрдну подршку Израелу за напад на Иран. Ова држава је важан ослонац Русије и Кине у мултиполаризацији света. Међутим иако је Трампова политика декларативно фокусирана на амерички национализам, она се суштински не разликује од глобалистичке агенде демократа по питању спољне политике. Наиме, спољноамеричка доктрина ширења моћи путем примене силе остаје и даље на снази, о чему сам писала у претходном тексту Деимперијализација Америке: „С обзиром на то да је доктрина Вулфовица и даље на снази, где је вођење ратова за остваривање америчких интереса приоритет спољне политке, могуће је очекивати нове сукобе“. Проблем са међународним организованим тероризмом појавио се након рушења кула близнакиња 11. септембра 2001. и америчке објаве „рата“ тероризму. Ове терористичке групе су данас америчка пешадија на Блиском истоку. Оно што је извесно то је да су се у Сирији појавили и украјински инструктори који су заједно са терористичком организацијом Хајат Тахрир ал-Шам учествовали у нападима на сиријске градове. Сирија ће се вероватно наћи у истој ситуацији као и Либија после пада Гадафија, где ће се унутар Сирије борити различите фракције за власт. Нејединство исламског света је најслабија карика коју америчко-израелска коалиција користи за остваривање сопствених интереса. У сваком случају за очекивати је да ће доласком Трампа на власт ситуација на Блиском истоку још више да се радикализује и да у наредним деценијама неће моћи да се постигне мир.
Европска криза
Европа улази у све већу политичку кризу која разоткрива чињеницу да европске државе немају суверенитет и да су зависне од САД. Увођење санкција Русији и истовремено наоружавање Украјине, на Европу се одражава развојем економске кризе, деиндустријализацијом, драстичним безбедносним ризицима, повећањем незадовољства грађана и посебно порастом неповерења према политичким елитама. Доласком Трампа на власт у Европи ће доћи до још већег пораста популистичких партија и још већих подела унутар европских држава. Глобалистичке елите Брисела које предводи Фон дер Лајен и које још увек имају већину у структурама ЕУ, без америчке подршке тешко да ће моћи да сачувају контролу. Две државе које чине стуб ЕУ- Немачка и Француска, остале су без својих влада, а нове изборне кампање увешће их у још већу унутрашњу кризу кроз сукобљавање са опозиционим партијама (Национално окупљање, Алтернатива за Немачку). До пада обе владе дошло је услед неслагања око усвајања буџета за наредну годину, јер ни Немачка ни Француска немају довољно новца да задовоље интересе свих страна и испуне очекивања бирача. Уколико две највеће економије ЕУ немају новца да би нормално функционисале, поставља се питање генерално перспективе ЕУ. Оно што је кључно утицало на овакву ситуацију, то је увођење санкција Русији чиме се ЕУ одрекла јефтиних енергената на којима је и развила своју јаку индустрију. Ова одлука је само део политичке агенде коју спроводи европска бирократија и која подразумева безусловну заштиту америчких интереса. У склопу тога треба имати у виду и огромне издатке за наоружавање Украјине, као и социјалну помоћ украјинским избеглицама у ЕУ. Европа сада купује скупе америчке енергенте, као и руске преко трећих земаља по драстично вишим ценама. Без обзира на све наведене чињенице, европске елите их потпуно игноришу и понашају се као да је све у најбољем реду.
Врло је могуће да ће Трамп захтевати од европских држава да издвоје већа средства за одбрану, као што је то захтевао и у претходном мандату. То би европске државе ставило у још гори положај. Али није само новац проблем за европске државе у којима све више слаби и сам политички систем. Ситуација са изборима у Румунији, па и Грузији, говори о томе да је криза много дубља. Западне државе које су себи дале за право да читавом свету држе лекције о демократији и владавини права, сада разоткривају прави карактер. Услед неуспеха у организовању обојених револуција последњих година (Турска, Сирија, Белорусија, Венецуела, Грузија итд.) Запад је дошао на идеју да самопроглашава председнике држава или да поништава изборе када њихови резултати не испуњавају очекивања. Дакле Запад потпуно губи свој легитимитет што на крају и подстиче многе државе да се преоријентишу на сарадњу са БРИКС. Овај тренд ће посебно доћи до изражаја уколико Трамп уведе економске мере према државама БРИКС и ЕУ у склопу политике економског протекционизма. Како год, криза у Европи ће само јачати и гурати је на периферију светских токова, онемогућавајући је да пронађе себи значајно место у мултиполарном свету. Опасност од даљег ширења сукоба у Европи и употребе нуклеарног наоружања и даље ће остати актуелна.
Fonte: Centro di studi strategici
8. децембар 2024.
