Scritto Da Paul Craig Roberts
Различите „истраге“ неуспеха Тајне службе да заштити Трампа фокусиране су на оперативне и комуникационе неуспехе. Чињеница да Тајна служба није урадила скоро ништа од уобичајених процедура још увек није довела до постављања питање да ли су елементи Тајне службе били умешани. Неуспех је превелик да би се одбацио без истраге као ништа друго него резултат скупа грешака. Потребна је истрага која истражује да ли су елементи у Тајној служби били умешани у покушај убиства Трампа, који се сматра егзистенцијалном претњом владајућем естаблишменту.
Истрагу не могу да спроводе Тајна служба, Национална безбедност и ФБИ, јер ако је покушај убиства био дубоко државна завера, а све остало против Трампа није успело, ове три агенције су највероватније умешане у заверу.
Права истрага би морала да одговори на ова питања:
- Да ли су акустични докази испитани?
- Да ли су испаљени меци прикупљени? Да ли су сви дошли из исте пушке и да ли је то пушка пронађена 7 стопа од Круксовог мртвог тела? Зашто је пушка била 7 стопа удаљена од особе за коју се тврди да је пуцала у Трампа?
- Зашто је Трампу било дозвољено да изађе на бину када је Тајна служба знала да се нападач налазе на позицији?
- Зашто Тајна служба није реаговала на хитну информацију коју је полиција Пенсилваније послала на лице места и поделила је са Трамповим обезбеђењем?
- Да ли невиђени оперативни и комуникативни неуспеси такве величине указују на саучесништво Тајне службе у покушају да се убије Трамп?
- Да ли је Крукс био само жртва чије је присуство игнорисано јер је завереницима била потребна жртва на месту?
Нејасно је да истрагу може да води конгресни комитет јер чланови зависе од владајућих елита за доприносе у кампањи и подложни су претњама агенција извршне власти. Очеви оснивачи су учинили Конгрес слабим јер су се плашили „демократије руље“. Али последица је била да Конгрес остане преслаб да би извршну власт сматрао одговорном.
Праву истрагу би морали да спроведу овлашћени независни стручњаци, али чак и овде може тешко да се пронађе независност. Толико људи се ослања на владине уговоре да је многима тешко да слободно говоре. Чињеница да одељења за физику и универзитети зависе од федералног новца објашњава зашто су академски физичари избегавали да оспоравају нарацију о 11. септембру.
Новац говори, а у корумпираној Америци 21. века новац је једино што говори.
Да бисте разумели тежину приватног вештачења, размотрите судбину стручњака који су ван сваке сумње доказали да су председнички избори 2020. покрадени. Да су избори покрадени је јасно као дан, али они који су изнели доказе исмевани су као „теоретичари завере“, тужени, процесуирани или им се прети кривичним гоњењем, а неки су осуђени, ако ме сећање не вара, на затворске казне због „мешања у изборе”. Чак су и они који су само протестовали због украдених избора ухапшени, оптужени и затворени као „устаници“. Сви који су преживели освету су банкротирали својим законским рачунима.
Неки од Трампових адвоката оптужени су заједно са њим у RICO (Значење RICO закона, или „Закона о организацијама под утицајем рекета и корупције“, је да је то закон који дозвољава властима да кажњавају преступнике који се баве криминалним активностима, посебно рекетирањем) оптужници од стране корумпиране црнкиње, тужиоца из Атланте, која је очигледно постављена на функцију новцем Џорџа Сороша и која је тренутно под истрагом због одласка на одмор са новцем свог љубавника коме је платила 700.000 долара да кривично гони Трампа.
Када људи виде да нема ограничења у моћи корумпираних тужилаца, плаше се да иду против система.
Чак и када би се некако спровела објективна истрага, ако би закључак био неприхватљив за владајућу елиту, медији би је дискредитовали. Доказане оптужбе не би водиле никуда. Погледајте колико дуго је Министарство правде САД могло да заштити Хантера Бајдена од савршено јасних доказа које је пружио на свом лаптопу.
У Америци данас главни резултат постижу енормне суме које у универзитете и државне школе уливају порески обвезници, корпорације, филантропске фондације као што су фондације Форд и Рокфелер, и бизнисмени вођени егом, који желе да њихово име заувек живи на зградама универзитета, а то је спочитавање кривице белим студентима и учење мржње према „белом расистичком олошу“, једном од најчешћих термина који се користе на часовима америчког универзитета.
Положај белаца у америчком друштву данас је такав да се шта год да кажу, чак и ако је засновано на чињеницама, одбацује као „говор беле надмоћи“. Другим речима, пошто су белци „аверзивни расисти“, ништа што кажу, упркос доказима, не може се веровати.
Дакле, пред нама је закључак да владајућа елита може да ради шта хоће, јер је свако оспоравање немоћно и резултира уништавањем изазивача од стране медија, одбацивањем његове породице и пријатеља, а ако је реч о пословном лицу-повлачење његовог финансирања, или његово финансијско уништење од стране демократског тужиоца који га доводи до банкрота уз цену бескрајне израде докумената, као што је корумпирани њујоршки тужилац урадио сајту Vdare.
Чини се да оно са чиме се суочавамо јесте да је амерички народ оно што владајућа елита жели да буде, а то је безбрижна овца, потпуно неспособна да заштити своју слободу и независност.
У ствари, потпуно покорен народ.
Fonte: Are Americans a Totally Conquered People? | (paulcraigroberts.org)
Traduzione dall'inglese: Centro per studi strategici
Насловна фотографија: presstv.ir
4. август 2024.