Пише: Оливер Галич
Када иста особа даје потпуно контрадикторне изјаве у исто време, то се често назива шизофренијом. Притом, свака од изјава може сама по себи бити сасвим логична.
А када чланови српске владе у року од једног дана дају проамеричке и антиамеричке изјаве, време је да се говори о политичкој шизофренији у влади ове земље, примећује дописник ПолитНавигатора.
Србија се нада успостављању стратешког партнерства са САД и сматра да је неопходно да Вашингтон посвети повећану пажњу Западном Балкану. Ово је 19. септембра у Вашингтону саопштио министар спољних послова Србије Марко Ђурић, амбасадор ове земље у Сједињеним Државама 2020-2024.
Марко Ђурић је дан раније потписао споразум о енергетској сарадњи са америчким замеником државног секретара за економска питања, енергетику и животну средину Хозеом Фернандесом, који је осмишљен да прошири улагања САД у енергетски сектор Србије. Упркос дипломатском понижењу – Вашингтон је уместо њему равног Ентонија Блинкена послао свог заменика – шеф српске дипломатије је започео своју уобичајену песму да ће потписани споразум „ојачати стратешко партнерство између САД и Србије“.
Одмах сам се сетио ситуације од пре четири године. Доналд Трамп се 4. септембра 2020. састао са председником Србије Александром Вучићем и Авдулахом Хотијем, „премијером Републике Косово“ (једнострано проглашене од стране Албанаца уз подршку Запада на територији српске аутономије Косова и Метохије). Један од његових главних организатора био је Марко Ђурић. Трампов тим је тада рекао да је споразум потписан на састанку за нормализацију економских односа Београда и Приштине „историјски“ и да ће „свет учинити мирнијим и просперитетнијим местом“, при чему ће и Србија и Косово добити значајне америчке инвестиције.
Али председник Србије седео је у Овалном кабинету у тако понижавајућем положају да чак ни званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова није могла да одоли асоцијацијама на испитивање. Вучић је тада управо Ђурићевим устима изразио незадовољство Москвом, који је Захаровој написао на Твитеру:
„Нећу дозволити да вређате поносну Србију. Требало би да се стидите!”
Фото: Вучић у Овалном кабинету 2020. године
Скандал је морао да разреши и сам Путин, али је Ђурић, који је био Вучићев саветник за спољну политику од 2012, у октобру 2020. добио место амбасадора Србије у САД. Србија, иначе, никада није добила ниједну од инвестиција које је Трамп обећао.
На најновије изјаве шефа српске дипломатије могло би се једноставно подсмевати.
Уосталом, завршетак припреме споразума са Сједињеним Америчким Државама у области енергетике у Београду најављиван је још пре две године – али тада је у документу бар помињана изградња нове хидроелектране на Дунаву (тренутно потписана споразум је оквирни споразум и без икаквих специфичности).
Али још 17. септембра, Ђурићев колега из владе, потпредседник Владе Александар Вулин, оптужио је САД да покушавају да владају Србијом.
„Пошто је реч о апстиненцији, да су се САД уздржале од бомбардовања Србије без сагласности Савета безбедности УН, не би било ни такозваног Косова, ни протеривања Срба, ни нестабилности у региону. “, рекао је Вулин.
Рекло би се, какво је „стратешко партнерство“ са Сједињеним Државама после овога? Али чињеница је да Вулин тренутно нема готово никакав утицај у Београду. Често га називају „потпредседником владе за патриотске и проруске изјаве“ које би требало да се допадну Москви. С обзиром на речи које су паралелно изговарали Ђурић и сам Вучић, ове изјаве звуче шизофрено.
Али у поступцима српских власти нема контрадикторности: земља се убрзано креће ка ЕУ, упркос чињеници да то подржава мање од половине становништва. Тако је 16. септембра Марко Ђурић рекао да је Београд оптимистичан у погледу стандарда чланства у Европској унији и да је спреман да прати спољнополитички курс уније (а то, да подсетим, укључује и санкције Руској Федерацији).
Fonte: Сербская политическая шизофрения достигла новых высот (politnavigator.net)
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
21. септембар 2024.