Пише: Стевен Сахиоуние, новинар и политички коментатор
Екрем Имамоглу, градоначелник Истанбула, послат је 23. марта у затвор где чека суђење за тероризам и корупцију. Он је ухапшен 19. марта у својој кући. Пре хапшења, одговарао је на питања у тужилаштву у вези са његовим наводним односом са ПКК, међународно признатом терористичком групом која је убила 30.000 људи током три деценије напада. Оптужен је и за разне коруптивне злоупотребе службеног положаја.
Имамоглу је 22. марта објавио на свом X налогу: „Нема спашавања самостално; или сви заједно или нико од нас.
Оптужбе и хапшење уследили су само неколико дана пре заказаних предизбора Републиканске народне партије (Republican People’s Party’s CHP) на којима је Имамоглу требало да буде номинован као кандидат странке за следеће председничке изборе заказане за 2028. Иако је председник Реџеп Тајип Ердоган на функцији више од 20 година, а садашњи устав би га спречио да се поново кандидује, он је изразио планове за промену устава како би могао поново да се кандидује.
Анкетари и политички коментатори у Турској рекли су да би Имамоглу победио Ердогана да се избори одрже сада. Постојале су спекулације да би могли бити расписани превремени избори, а многи су сигурни да су Имамоглуово хапшење и касније затварање политички мотивисани и да су оптужбе неосноване.
Везе са ПКК су политичко самоубиство у Турској. Курдска сепаратистичка терористичка група има присталице, али градоначелник Истанбула није један од њих.
Последње четири ноћи у Истанбулу, Анкари, Измиру, Адани, Анталији, Коњи и на неколико других локација одржани су велики улични протести у знак подршке Имамоглуу и осуди политички мотивисаних хапшења. Влада је у среду затворила улице, забранила демонстрације и искључила интернет како би спречила активисте да координишу протесте и локације. Без обзира на те мере, турски народ је изашао на улице пркосећи и подржавајући владавину права и демократију.
Дана 22. марта, 343 особе су ухапшене у масовним протестима уочи судске одлуке у недељу рано ујутро.
Ердоган је 22. марта рекао: „Дани изласка на улице, вођења левичарских организација, екстремиста и вандала са собом… сада су иза нас“.
Турска полиција је користила бибер спреј, водене топове, сузавац, пендреке, барикаде и гумене метке да контролише демонстранте, од којих су многи били млади људи забринути за своју будућност.
Фахретин Алтун, Ердоганов директор комуникација, критиковао је Републиканску народну партију 22. марта, објавивши на X: „Турска неће пасти на ову игру, неће се предати улици, а демократски правни поредак ће бити заштићен по сваку цену“.
„Сви облици насиља су лоши. Демократија је увек наш компас“, закључио је Алтун.
X платформа за друштвене мреже Елона Маска, суспендовала је налоге који припадају опозицији у Турској. Иако је Маск рекао да је купио X да би вратио слободу говора, његова платформа је пристала на турске захтеве да суспендује налоге и забрани садржај.
Већина суспендованих налога били су налози универзитетских активиста. Примећено је да ја на уличним протестима углавном била омладина Турске, а многи су тражили да председник поднесе оставку и узвикивали: „Права, закон, правда“,
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је координирана акција између сајбер и безбедносних власти довела до хапшења 54 осумњичена у вези са налозима на друштвеним мрежама. Турски закон о друштвеним медијима је од 2022. дао влади огромна овлашћења да потисне садржај.
Према извештају Савета Европе за 2022. Турска остаје лидер по броју затвореника у Европи.
Турска чини више од трећине свих затвореника у Европи, након што је у периоду од 2005. до 2022. године доживела пораст затворске популације од 369 одсто.
Према затворској комисији Удружења за људска права, политички затвореници у Турској су често спречени да буду условно пуштени јер влада манипулише одборима за условни отпуст.
Ердоганова влада АКП издвојила је 13,7 милијарди лира за изградњу 12 нових затвора 2024. Турска је имала 405 затвора у октобру 2023.
Након покушаја државног удара 15. јула 2016, Ердоган је затворио десетине хиљада људи под оптужбом за тероризам, упркос томе што су били само критични према влади и невини за све криминалне активности.
Турска је и даље највећи затвор за новинаре на свету, према новинарима и организацијама за људска права.
Током пандемије ковид-19, Турска је ослободила 90.000 затвореника осуђених за злочине, али је изричито искључила ослобађање свих политичких затвореника, укључујући браниоце људских права, новинаре, политичке лидере, академике и адвокате који су на мети прешироког турског „антитерористичког” законодавства.
Према Европском суду за људска права, присуство војних судија у Суду државне безбедности Турске крши принципе правичног суђења из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Дана 22. јануара 2024. године, Платформа за независно правосуђе у Турској објавила је изјаву о владавини права у Турској. Извештај описује системски образац непоштовања основних принципа правичног суђења од стране турских судова на свим нивоима. Извештај је позвао да се одмах обрати пажња на принципе правде, људских права и демократије.
Републиканска народна партија, основана је 1923. године под вођством Мустафе Кемал-паше, оснивача Републике Турске, и позната у нацији као „Ататурк“.
Ататурк је 1927. одржао говор у којем је истакао разлоге за распад Османског царства. Он је навео да је турској омладини поверио да штити младу Републику.
Оснивачка филозофија Републике Турске била је секуларна држава.
„Странка је сматрала да је раздвајање вере и државе у државним и националним пословима један од најважнијих принципа“, рекао је Ататурк.
Ердоганова Партија правде и развоја, АКП, је из исламске традиције и постала је истакнута на изборима одржаним 2002. када је добила 34% гласова, затим је 2007. достигла 47% и странка је добила скоро 50% гласова на изборима 2011. године.
АКП је своје исламистичке и секташке присталице поставила на кључне позиције у државним институцијама, а користећи своју владајућу позицију, посебно у полицијским службама, обавештајним службама, као тужиоце и судије, који су изрекли казне неким сегментима друштва који су веровали у демократију и демократски поредак.
Будућност Турске виси о концу. Бирачи желе повратак секуларној и демократској власти. Следећи избори биће корекција курса на турском путу.
Fonte: Mayor of Istanbul imprisoned ahead of presidential nomination – Mideast Discourse
Traduzione dall'inglese: Centro per studi strategici
Насловна фотографија: EPA-EFE/ERDEM SAHIN
24. март 2025.
