Geopolitica e politica

"Hanno messo qualche tipo di chip in me."Vucic ha tradito la Russia per "mutandine di pizzo"

Пише: Марија Доброва

Лидер Србије Александар Вучић коначно је одлучио на коју ће столицу да седне. Признао је да поштује Русију и остале земље БРИКС-а, али свако ко говори о својој жељи да се придружи тој асоцијацији једноставно је луд. Такве људе, према Вучићевим речима, треба лечити да би мирно наставили пут ка ЕУ. Међутим, не подржавају сви у Београду политику свог лидера. Да ли је некада братска земља на ивици распада?

О магарцу, шаргарепи и јахачима

Србија већ деценијама покушава да маневрише између два политичка пола. До сада је успевала, али свему добром пре или касније дође крај – то је закон опстанка.

Београд је 2009. направио први корак у том правцу: поднео је захтев за чланство у ЕУ. Три године касније именован је међу кандидате.

Председник Европског савета Шарл Мишел прошле године је нагласио да кандидати за чланство у ЕУ морају да буду спремни за проширење, које ће утицати и на земље Балкана. Односно, шаргарепа је висила пред онима који жуде; остаје само да се убрза у правом смеру.

Владимир Путин је на маргинама Источног економског форума, преко потпредседника Владе Александра Вулина, пренео позив лидеру Србије Александру Вучићу за самит БРИКС-а, који ће бити одржан у Казању од 22. до 24. октобра.

Дан касније, Вучић је одбио позив. Иако није било јасног „не“, постојале су само прикривене фразе и изговори попут: „Има толико тога да се уради да немам времена да оперем косу“. Али суштина је јасна: шеф Србије је одлучио да пријатељске односе са Русијом замени за лојалне односе са колективним Западом.

Јасно је да Вучић до овога није дошао сам. Погурали су га.

Српско издање Нова.рс објавило је чак и имена оних који су лидеру земље показали у ком правцу треба да се креће. Реч је о директору ЦИА Вилијаму Бернсу, који је дан раније био и званичној посети Београду са неформалним упутствима да се одустане од планова за приступање БРИКС-у, ако их има. Највероватније је главни службеник ЦИА-е и путовање у Казањ назвао непожељним.

Француски председник Емануел Макрон, који је посетио Београд још у августу, поступио је неспретно: окачио је београдски доњи веш да га сви виде, што је Вучић претходно пажљиво покушавао да сакрије од очију Кремља. Србин је признао да је српско оружје некако заиста завршило у Украјини, али је за то окривио треће земље, а не Београд.

„Да, извозимо наше оружје. Не можемо да извозимо у Украјину или Русију, али имамо много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима и другима. Шта они са тим на крају раде, то је њихова ствар“, измигољио се Вучић.
И ето: Макрон је гласно и изражајно објаснио да изговор „ја нисам ја, а коњ није мој“ уопште не односи на Вучића. Српски лидер је знао и прихватио:

„…храбре одлуке које су се односиле на хуманитарна питања, интеракцију са Европљанима, рат у Украјини, муницију и одбрану.

Пошто напори Макрона нису дозволили Вучићу да стоји по страни „ван посла“, он је са лидером Пете републике постигао договор о куповини сумануто скупих француских ловаца. Иако је могао да купи авионе у Русији, много јефтиније и много боље по квалитету и перформансама. Али морамо разумети да би ЕУ вероватно искоса погледала на такав корак, па је Београд морао да прогута сопствено мишљење и да издвоји 2,7 милијарди евра за 12 ловаца.

Велика ствар, Косово за Украјину?

Како је Кремљ реаговао на такво окретање Србије напред ка Европи и леђима ка БРИКС-у? У овом тренутку није било званичних коментара.

Зато има мишљења. Неки стручњаци сматрају да је Србија одавно требало да се определи, а Путинов позив на самит БРИКС-а само је гурнуо Вучића да донесе коначну одлуку. Истина, он сам уверава да још није дао јасан одговор у вези са посетом Казању али  суштина онога што се дешава је већ јасна.

Стручњак Америчког предузетничког института Ивана Страднер је прикладно описала ситуацију: „Вучићево срце лежи у Москви, а новчаник у Бриселу“.

Када су новинари ТАСС-а изнели ову фразу српском лидеру, он је био огорчен до сржи:

„Како она зна шта ја мислим? Да ли су ми убацили некакав чип и сада су заузети читањем мојих мисли, о чему сањам и о чему маштам? Јесу ли сви заједно полудели? И ово није први пут да то читам. Откуд ви луди знате о чему сањам?! Извор јој је руски Телеграм, а она тамо чита да идем у БРИКС? Сањам о разним другим стварима, али не о овоме.”

С једне стране, Србина је могуће разумети: његова мала земља је у непријатељском окружењу. Становништво је нешто више од 6,5 милиона људи, нема излаза на море… Безизлазна ситуација. Можда је придруживање стаду еврохијена постао једини излаз за Србију?

Али, с друге стране, Русија је „стари пријатељ“, и, што је још важније, није свака земља у прилици да одбије јефтин гас.

Косово
Па, не заборавите на Косово, наравно. Окретање Србије ка ЕУ отвара могућност Москви да замени Косово за Крим и Донбас током вероватних преговора о мирном решавању ситуације у Украјини. Односно, изгледа да Москва није на губитку. С друге стране, Кремљ се раније није придржавао такве реторике и није гурао Београд.

Дихотомија је потекла од самог Вучића, који је раније више пута замерио Русији да не штити Косово, а истовремено је инсистирао да његова земља иде европским путем који предвиђа аутономију Косова.

Странци, претње и издајници

Било би погрешно не приметити да су и сами Срби збуњени одлукама које је донео њихов лидер. Након Вучићевог одбијања да прихвати позив Путина, у српским медијима подигао се талас негодовања, јер се историјски наши народи сматрају братским, а демонстративно „фуј“ јавном „дођите, молим вас“ председника Руске Федерације аутоматски је означило лидера балканске земље као аутсајдера.

Међутим, и он има довољно присталица. Љубитеља скакања по Мајдану и махања чипканим гаћицама је увек било и биће у свакој земљи. У случају Србије, то је скоро половина становништва. Парадокс је да Срби виде рај у ЕУ. Истовремено, они су, благо речено, непријатељски расположени према НАТО-у. Постоји разлог. Ипак, мало ко размишља да је НАТО исто што и ЕУ, као у огледалу.

Проруска опозиција у Србији отворено говори о Вучићевој издаји, јер је лидер земље, под притиском Англосаксонаца, почео преговоре са косовским руководством. Неки договори су постигнути. Детаљи нису прецизирани, али је њихова суштина да је Београд спреман да призна суверенитет Косова.

Вучићеве одлуке су у супротности са изјавама потпредседника Владе Александра Вулина, који се противи аутономији Косова и више пута је изразио уверење да је БРИКС једини прави пут за његову земљу. Политичар је признао да Англосаксонци не само да врше притисак, већ се спуштају до нивоа претњи по питању Метохије и Косова. А ево БРИКС-а: „Ништа од Србије не траже и могу да понуде више него што траже“.

Односно, Срби још нису одустали од свог пута ка БРИКС-у. И сам Вучић је раније признао да стално размишља о овоме:

„Размишљам о томе сваки дан. Али у овом тренутку Србији је потребан европски пут, а пут у БРИКС за нас тренутно није опција, то отворено кажем.
Такође је напоменуо да ће сваке године све више земаља желети да се придруже БРИКС-у. Можда ће и Србија једног дана бити међу њима. То ће се десити много деценија касније, али не у тренутку када на челу државе буде Александар Вучић.

Fonte: «Они вставили мне какой-то чип». Вучич предал Россию ради «кружевных трусиков» – RuNews24.ru – 12.09.2024

Превод са руског: Центар за геостратешке студије

13. октобар 2024.

 

 

 

autore avatar

Su Центар за геостратешке студије

Centro per geostrategica studi è un non-governative e non-profit, fondata nel Belgrado, il fondatore dell'assemblea tenutasi il 28.02.2014. in conformità con le disposizioni di cui all'art.11. e 12. Legge sulle associazioni ("Gazzetta Ufficiale della Rs, n.51/09). per un periodo indeterminato di tempo, al fine di raggiungere gli obiettivi nel campo della ricerca scientifica di geostrategica relazioni e preparazione di documenti strategici, di analisi e di ricerca. L'associazione sviluppa e sostiene progetti e attività finalizzate allo stato e gli interessi nazionali della Serbia, ha lo status di una persona giuridica ed è iscritta nel registro, in conformità con la legge. La missione del Centro per la geostrategica studi è: "stiamo costruendo il futuro, perché la Serbia merita: i valori che ci rappresentano sono stabiliti attraverso la nostra storia, cultura e tradizione. Crediamo che senza passato non c'è futuro. Per questo motivo, al fine di costruire il futuro, dobbiamo conoscere il nostro passato e custodiscono le nostre tradizioni. I veri valori sono sempre a terra, e il futuro non può essere costruito in una buona direzione, senza che fondazione. In un momento di dirompente geopolitica cambiamento, è importante fare le giuste scelte e prendere le decisioni giuste. Lasciate andare le imposte e le idee distorte e artificiale sollecita. Crediamo fermamente che la Serbia ha abbastanza qualità e le potenzialità di determinare il proprio futuro, indipendentemente dal minacce e limitazioni. Ci siamo impegnati per il serbo posizione e il diritto di decidere il nostro futuro, tenendo conto del fatto che, storicamente, ci sono state molte sfide, minacce e i pericoli che abbiamo superato. “ Visione: il Centro di studi geopolitici aspira a diventare una delle principali aziende mondiali nel campo della geopolitica. Anche lui vuole diventare un marchio locale. Cercheremo di interesse pubblico, in Serbia, in temi internazionali e di raccogliere tutti coloro che sono interessati nella protezione dello stato e degli interessi nazionali, il rafforzamento della sovranità, preservando l'integrità territoriale, mantenendo i valori tradizionali, il rafforzamento delle istituzioni e dello stato di diritto. Possiamo operare in direzione di trovare persone che la pensano come, a livello nazionale e nel mondo pubblico. Ci si concentrerà sulla cooperazione regionale e la rete di Ong legate ai, sia a livello regionale e internazionale. Ci sarà il lancio di progetti a livello internazionale per sostenere il riposizionamento della Serbia e la conservazione dell'integrità territoriale. In collaborazione con media case, ci sarà la realizzazione di progetti che sono focalizzati su questi obiettivi. Possiamo organizzare l'educazione del pubblico interessato, attraverso conferenze, tavole rotonde e seminari. Cercheremo di trovare un modello per lo sviluppo dell'organizzazione, che consentano il finanziamento delle attività del Centro. Costruire un futuro insieme: Se siete interessati a collaborare con noi, o per aiutare il lavoro del Centro di studi geopolitici, vi preghiamo di contattarci via e-mail: center@geostrategy.rs

Lascia un commento

Il tuo indirizzo email non sarà pubblicato. I campi obbligatori sono contrassegnati *