Молебан у Београду за очување српских светиња у Црној гори

Испред храма Светог Саве у Београду, одржан је молебан за очување српских светиња у Црној гори, другог дана Божића. Према наводу Српске православне цркве: „Молитвени скуп је организован како би из Београда била послата подршка страдалном народу у Црној гори, Косову и Метохији и свим српским крајевима“. Ово је први скуп у Београду који организује Српска православна црква након доношења Закона о слободи вероисповести у Црној гори.

Молебан испред храма Светог Саве (фото: Драгана Трифковић)

Према проценама, скупу је присуствовало неколико хиљаде грађана. Окупљени грађани су носили иконе и упаљене свеће и узвикивали „Не дамо светиње“.

Молебан је служио викар његове светости епископ ремезијански господин Стефан са свештенством храма Светог Саве.

Спорни Закон о слободи вероисповести подразумева кофискацију имовине Српске православне цркве у Црној гори. Он је донет у атмосфери хапшења и пребијања у Црној гори. Претходно је владајућа већина одбацила свих 117 амандмана које је предложила Српска православна црква. Црногорски режим изврће чињенице и представља како је Црна гора 1918. године окупирана од стране Србије а затим насилно увучена у Краљевину Југосилавју. Заправо 1918. године је дошло до уједињења две српске државе и заједничког уласка у Југославију.

Молебан испред храма (фото: Драгана Трифковић)

Усвојени закон је изазвао бурне реакције у јавности Црне горе и изазвао масовне протесте. Црна гора има око 600 хиљада становника, а према проценама на улице многих црногорских градова је изашло око 150 хиљада људи.

Српски народ у Црној гори је дискриминисан по свим основама, а најновије мере за конфискацију српских цркава и манастира су акт крајњег варварства.  Многе српске манастире у Црној гори су сазидали Немањићи у 12 и 13. веку. Црногорска власт је 1993. године основала невладину организацију под називом „Црногорска православна црква“ и регистровала је код „Одељења за безбедност“ (МУП) 2000. године. Ова невладина организација коју не признаје ни једна канонска црква има имовинске претензије на објекте и имовину Митрополије црногорско-приморске.

Овакве намере су опасне и могу да проузрокују унутрашње сукобе у Црној гори.

Молебан испред храма (фото: Драгана Трифковић)

Закон који је усвојио црногорски парламент наишао је на осуде руског патријарха Кирила,васељенског патријарха Вартоломеја, многобројних интелектуалаца у Србији и Црној гори, као и руског Министарство за спољне послове. Званичних реакција од државног руководства Србије није било, а председник Србије Александар Вучић је изјавио да Србија не сме да се меша у унутрашња питања других држава.

Ипак у Црној гори према последњем попису живи 29 одсто Срба а према званичним подацима српским језиком говори 42 одсто грађана Црне горе, док преко 70 одсто припада СПЦ.

Они очекују да држава Србија подржи њихова основна људска права и осуди недемократски рестриктивни закон који су црногорске власти усвојиле.