Наслеђе Ћирила и Методија на раскрсници култура

У Јавној комори Руске Федерације 18. јуна одржана је видео-конференција на тему „Наслеђе Ћирила и Методија на раскрсници култура: Русија, Белорусија, Бугарска, Украјина, Србија, Македонија“.

Конференција је била својеврсни наставак кримског пројекта „Јединствени свет ћирилице“, који се реализује на иницијативу Регионалне бугарске национално-културне аутономије „Паисија Хиландарског“, заједно са руском, белоруском и украјинском заједницом.

Ове године навршава се 1205. година од рођења светог Методија, 1135 година од његовог успења, као и 1160 година од тренутка када су солунска браћа Ћирило и Методије посетили Кримско полуострво и боравили у Херсонесу. Зато су организатори дискусије предложили учесницима да конципирају своја излагања око неколико тема, везаних за наслеђе твораца заједничког словенског књижевног језика и писма.

Учесници су се у својим рефератима осврнули на значај наслеђа великих просветитеља Ћирила и Методија за народе који се данас служе ћирилицом, на улогу Крима и Херсонеса не само у христијанизацији Русије, већ и у њеном просвећивању, као и на настанак концепције равноправности култура и језика. Много пажње учесници су уделили заштити ћирилице, њеној популаризацији и супротстављању латинизацији, као и значају наше азбуке за дијалог међу различитим нацијама и религијама.

Модератор дискусије био је Иван Абажер, представник Јавне коморе Руске Федерације и Републике Крим.

У раду конференције учествовали су професор филологије Вања Добрева и главни уредник информативно-аналитичког сајта „Поглед-инфо“ Румен Петков из Бугарске, професор Татјана Стојановић из Србије, председник Координационог савета руководилаца белоруских душтвених обједињења руских сународника при Амбасади РФ у Белорусији, писац Андреј Грашченко, генерални директор Међународног фонда социјалне и економске подршке делатника културе и уметности Андреј Лопацки, такође из Белорусије, научни сарадник центра европских истраживања Института за етнологију и антропологију „Н.Н. Миклухо-Маклај“ РАН Марина Кљаус из Москве, професор, доктор филолошких наука Николај Куртев из Молдавије, професор, доктор историјских наука Александар Пригарин из Украјине, као и чланови Јавне коморе РФ – Људмила Дудова, Аљбир Крганов, Владимир Резанов, Роман Чегринец. У дискусију су се укључили и посланик Државне думе РФ Руслан Баљбек, шеф одељења музеја византијске историје „Херсонес Таврически“ Татјана Јашева, магистар филологије, доцент Кримског федералног универзитета „В. Вернадски“ Наталија Сегал, члан РОО „Украјинска заједница Крима“ Лолита Герасимчук и многи други.

Укупно је било прочитано око 20 реферата, испуњених не само занимљивим чињеницама и закључцима, већ и практичним предлозима о томе како заштитити и развијати своје духовно наслеђе, које ћемо заједнички реализовати.

У име Центра за геостратешке студије у раду конференције узела је учешћа професор српског језика и књижевности Татјана Стојановић. У свом излагању о значају и положају ћирилице у српској култури она је подвукла епохални значај стварања јединственог словенског културног простора, обележеног јединственим писмом и књижевним језиком, разумљивим у време свог настанка свим Словенима. Такође осврнула се на реформу српског књижевног језика и ћириличког писма коју је у 19. веку спровео Вук Караџић, као и на положај ћириличног писма у заједничкој Југословенској држави, нарочито после подписивања Новосадског књижевног договора. По њеном мишљењу, ћириличко писмо, захваљујући многим заблудама, запостављају сами Срби, ризикујући да тиме изгубе везу са сопственим културним континуитетом.

29. Јуни 2020.