Наука и друштво

Никола Милованчев: СПЦ у Македонији под ударом безакоња

07 дец

Никола Милованчев у име Центра за геостратешке студије, упутио писмо комесару за људска права Савета Европе

 

Савет Европе

Госпођа Дуња Мијатовић, комесар за људска права 

Предмет: кршење људских права верника Српске православне цркве у Репулици Северној Македонији

Поштовани,

Обраћамо вам се са молбом да обавестите Савет Европе о неправном стању и кршењу основних верских права институција и верника Српске православне цркве на подручју Републике Северне Македоније.

Духовни пастири и верници Српске православне цркве су у тој држави подвргнути шиканирању незамисливом у Европи 21. века: Православној охридској епископији, саставном делу Српске православне цркве није признато право на постојање, не дозвољава се њено регистровање. Република Северна Македонија не поштује одлуку Европског суда за људска права број 3532/07, донесену 2017. године а потврђену априла 2018. године од стране Великог Савета Европског суда за људска права. Политичке структуре Републике Северне Македоније крше елементарна људска права, крше пресуду Европског суда, чак и само право на постојање припадника Српске православне цркве у тој држави! До када, питамо се, ће европске институције да се праве глуве и слепе на то?

У Северној Македонији независност судства не постоји – барем не у случају Српске православне цркве (СПЦ). До какве монструозне ништавости је доведено судство те државе сведочи и чињеница да је судија, која води поступак регистрације Православне охридске архиепископије СПЦ, изјавила да неће испунити пресуду Европског суда док не добије дозволу премијера државе г. Зорана Заева!

Заслужује пажњу чињеница, да је гажење верских права припадника СПЦ у Северној Македонији, ове године осудио Државни секретаријат за спољне послове САД, у извештају за 2019, публикованом у јуну 2020. (достављамо у прилогу, извор: https://www.state.gov/wp-content/uploads/2020/05/NORTH-MACEDONIA-2019-INTERNATIONAL-RELIGIOUS-FREEDOM-REPORT.pdf ).

Уз то, у току задњих 15 година су били затварани и осуђивани митрополит Православне охридске архиепископије г. Јован Вранишковски, као и духовници и верници, ускраћивана им је слобода кретања, слобода преласка границе, рушени су верски објекти Српске православне цркве.   

Молимо да комесар Савета Европе посети Републику Северну Македонију, разговара са представницима Српске православне цркве у њој и сакупи материјалне чињенице о кршењу верских права верника и свештенства СПЦ, а затим обавести све државе чланице Савета Европе о томе, са позивом да се престане са угрожавањем основних верских права и шиканирању припадника Српске православне цркве у Северној Македонији.

7. Децембар 2020. 

 

Post Views: 413
author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Tags:
Newer Протеривање амбасадора као још један игроказ Вучића и Мила
Back to list
Older Небрига за људе је много опаснији вирус од короне

Related Posts

26 мај
Наука и друштво

Никола Милованчев: Коме је требала Југославија 1918?

Пише: Никола Милованчев

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Прочитај чланак

14 мар
Наука и друштво

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

Пише: Никола Милованчев

Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.

Прочитај чланак

06 мар
Наука и друштво

Никола Милованчев: Поздрав бокешких Срба књазу Николи и његов отпоздрав Српској Боки

Пише: Никола Милованчев

У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.

Прочитај чланак

23 јун
Наука и друштво

Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором

Пише: Никола Милованчев

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.

Прочитај чланак

16 мај
Наука и друштво

Како је Словенија реаговала на корону

Пише: Никола Милованчев

Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.  

Прочитај чланак

22 јан
Геополитика и политика

Којим путем до уговора Српске православне цркве и владе Црне Горе?

Пише: Никола Милованчев

Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“.  Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.

Прочитај чланак

03 мај
Наука и друштво

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Прочитај чланак

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *