Нису проблем таксе већ безусловно повлачење

Пише: Дејан Баљошевић

Ситуација у нашој „енклави“ (горњи део Ораховца и Велика Хоча), након увођења такси од 100 % на српске производе од стране Приштине, за сада је остала непромењена.

Грађани су приметили да је једино поскупело брашно и да џак брашна од 25 kg. који је износио 8–9 евра, сада кошта 12 евра.

Међу нама нема неке велике забринутости да ће нам најављена несташица српских производа проузроковати значајнију оскудицу животних намирница, јер смо, због изолације у којој се налазимо, и до сада били више упућени на косовске и неке друге производе, мада нам је и те како било драго када смо у албанским трговинама наилазили на наше – српске производе.

Да ли је сада најтеже стање код Срба

Навикнути на тежак живот под сталним тензијама и претњама, огуглали на  опасност и страх, не разумемо Београд када каже да је ова мере Приштине проузроковала до сада најтеже стање код Срба, те је због тога одлучио да прекине и преговоре у Бриселу.

Тиме што је преговоре прекинуо због таксе а не нпр. због срамног и понижавајућег хапшења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, или због неконституисања Заједнице српских општина, или због нерасветљавања убиства Оливера Ивановића и многих других, по Србе, важнијих питања, још је више погоршао положај Срба на КиМ и своју преговарачку позицију, јер је Албанцима и Међународној заједници послао поруку да је спреман да толерише све и да се одрекне свега, само да му не дирају устаљену финансијску добит од продаје српских производа на Косову и Метохији.

Срби испред Храма Успења Пресвете Богородице у Ораховцу (Извор: Између сна и јаве)

Разумем губитак тржишта од милион и по потрошача, али, познавајући менталитет Албанаца, знам да они, чак и да их Међународна заједница натера да укину таксе, неће из националног поноса, држећи се колективне дисциплине, куповати српске производе, па је Београду паметније да, уместо што кука и моли Запад да притисне Приштину, ради и размишља о проналажењу алтернативних тржишта и тако сачува и своју економију и свој понос. Док трага за решењем, Београд би могао да путем хуманитарне помоћи снабдева најугроженије српске средине и установе основним животним намирницама, лековима и другим животним потрепштинама.

Стиче се утисак да што Београд више кука, то више уверава Приштину да га је погодила право у мету и разоткрила му највећу слабост, те се, због тога, од њега очекују даљи уступци према Албанцима.

Устав се крши политичким одлукама

Са друге стране, овај потез Приштине, која не крије да је он политички а не економски, показује нам да сe политичке одлуке на простору западног Балкана могу доносити и онда када су оне у супротности са домаћим и међународним прописима и законима. Прва жртва таквог поимања ствари је Устав Републике Србије, чије је кршење учињено тзв. Бриселским споразумом. Уставни суд Србије је одбио да разматра уставност Споразума уз образложење да се ради о политичком а не о правном питању, те на сличан начин и Приштина, свесно кршење CEFTA споразума, оправдава својим политичким циљевима.

Има и оних који сматрају да овакве политичке одлуке, као што су приштинске таксе на српске производе и оставке градоначелника српских општина северног Косова, имају, пре свега, за циљ да покажу да два народа више не могу живети заједно на истом простору и да идеја о њиховом етничком разграничењу, за коју се залажу председници Александар Вучић и Хашим Тачи, треба коначно да добије своју шансу.

Аутор је публициста из Ораховца

6. децембар 2018.

Опрема и извор: Стање ствари