Петр Бистрон: Косово и Метохија је окупирани део Србије

Преговори између Београда и Приштине пролазе кроз тежак период, док Европска унија, чини се безуспешно, трага за решењем овог проблема.

Петр Бистрон, шеф Спољнополитичког одбора Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу, у разговору за „Политику“ приликом недавног боравка у Београду критички је оценио приступ ЕУ дијалогу, изразивши потребу за ревизијом стратегије како би се превазишла пат-позиција у јужној српској покрајини.

Када су у питању даљи ток преговора и притисци ЕУ на Србију, каже да је ситуација тешка, као и да видимо „велику катастрофу“ и покушаје да се постигне неки циљ с преговорима.

„Сав тај притисак ЕУ није био добар. Послали су Мирослава Лајчака, али и даље нема резултата. Курти не жели оснивање Заједнице српских општина, албанска страна блефира да хоће то да уради, а у стварности то не жели. ЕУ не учи на грешкама, и даље удара главом у зид. Сви могу да виде да то није био искрен напор албанско-косовске стране и да преговори не само да су стигли до мртве тачке већ су на прекретници“, оценио је Бистрон.

Он наводи да је штета што је тзв. Косово сада под протекторатом страних сила и што је нарушен територијални интегритет Србије, али и истиче да види добру шансу да се овај процес може преокренути у корист Србије.

Бистрон се пита зашто би Срби наставили са преговорима, када обавезе из Бриселског споразума, пре свега формирање ЗСО, нису спроведене.

„Услов није испуњен, па зашто би онда Срби наставили с преговорима? Само се суочите са истином, то је окупирани део Србије, а међународно право је прекршено. Постоји резолуција Уједињених нација и мислим да би Србија требало да инсистира на међународном праву и на поштовању територијалног интегритета. То је управо оно што слушамо више од годину и по дана у контексту Украјине. Ако се територијални интегритет поштује по питању Украјине, зашто се не поштује по питању Србије“, додао је Бистрон.

Он је нагласио да се ЕУ развија у другом правцу, супротно ономе што је планирано при оснивању.

„У почетку је свака држава хтела да се придружи клубу, била је везана погодностима и економским богатством, слободним протоком људи, роба и услуга, што су веома позитивна достигнућа. Међутим, последњих година се претвара у политичку унију. Из Брисела гурају државе да се одрекну суверенитета, а то доводи до тензија и много земаља размишља о напуштању Уније. Када сте питали људе у Великој Британији да ли желе да остану или оду, они су гласали за иступање. Нико не пита народ, то је поента. Друга ствар је што Немачка константно плаћа за све. Када би престала, у том тренутку мислим да би пет или више држава хтело да иступи“, навео је немачки политичар.

20. новембар 2023. 

Извор: НСПМ