Павле Јеремић: Свесрпски сабор – јефтин маркетиншки трик и скретање пажње јавног мњења

Пише: Павле Јеремић

У Београду су се 8. јуна, у руху најновијег догађаја који је за наводни циљ имао да окупи и зближи све Србе, окупили стари радикали који су успели да распродају и распарчају све српско у последњих тридесет година. Док су Куртијев парадржавни терористички режим и Албанија отворили границе између тзв. “Косова” и Албаније, а међународна заједница исмева перформанс председника у Уједињеним Нацијама, Вучић и Додик славе у Београду своје наводне победе. Њихов лажни национализам, који је заправо само параван за богаћење и продају националних интереса, свео се на чист маркетинг и апсолутну контролу јавног простора.

Сабор је имао за циљ да створи лажну слику идиле коју садашње владајуће структуре доносе српском народу, и да играјући се националним осећањима представе себе као једине заштитнике Срба и српства, иако су се не бирајући страну валуту, нити девизни курс врло брзо одродили од српских националних идеја и народа одмах по уласку у политику. Сабор је требао да ослика оне који су приштинским сепаратистима дали сва могућа права, почев од телефонског броја и засебних регистарских таблица, па све до контроле банкарског система, али и полицијску и судску власт (чак и на северу Косова), као апостоле одбране српског националног ткива. Њихова жеља је да све политичке противнике означе као издајнике, и не оставе простора другим, новим, поштеним национално опредељеним Србима из опозиције, који нису долар-патриоте да изврше смену власти.

Један од главних задатака које су пред себе поставили СНС и СНС(Д) је констатно креирање вештачких криза ради скретања тема са правих криза. Када у Србији изборне комисије прекрајају вољу народа, Куртијев режим малтретира Србе, инфлација галопира, и долази до континуираних проблема у свим сферама друштвеног живота, СНС ће креирати некакву измишљену кризу у којој ће себе представити као жртве. Наравно, преко своје медијске послушничке машинерије послаће поруку да су у истој кризи однели велику победу, док у реалности свака њихова победа значи пораз српског народа.

Када се у Босни доводе у питања остваривања права Срба и Републике Српске, Додик ће по ко зна који пут урлати како ће прогласити независност, а уствари ће се повиновати пред сваком одлуком коју донесу његови налогодавци из амбасада, и учинити све да Срби и Српска уживају мања права у дану који следи у односу на данашњи. Свесрпски сабор, управо није ништа друго, до креирање вештачке слике просперитета и јединства како би се прикрили велики проблеми настали лошим вођењем националних политика.

Поворка званичника која се 8. јуна 2024. прошетала кроз Београд представља перфектан приказ урушавања политичке културе и политичког наслеђа које иза себе оставља СНС. У истој колони која је организовала јучерашњи скуп налазе се екстремни десничар (који је мада пре тога био члан СКЈ) Војислав Шешељ и вођа партије наследнице екстремно леве СКЈ Ивица Дачић. Упркос томе што су као разлог њиховог уједињења прикажу одбрану националног интереса, ради се само о заједничкој љубави према фунтама, доларима, еурима и рубљама. Наравно, скуп није могао да прође без појављивања Данице Црногорчевић, која ће у сваком тренутку бити способна да пева онима који раде све супротно од онога о чему пева у песмама, и злоупотребљава историјску славу српског народа у сврху помагања лажним националистима.

Коначно, за овај догађај можемо да кажемо да је слика и прилика онога како не треба градити добре односе између Србије и Срба у региону. Потребно је да се повежемо пре свега економски, и наравно око свих питања која се тичу националног интереса. Србија мора да се стара о остваривању свих права која су загарантована Србима у суседним државама, за разлику од тренутне ситуације. Везе Србије и Српске су нераскидиве и морају да буду чисте, искрене и патриотске.

Национална осећања и слободарске традиције српског народа су неотуђиви део наше традиције, културе и политичког живота, и као такве не смеју бити употребљиване у пропагандне сврхе на оваквим скуповима. Стварање позитивнијих односа између Србије и Срба у региону, али и побољшање међународне позиције Србије и Српске могуће је само доласком на власт нових, неукаљаних, нових лица која желе да виде бољу, лепшу, слободнију, патриотскију Србију у којој би овакви скупови били резултат израза правог јединства Срба и позитивних политичких кретања.

Извор: Центар за геостратешке студије

11. јун 2024.