Геополитика и политика

Пуцњи који су оголили истину

Пише: Драгана Трифковић

Прошлонедељно убиство српског политичара Оливера Ивановића у Косовској Митровици подсетило је на сложеност карактера косовског питања, чије решење одавно није само унутрашња ствар Срба и Албанаца. О томе како косовско питање утиче на политику званичног Београда, за руски медијEADaily пише наша Драгана Трифковић

Драгана Трифковић

 

Трагично убиство једног од водећих српских политичара са Косова и Метохије је озбиљно узбуркало јавност, и довело до преиспитивања многих чињеница. Убиство је очигледно изведено на професионалан начин, и тешко је поверовати да ће оно икада бити расветљено, као и многобројна убиства других Срба на Косову и Метохији. Држава Србија је гашењем институција државе Србије на територији Косова и Метохије, препустила преостале Србе уставно-правном систему лажне државе Косово. Од како је потписан Бриселски споразум, којим је договорена интеграција српске полиције и правосуђа у косовски систем, Србија практично нема никакву контролу над јужном српском покрајином. Тврдње да је Бриселски споразум допринео безбедности Срба на Косову и Метохији и да ће Срби учешћем у косовским институцијама, за шта су добили подршку државе Србије, остварити своја права, показала су се нетачним.

Према подацима којима располаже покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ са седиштем у Косовској Митровици, само на Северу Косова у периоду од потписивања Бриселског споразума се десио велики број насиља: „запаљено више од стотину возила, убијено петоро Срба, извршено на десетине оружаних напада на политичке неистомишљенике садашње власти, а да ниједан виновник није откривен“. Такође они наводе чињеницу да у времену од 2002. до 2013. године на Северу Косова није убијен ниједан Србин. До драстичног погоршања положаја Срба на КиМ довело је демонтирање барикада које су раздвајале Србе и Албанце, постављање класичне границе између Централне Србије и Косова и Метохије, а затим и повлачења државе Србије са Косова. Додатни раздор међу Србима на КиМ, изазвала је такозвана „Српска листа“ формирана од стране Београда и Приштине, која уз подршку Београда учествује у раду косовских институција. Српски народ на КиМ је доживео велико разочарење и понижење, не само због тога што нису испуњена њихова очекивања у вези са обећањима руководства државе Србије, већ и због тога што су им наметнута супротна политичка решења и то преко кадрова са „Српске листе“ који не уживају никакав углед и ауторитет међу Србима на КиМ.

Иако се показало да је таква политика неодржива, неодговорна и погрешна, руководство државе Србије намерава да је спроведе до краја, што подразумева да поред свега што је до сада имплементирано, предузме још неколико корака који би довели и до коначног решења за Косово и Метохију. Ово коначно решење никако не иде у прилогу државним и националним интересима, и оно подразумева коначно одрицање државе Србије од Косова. Иако постоје многобројни разлози да се досадашњи начин решавања проблема са косовским Албанцима одбаци, и да се Србија врати у међународно-правне и уставне оквире, Александар Вучић жели да заокружи овај процес који је фактички довео до „независности“ отцепљене српске територије, и најављује „коначно решење“ проблема, који не жели да остави будућим генерацијама. Остало је да предузме још два корака, а то су промена Устава Србије и избацивање преамбуле о Косову и Метохији, а затим и потписивање свеобухватног договора о нормализацији односа са Приштином, односно независним Косовом. Након тога би Косово имало право да тражи столицу у УН.

Оливер Ивановић (1953-2018)

Управо је питање Косова и Метохије за Србију суштинско питање, и уколико Александар Вучић заиста пређе црвену линију и потпише договор о нормализацији односа са Косовом, чиме ће и званично признати „државност“ ове нелегалне творевине, то ће дугорочно дестабилизовати нашу државу и паралисати будуће генерације у одбрани државних и националних интереса.

У садашњим условима САД желе да убрзано реше ситуацију на Балкану, и заокруже све процесе који су започети још деведесетих година прошлог века, распадом Југославије. То подразумева да све земље бивше Југославије буду дугорочно укључене у евроатлантску зону утицаја преко ЕУ и НАТО. У својим намерама не бирају средства, а многе околности им иду на руку. Иако запад већ годинама говори о демократизацији друштва, заштити људских права, изградњи институција и слично, ми видимо да на Балкану цвета корупција, развија се мржња и нетрпељивост, насиље које прераста у хаос. Зато нема речи о слободи и демократији, већ су те речи покриће за управљани хаос у ком западне силе остварују своје интересе. У овом моменту је тешко проценити како ће се ситуација даље развијати, али за Србију је највећи проблем што има дефинисане нереалне и супротстављене циљеве. За даље спровођење европских интеграција потребно је да руководство Србије организује општи дијалог и референдум, али оно није вољно да то учини. Услов за улазак Србије у ЕУ је да се одрекне Косова и да призна нелегално отцепљену територију као суверену државу. То је у супротности са државним и националним интересима, дакле политика одбране државних и националних интереса и политика европских интеграција су два одвојена колосека. С друге стране, усклађивање спољне и безбедносне политике Србије са ЕУ, подразумева и увођење санкција Русији, тако да је политика европских интеграција и одржавања добрих односа са Русијом, немогућа. Једина стратегија српског руководства је куповина времена зарад очувања власти, а чини се да то више није могуће. С друге стране, у друштву је створена лоша атмосфера неповерења, нетрпељивости и репресије, поред свих осталих лоших трендова као што је негативна селекција. Ова чињеница је довела до тога да више нико озбиљан и одговоран не може да брани политику власти. Због свега тога, у овом тренутку су мале шансе да ствари крену у позитивном смеру. Србија без државне стратегије, националног јединства и озбиљног односа према свим релевантним силама које имају интерес на Балкану, тоне у све веће проблеме.

25. јануар 2018.

Стање Ствари

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *