Пише: Драгана Трифковић

Ратови на простору бивше Југославије и бомбардовање Срба, оставили су несагледиве последице на Србију, међутим пораз је стигао тек од увођења такозване демократије.

Петооктобарска револуција је била генерална проба америчке тактике којом САД доводе на власт своје кандидате,  у циљу спровођења сопствених интереса преко политичких елита  а на штету државних и националних интереса окупиране земље. Исти такав сценарио виђен је после у многим земљама где су САД организовале обојене револуције, као што се то десило недавно са Украјином.

Након 2000. године, када су западне агентуре довеле своје сараднике на власт у Србији, престаје да постоји суверенитет и држава а остаје огољена сила узурпираних институција. Политичка сцена Србије је годинама пројектована до детаља, и ми данас имамо тотално једноумље у Скупштини иако преко 50% народа мисли другачије. Све политичке странке у Скупштини Србије заступају евроатлантске интеграције Србије, док се 55% грађана противи ЕУ а преко 80% НАТО-у међутим њихову вољу нико не заступа. Бомбардовање Србије од стране НАТО алијансе оставило је трајне економске, еколошке и здравствене последице, бројне цивилне жртве и велику материјалну штету која се процењује на сто милијарди долара.

Поред изразито лошег односа већине Срба према НАТО организацији, политичке елите су тихо и постепено успеле противно вољи народа да доведу Србију на корак до учлањења у ову организацију. Кроз такозване реформе војске по инструкцијама НАТО, доведена је у питање одбрамбена способност земље. Србија је формално војно неутрална држава на основу члана Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Ова резолуција донета је 26. децембра 2007. године у Народној скупштини и њоме је дефинисано начело војне неутралности Србије. У члану 6. резолуције стоји: „Због укупне улоге НАТО пакта, од противправног бомбардовања Србије 1999. године без одлуке Савета безбедности до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО „коначан орган“ власти у „независном Косову“, Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.

Међутим пре усвајања војне неутралности, међународни положај Србије је знатно измењен потписивањем низа договора: Споразум о транзиту НАТО трупа (2005.), СОФА споразум са САД (2006.) , програм НАТО Партнерство за мир (2006.).

Поред тога НАТО је 2006. године отворила канцеларију у Београду и то у згради Министарства одбране Републике Србије коју је претходно 1999. бомбардовла.  Већина становника Србије није у позицији да разуме процес приближавања Србије НАТО, јер се он одвија нетранспарентно управо са циљем да грађани не схвате његову суштину. Са друге стране на територији Србије тј покрајине Косово и Метохија од  завршетка бомбардовања Србије се налазе стране војне базе са војском. У таквим околностима можемо да говоримо о окупацији земље, а не о војној неутралности.

И након доношења скупштинске резолуције којом је дефинисана војна неутралност, политичке елите су наставиле да уводе Србију у НАТО, као и да сарађују са САД. Закључени су нови договори: Споразум о безбедности информација између Србије и НАТО (2008.), отварање мисије Републике Србије при НАТО (2009.), покретање процедуре за израду Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) између Србије и НАТО (2011.), Усвајање ИПАП (2015.) што представља највиши ниво сарадње за земљу која није чланица Алијансе.

Поред тога, Војска Србије је учествовала у вежбама оружаних снага САД и НАТО у Немачкој 2014. које је Америка дефинисала као оцену знака спремности НАТО да се одупре руској агресији. У овим вежбама су заједно са припадницима српске војске учествовали и припадници такозваних „Косовских снага безбедности“ односно припадници терористичке организације ОВК. Крајем марта ове године, у Београду је одржана још једна конференција о НАТО , али је у априлу одржана конференција о ОДКБ-у под називом „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“.

За боље разумевање прилика у Србији, важно је истаћи да је већина народа (у континуитету по истраживањима око 60%) за већу сарадњу Србије са РФ.

Што се тиче сарадње Србије и Русије 2013. године Србија је добила статус посматрача у Скупштини Организације договора о колективној безбедности,  2013. године је потписан Споразум о војно-техничкој сарадњи Србије и РФ а 2014. су одржане прве заједничке војне вежбе Србије и РФ.  На конференцијама које су у априлу одржане у Србији (Београд, Нови Сад и Ниш), делегација из Русије је представила алтернативу евро-атлантским интеграцијама Србије.На скупу у Скупштини Србије, који је отворио амбасадор РФ г. Александар Чепурин, говорили су координатор Аналитичког удружења ОДКБ др Игор Панарин, заменик директора РИСИ и шеф Центра за евроатлантске студије одбране др Григориј Тишченко, начелник МИА „Русија Данас“ за интеграционе пројекте Ела Терановa и декан Факултета за међународне односе, економију и менаџмент др Сергеј Устинкин.  Са српске стране скупу су се обратили Милован Дрецун испред  делегације Србије у парламентарној скупштини ОДКБ, др Санда Рашковић Ивић испред Фонда Слободан Јовановић, народни херој пуковник Љубинко Ђурковић испред Центра за Евроазијску безбедност,  некадашњи начелник Генералштаба генерал Бранко Крга и Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије.

Изнети су следећи закључци:

• Војно политичка ситуација у свету ће се погоршавати
• Велику опасност представљају западне стратегије усмерене на дезинтеграцију Евроазије уз коришћење обојених револуција, информационог рата, екстремизма, тероризма и принуде војном силом
• САД су формирале „команду за тренутни глобални удар“ укључујућу и нуклеарна средства као и глобалну антиракетну одбрану
• САД желе да формирају тампон зону између Русије и Западне Европе која ће бити контролисани извор нестабилности и инструмент за обуздавање Русије
• У војној доктрини САД и Закону о оружаним снагама говори се само о заштити територије САД и њених интереса у иностранству, без речи о заштити њених савезника
• Геополитичке промене ће изменити и међународне односе што ће утицати на будућност Европе
• Обједињавање евроазијског простора донеће економски просперитет, стабилност и сигурност, како економску тако и војно-безбедносну
• Земље на Балкану треба да се повезују са циљем заједничке сарадње са РФ
• Деловањем западних сила је дезинтегрисан и осакаћен српски етнички простор, а држава је постала колонија
• Србија није војно-неутрална земља
• Србија треба да преиспита спољну политику и да се окрене правцима који ће зауставити разарање државеи који могу да јој донесу просперитет
• Србија треба стратешки да се оријентише на интеграције са Русијом
• Србија треба да појача сарадњу са ОДКБ, а развој односа Србије и Русије треба бити ослобођен утицаја политичких елита

На скупу је изнет предлог подношења иницијативе ОДКБ  за развој и учешће Србије у програмима сарадње са овом организацијом по узору на сличне програме кроз које Србија сарађује са НАТО као земља која није члан организације. Интензивирање сарадње Србије са ОДКБ може да побољша положај Србије и делимично допринесе заузимању позиције прокламоване неутралности.

15. април 2015.