Пише: Драги Ивић
Основа успешности у ланцу командовања састоји се, између осталог, у јасној и недвосмисленој комуникацији. Да би се било која команда извршила успешно, потребно је да буде јасна ономе ко ју је добио. Оно што су бројни теоретичари комуникологије образлагали у бескрајним докторатима, наша војна пракса сажела је у генијално једноставној узречици – ”кратко и јасно”.
Кад већ спомињемо моделе комуницирања и њихове теоретичаре (Шенон-Вивер, Шрам, Гербнер, Џон и Матилда Рејли, итд), да подсетимо на основне појмове који се често у пракси занемарују: информисање је када порука путује од комуникатора (пошиљаоца) ка реципијенту (примаоцу) неким каналом (ваздухом, жицом, интернетом) и код њега (реципијента) се задржава, па он по тој поруци поступа.
Комуницирање је двосмерни процес – реципијент узвраћа поруку која може бити у распону од најједноставније (”разумем!”) до најсложеније (одговор на постављено питање или захтев).
Тачно и јасно комуницирање у војсци је од животне важности у сваком тренутку. Развијано је вековима у свим оружаним снагама и доведено до савршенства. Разлог је јасан – неразумевање може убити онога ко је погрешно схватио поруку. При том су развијани и алтернативни начини комуницирања (знаковни сигнали, невербална комуникација, криптована размена порука).
Колико је језик војника прецизан и недвосмислен нека послужи само један, сликовит пример: од десет испитаника девет није успело да концизно објасни разлику између глагола ”известити” и ”обавестити”. Међутим, већ сваки питомац прве године средње школе сместа ће вам одговорити: ”Млађи (по чину) извештава, старији (по чину) обавештава”.
Историја наше војске је, на неки начин, и историја нашег језика. То се види како у правилницима и службеним актима, тако и у белетристици. Врло лако ћете утврдити ком периоду припада писац који користи речи јатаган, куршум, душмани, тане, ђувегија, а ко пише о картечу, баражу, регламенту или камердинеру. Исто тако ћете лако разликовати писце који се баве шлемом, панциром, машингевером или палетушкама, стајанком, сошком, ветрушком. Ови, најновији, који уместо добијено наређење називају мисијом, а уместо непријатељ користе скраћеницу опфор (oposity force), такође су се језички определили. Миодраг Ал. Пурковић је у својој студији ”Српска култура средњега века” (Himelstir, 1985, Извориздање Српске православне епархије за западну Европу) подробно описао свакодневни живот Срба у средњем веку, па и њихово комуницирање.
Срећемо изразе као што су бољари, велможе, атисућници, педесетници и десетници. Има и челника, владушта и частника, али и владара, жупана и војвода. Ознаке су биле произвољне и под утицајем Византије. Могле су се наћи на штиту, шлему, рукаву, па и на копљу. Нећемо ићи тако дубоко у историју, јер нема потребе – ти изрази су изумрли и користе их још само научници. Другом половином XИX века, формирањем српске државе и војске, војнички речник ослобађа се црквенословенског наслеђа. То се лако може видети у адаптацији војних термина из руског језика. Још извесно време остају руске фонеме, али са српском графијом: војени министар, одавати чест, итд.
Уводе се и творе потпуно нови термини који су засновани на творбеним могућностима самих предмета, што је представљало право језичко спасење и револуцију у односу према језику. Тада је утемељен принцип једноставности и сликовитости, па стога ни неписмен српски регрут није имао дилему шта значе речи построј, водник, заповедник, разводник, наредник, усадник, избацивач, брисани простор, борбени поредак, смакнути строј, стајаћа војска, итд.
Прва војна знања стичу се тридесетих година XIX века у Русији, па су и наши регрути вежбани по руским правилима, па чак и по руским командама. То потврђују и наша војна правила и приручници тог времена. појављују се реч као што су дробъ, зводъ, квартира, началникъ, полковникъ, препятствіє, Подъ прикладъ, приуготовленҍ, вниманіє, огньило, отечество, рота, а затим и терминолошке синтагме (здружене језичке целине): баталионный командиръ, бойный поредакъ, воєнни началникъ, окончаниє палбе, прекрашчениє палбе, ротни командиръ, ротно ученҍ, ротна острага, итд.
Све ове речи могу релативно лако растумачити и они који не знају руски.То исто можемо видети и у командама: Скорымъ коракомъ – Маршъ . Пли! Сходно томе, 1837. године уводе се официрски чинови с јасним руским утицајем: прапоршчик, поручник, полукапетан, капетан, мајор, подполковник, полковник, генерал мајор и генерал дивизионер. Напоменимо да је прапоршћик (заставник) тада био најмлађи официрски чин.
Европеизацијом нашег простора долази до утицаја француског језика. Тај утицај је кулминирао током Првог светског рата када је сва опрема, ратна тактика и наоружање било француског порекла. Тако се у наш војни речник уводе речи као што су ешелон, авангарда, ескадрон, кавалерија, мањеж, ордонанс, понтон, камуфлажа, амбразура, као и већина израза везана за рововске и друге фортификације (бреша, блиндажа, банкет, фасета, ескарпа, итд). Треба рећи да су неке од тих речи стигле и из руског језика којих их је пре тога усвојио из француског или немачког.
Стижу и речи које су, због огромног утицаја Западног фронта, такође лако нашле пут и до других армија и постале универзалне – ађутант, бригада, револвер, шрапнел, бункер, тенк, шлем, панцир, итд. Стварањем Краљевине, окосница војног речника остао је српски војни израз па су команде, обележја и други термини потпуно преузети из њега. Касније промене нису биле изазване политичким притиском већ унапређивањем војне науке и технике и појавом нових појмовних значења (тенк, радар, локатор, лансер, итд).
Данашња војна лексика има неколико својих извора и упоришта:
Речи из традиционалног народног језика (нашег или страног порекла) које су се уклопиле у наш лингвистички систем и чије термине прихватамо као своје: борба, бојиште, војвода, војска, војник, заседа, рат, оружје, ратник, ров, сила, стрелац, логор, строј, развод, смена, итд.
Лексика ужег терминолошког, строго војног одређења које у војној примени имају друго значење: бок (није део тела, већ део борбеног поретка), ватра (пуцање), глава (бојева), леђа (зачеље колоне), крило (фланк, део поретка), пешак (човек који служи у пешадији), саобраћајница (спој ровова), доносач (метка), испад (изненадни напад), налет (одсечан напад авионом). Тако су настале и речи са префиксативима – потпуковник, противнапад, противофанзива, као и сложенице – минобацач, миноловац, пушкомитраљез, брзометни, итд.
Термини страног порекла који су кроз историју улазили у употребу па су ту и остали, јер није било потребе за другачијим: ашовчић, бивак, еполета, капетан, мајор, картеч, комита, лафет, нишанџија, официр, пиштољ, револвер, резервиста, топ, фишеклија, шпалир, марш, итд.
Термини који су постали интернационализими и јављају се у највећем броју оружаних снага на свету: батаљон, бригада, дивизија, генерал, офанзива, радар, торпедо, униформа, ласер, итд. Они се изговарају изворно или се прилагођавају нашем фонетско-артикулационом систему као основа: миноловац, противавионски, противтенковски, антирадарски, итд.
Многи термини су састављени од страних лексичких елемената у комбинацији с нашим речима: авио (полет, пук), аеро (митинг, чвор), ауто (колона, чета), контра (офанзива, обавештајац), дром (тенкодром), пушко (митраљез, пушкомет, пушкарница) итд.
У нашој војној лексици учествују и речи које у истом облику имају у другим областима различита значења. Активирати у војсци значи – увести у активну службу, а у неутралном контексту значи – покренути, ставити у дејство. Корпус је у лингвистици збирка текстова, а у војсци је велика војна формација; операција (хируршки захват) у војсци значи дејство трупа, итд.
Остаје и најређа група, атавизми: речи које су стандардизоване у фазама стварања српске војске, а данас су практично застареле: војвода, објавница (најистуренији део мртве страже), каплар, коначар, ордонанс, ађутант, гласник, барјактар, пуковнија, итд. Овде се налазе и речи страног порекла које су коришћене у војскама које су се некада налазиле на нашем тлу као окупатори, а сада су практично нестале: вахмајстор (наредник, водник), газилук (јунаштво, храброст), катана (коњаник), ротмајстер (коњички капетан, реч дошла из руског као ротмистер), хаднаћ (мађарски царински службеник), итд.
Међу овим терминима налазе се и они који су задржали у истом или сличном фонетском значењу и облику показујући далековидост онога ко их је усвојио: бајонет (баионетъ), вод(водъ), војник(войникъ), вољно! (Вольно), готовост, дежурни (дежурный официръ), заповест(заповѣсть) збор (зборъ), касарна, команда, командир (командиръ)] итд, итд.
Терминологија војних команди
У склопу војног речника посебно су важне извршне команде из много разлога. Оне се издају како појединцу, тако и строју, па морају бити потпуно јасне. При том се тражи да њихово извршење (ако је реч о строју) буде унисоно, увежбано и при том и елегантно, брзо и делотворно. Стога се велики број команди које имају двочлане или вишечлане слоговне конструкције изговарају с разделом, а тако се и увежбавају: Када се изговарају без раздела (”Вољно! Мирно! Пали!), онда се експираторни удар (најгласније изговорен глас) подудара са акцентованим слогом (у овим примерима ти гласови су болдирани). При том се војна лексика служи договореним значењем изговорене команде, спајајући предлоге или суфиксативе онако како се у обичном говору то не би радило (”Равнај’с”, ”Разброј’с”, итд). При том се води рачуна да број команди буде што мањи чак и код најтежих стројевих радњи каква је, рецимо, радња ”у двојне редове”. И ратиште има своје команде али се њихова примена регулише у зависности од ситуације (свакако не би било добро да непријатељ чује команду за напад у исто време када и онај који треба да је изврши).
Какав је данас језик у војсци Србије? Свако време и свака област има своју ”моду”, па није чудо да се данас са средстава масовног комуницирања пречесто чују речи ”наратив”, ”цивилизацијски”, ”агенда”, итд. Код војске то иде спорије јер распон старости њених обвезника сведочи о томе да су служили војни рок у различита времена и с различитим командама. Војник ЈНА сигурно није употребљавао изразе као што су ”мисија” (уместо операција), ”периметар” (борбена просторија), лоцирање (уочавање), логистика (позадина); на задатак су кретале групе, а не тимови, док десетари нису тренирали младу војску већ су је обучавали. Јасно је да Војска мора да прати најновија технолошка знања и изуме, али и да се прилагођава окружењу и савременом тренутку, па стога не треба бити превелики ”пуриста” када је увођење нових (углавном енглеских израза из речника НАТО) у питању.
19. јули 2023.
Извор: oruzjeonline.com