Пише: Драгана Трифковић

На сиријском ратишту има много оружја, које тамо стиже разним путевима. О томе су писали медији, а данас у сфери високе технологије и друштвених мрежа, имамо могућност да анлизирамо информације са разних страна, које су доступне јавности. Највише наоружања радикалним милитантним групама у Сирији, дошло је преко САД посредством њених  савезника. На Блиском Истоку то је пре свега Саудијска Арабија, која је уложила огроман новац у сиријски конфликт.

Када говоримо о Немачкој, њу морамо такође да посматрамо кроз њен подређени положај Вашингтону. Познато је да се у Немачкој налази највећа америчка ваздухопловна база у Европи, као и да су стациониране америчке трупе. Немачка војска је усресређена на учешће у међународном војним операцијама, и у оквиру НАТО је поуздан амерички савезник. Турска, која је такође од почетка рата у Сирији имала значајну улогу, и која је чланица НАТО, је променила своје позиције и однос према стратешким савезницима. На почетку сиријског конфликта, она је координисала своје акције са САД, усмеравањем својих снага на рушење Асада и подршком такозваној умереној опозицији као и другим терористичким организацијама. Када је Турска у питању, и њени интереси у Сирији, она пре свега жели да осигура своју границу. Курди који живе у северном делу Сирије, уз граничне области са Турском, представљају за Турке велику опасност.

Курди су највећа етничка група на Блиском Истоку, која нема своју државу, и живи подељена у Турској, Ирану, Ираку и Сирији. Највећи број Курда живи у Турској, у којој постоје курдски сепаратистички покрети. Због тога их Турска сматра терористима. Дакле за Турску је најважније да задржи контролу над својом границом, и да спречи сепаратистичке тенденције Курда. С друге стране, Турска има директну контролу над појединим деловима Сирије, где живе сиријски Туркмени, односно етнички Турци. То је северозападни део Сирије, градови Латакија, Алепо, Хомс, затим провинција Идлиб и делови Дамаска. Курди у различитим војним формацијма ратују против ИСИЛ, али је током рата долазило и до сукоба са Сиријском армијом (САА). Они нису примарно усмерени против Асада, већ против ИСИЛ, а пре свега на борбу за сопствена права.

Након неуспелог пуча у Турској, Ердоган је почео да ревидира однос према западним партнерима, што доводи до велике кризе у НАТО. Спор Турске и Немачке је постојао и раније, и Ердоган је често упућивао протесну ноту Берлину, због подршке Курдима. У Немачкој живи велики број и турских и курдских емиграната, чији односи често узрокују тензије у немачком друштву, a сада постају још израженије.

Ствари су се додатно закомпликовале када је Турска забранила Немачкој коришћење НАТО војне базе Инџилик, што је резултирало одлуком Немачке да своју војску премести из Турске у Јордан. Турска се придружила мировном процесу који је иницирала Русија у сарадњи са Ираном, и ове три силе су постале одлучујући фактор за решавање сиријског конфликта. Након дефинисања зона деескалације, САА, Русија и Иран у координацији са Турском покрећу врло успешне анти-терористичке операције, док САД истовремено губе утицај. Оне се одлучују да положе све карте на курдску мањину, и да преко њих задрже утицај у Сирији, као и контролу над кључним налазиштима нафте.

Иако су Курди водили успешне борбе против ИСИЛ, они немају капацитета да контролишу велике делове територије у Сирији, и да буду главни амерички играчи. Заправо су Курди, одлуком да се најпре ослоне на америчку подршку, довели себе у ризик. Још један скандал који је потресао НАТО и указао на то да је ситуација у НАТО далеко од савршене, је разоткривање америчких војних база на северу Сирије, односно на територијама на којима живе Курди. Ове војне базе су до тада биле тајне, а Турска их је разоткрила, објављујући њихову позицију путем државне новинске агенције.

САД и Турска, обе чланице НАТО, су затим почеле индиректно да ратују једна против друге у Сирији, преко Курда. Турска је крајем јануара покренула војну операцију „Маслинова гранчица“ против Курда у области Африн, што је довело до нових тензија између Сирије и Турске. Наиме сиријски Курди су упутили позив САА, да их спасе од турске војске. Без обзира на промену односа Турске у вези са сиријским конфликтом, Сирија нема превише поверења и свесна је турских претензија на северу земље.

С друге стране САА уз подршку Руских ваздушних снага, води акције у Идлибу у циљу ослобађања овог подручја. Очигледно је да су се Русија и Турска договориле око тога да Русија реши проблем у Идлибу, а Турска у Афину. Иако уз велике напоре,  координација и усаглашавање Сирије, Русије, Ирана и Турске, даје резултате који не иду у прилог САД и њиховим савезницима. Ове земље морају да спрече даље провокације, какве предузима Израел например, и да остану сложне око очувања територијалног интегритета Сирије. У светлу свих наведених дешавања, достављање оружја прати динамику односа сила које ратују у Сирији.САД су након доласка Трампа на власт, донеле одлуку да ограниче подршку радикалним групама у Сирији, али су наставиле са наоружавањем Курда.

С обзиром на то да је Немачка кључна земља америчког војног присуства у Европи, није чудно што оружје у Сирију стиже управо преко ње, и то преко америчке војне базе Рамштајн. Према истраживању неких медија, оружје из земаља југоисточне Европе, овим путем стиже до Блиског Истока, мада су помињане и друге земље попут Бугарске као важни центри транзита наоружања. Друга путање је из југоисточне Европе директно до СА и УАЕ, а затим у Сирију. У медијима се помиње да се на сиријском ратишту налази доста старог наоружања, са чим се доводи и Балкан у везу, међутим у Сирију стиже и ново оружје и муниција са наших простора.  Велике количине оружја произведеног у југоисточној Европи, пронађено је у рукама бораца из ИСИЛ и других терористичких група.

 

Што се тиче наоружања немачке производње, оно се налази и у рукама Курда и у рукама Турака. Немачка је посебно наоружавала Курде у Ираку, межутим сада видимо да Турска води акције у Афину користећи тенкове немачке производње „Леопард“. Тим поводом се у Немачкој ових дана води оштра полемика, где је опозција напала немачку власт због политике двоструких стандарда у односу према Турској и Курдима. Опозиција у Немачкој тражи да се обустави продаја немачког наоружања Турској.

Што се тиче даљег развоја догађаја у Сирији, очекује се да се до краја ове године окончају ратни сукоби и да се нађе политички оквир који би Сирију повео ка обнови. Свакако, могу се очекивати још неки потреси, нарочито уколико амерички савезници наставе са провокацијама, али за сада ствари иду у смеру смиривања сукоба и чишћења последњих терористичких упориште. Ипак неизвесно је да ли ће окончање рата у Сирији довести генерално до смиривања тензија на Блиском Истоку, јер неким великим силама не одговара мир у овом подручју. САД неосновано критикују Иран, који је један од важних фактора стабилности на Блиском Истоку, и сила која се бори против тероризма. На Блиском Истоку је изражен сукоб између Ирана и Саудијске Арабије, који се рефлектује на многе друге земље у том региону. Такође, приметно је да САД, Саудисјка Арабија и Израел воде сада агресивни информативни рат против Ирана и да њима никако не одговара савезништво Сирије, Ирана и Русије, а посебно не и склоност Турске ка том савезу. С обзиром на то да САД увећавају свој и онако превисоки војни буџет, тешко је да можемо да будемо оптимистични у погледу очекивања мира на Блиском Истоку.

Ствари се убрзано одвијају и нико нем оже да гарантује шта ће се даље дешавати на Блиском Истоку. Не треба одбацити као могућност и избијања неког другог регионалног сукоба у Азији или Африци, с обзиром на то да је тероризам у великој експанзији од како су САД почеле борбу против њега. Ситуација у Европи је безбедносно врло ризична, посебно од доласка новог таласа емиграната. Није јасно ни како ће тај проблем бити решен.

28. фебруар 2018. 

NEWS FRONT

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. ж

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Adresa
Кнез Михајлова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal