Интервју Драгане Трифковић за eadaily.com

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је посетио Србију, где је између осталог присуствовао отварању војних вежби ”Србија-2018” које војска Србије изводи са НАТО-ом. Столтенберг је том приликом подвукао да му је веома жао због тога што је НАТО бомбардовао Србију и што је било невиних жртава, али да је та операција била неопходна због заштите цивила. При томе он је позвао Београд и Приштину на договор и апеловао је на српски и албански народ да превазиђу размирице, навевши пример скандинавских народа кроз њихову историју. Запад непрестано позива Србе на помирење са својим суседима у региону и на праштање, при томе никада не признаје своје злочине. Може ли се позив на помирење са таквих позиција озбиљно схватити?

Фото: Reuters

Изјаве господина Столтенберга су толико контрадикторне, да би сваки читалац могао да помисли како се ради о лажним вестима.  Нажалост он је управо то изговорио, да нас је НАТО бомбардовао за наше добро. Мислим да такве изјаве доводе до још већег гнева јавност у Србији и стварају и повећавају одбојност према тој организацији. Грађани се крајње негативно односе према НАТО, што је потпуно разумљиво ако имамо у виду да је ова организација извршила агресију на нашу земљу, коју је започела лажним оптужбама на рачун Србије. У свим истраживањима јавног мњења се показује да се преко 80% грађана противи било каквој сарадњи са овом организацијом. То није спречило режим Српске напредне странке да потпише Индивидуални план партнерства са НАТО и  СОФА споразум, чиме је сарадња Србије и НАТО подигнута на највиши могући ниво. Србија није члан НАТО, али је потписивањем ових споразума НАТО дубоко закорачио у Србију.

Позив на помирење српске и албанске стране је упућен од стране оних који су продубили конфликт између те две стране и који су својим активностима вишеструко усложнили све проблеме са којима смо до тада били суочени. Овакај позив делује као врхунац лицемерја. Подсетићу на то да су се српске безбедносне снаге деценијама суочавале са албанским тероризмом и сепаратизмом на подручу Косова и Метохије и да је НАТО подржао те снаге у циљу остваривања америчких планова за Балкан. Уколико смо свесни тога да америчка политика није донела никаква решења, већ још веће проблеме, њихов позив на помирење звучи као лоша шала. Помирење не може да се базира на америчким лажима и пропаганди, коју они преко НАТО и других међународних структура већ годинама  заступају. Сложићемо се само у томе да нам је потребан дијалог са Албанцима и побољшање односа, али то може да се оствари само на реалним основама. Једино од чега можемо да пођемо у разговору са њима је Устав Републике Србије и међународно право. САД и НАТО желе да финализују насилно одвајање јужне српске покрајине и њихов позив на помирење упућује на то да очекују од Србије да се одрекне Косова, призна њену „независност“ и буде задовољна сопственим самоубиством.

Сматрам да Србија никада у својој историји није била понижена као сада, а за такву позицију је одговорно државно руководство Србије. Политиком чињења уступака и константног повлачења, Србија је дошла у опасност да уради нешто што је незабележено у историји цивилизације, а то је да се нека држава у миру добровољно одриче дела своје територије.

Александар Вучић је још једном категорично изјавио да Србија никада неће ући у НАТО и да мора да сарађује са Алијансом у интересима сопствене безбедности, сачувавши истовремено војну сарадњу са другим државама као што су Русија и Кина.

Оптрилике исти став Вучић је изнео и за време недавне посете Москви. У којој мери Москва може да прихвати изјаву српског председника здраво за готово и постоје ли неке објективне околности које говоре у прилог супротном? Какав је реалан положај Србије у региону када је у питању одбрамбена политика?

Што се тиче изјаве председника Вучића да Србија никада неће ући у НАТО, мислим да звучи крајње неубедљиво када тако нешто тврди. Заправо, уколико Србија потпише такозвани свеобухватни договор о нормализацији односа са Косовом, јужна српска покрајина ће већ тиме постати део НАТО. Улазак Србије у НАТО ће након тога постати неминовно решење као одговор на безбедносне претње. Видимо да НАТО врши страховити притисак на све државе у региону које нису још увек чланице и жели по сваку цену да их учлани, не марећи притом за демократију и вољу народа. Имали смо пример Црне Горе, где је државно руководство без референдума увело земљу у НАТО иако је већина становништва била против тога. Сада имамо пример БЈРМ где Запад потпуно игнорише неуспех референдума и насилно учлањује ову земљу у НАТО. У Србији се спроводи НАТО пропаганда, којом ова агресивна организација жели да се представи као хуманитарна.

Још горе звуче речи председника Вучића да Србија мора да сарађује са НАТО због сопствене безбедности, јер знамо да је од доласка НАТО на Косово и Метохију, извршен погром над српским становништвом. Ова тврдња је сагласна са изјавом Столтенберга да нас је НАТО бомбародвао како би нам помогао.

Што се тиче ниво сарадње Србије са НАТО, САД и ЕУ са једне стране и Русијом и Кином са друге стране, то је неупоредиво у корист ових првих. Једина могућност Србије да поврати контролу над својом државом и да сачува безбедност је војно јачање земље у сарадњи са Русијом. Видимо да су многе земље на Блиском Истоку и у Азији схватиле да је гарант суверенитета и безбедности систем ПВО С-300. То је врло лако да се образложи. САД и НАТО већ годинама ратују тако што нападају вишеструко слабије земље од себе и бомбардују их из ваздуха. С-300 систем то онемогућава, јер може да обори сваки авион који се упути са бомбама на ту земљу. Због тога САД жестоко протестују и уводе санкције другим земљама које су у процедури набавке овог система.

Дакле једина могућност Србије да се одржи је јачање сопствених војних и економских ресурса. Нажалост државна политика која се већ годинама спроводи у Србији је у потпуној супротности овим потребама. Она и у војном и у економском погледу фаворизује страни фактор односно западне земље.

18. Октобар 2018.