Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.

На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.

Снимак дебате ЕУ "Колико су грађани безбедни?"

На самом почетку Драгана Трифковић је рекла да актуелни режим злоупотребљава обавештајне службе у дневно-политичке сврхе као и да медији под контролом власти често измишљају разне обавештајне афере.

Она је нагласила да је у Стратегији националне безбедности субверзивно деловање страних обавештајних служби детерминисано као потенцијална опасност и да бисмо пре свега морали да обратимо пажњу на деловање западних обавештајних служби и њихово вишедеценијско деловање у Србији.

Подсетила је своје саговорнике на доказан случај шпијунирања за стране обавештајне службе откривен у акцији хапшења генерала Перишића који је предавао државна документа под ознаком тајности америчком дипломати и агенту ЦИА, Џону Нејбору. Овај случај још није добио епилог.

Драгана Трифковић је истакла да је: „врло чудно да српске власти стављају оптужбе за субверзивно деловање на рачун Русије која је нама пријатељска земља. У стратегији националне безбедности Србије је наведено да је очување Косова и Метохије у саставу Србије један од националних интереса. Руска Федерација помаже Србији да очува свој територијални интегритет очувањем Косова и Метохије у саставу Србије.“

Она сматра да је афера са руским шпијуном од новембра прошле године, заправо монтиран процес против Русије који је имао за циљ да дискредитује ову земљу.

С друге стране, откривање овакве афере је компромитујуће и за наше службе, како цивилну БИА тако и војну ВБА.  Председник Србије тврди да су спорни снимак, у ком се види како непознато лице прима пластичну кесу од војног представника РФ, направиле стране обавештајне службе. Поставља се питање да ли су стране обавештајне службе у Србији активније од домаћих и способније да пресретну такве активности.

Основно питање је због чега није откривен идентитет лица које је примило пластичну кесу од руског дипломате, за које БИА тврди да је српски официр. Веома је спорно што је снимак сечен и монтиран, и он ни у једном судском процесу не би могао да послужи као доказ.

Драгана Трифковић сматра да је главни актер у том филму, лице чији су иницијали З.К. имао унапред одређену улогу мамца који треба да искомпромитује руску страну.

Драгана Трифковић на дебати ЕУ (фото: ИЕП)

Интересантно је да је снимак објављен пред састанак председника Вучића са руским председником Владимиром Путином што су власти злоупотребиле сазивањем Савета за националну безбедност са само једном тачком дневног реда и спремном оптужбом против Русије, како би се додвориле западним обавештајним службама. Још један проблематичан моменат је тај да је снимак објавио бугарски новинар Христо Грозев на порталу Белингкет који је финансиран од америчке НВО НДИ (National Democratic Institute) и Сорошевог Фонда за отворено друштво.

Поводом ситуације у Црној Гори Драгана Трифковић је скренула пажњу на то да српске власти нису предузеле ништа како би заштитиле српско становништво у овој земљи и да чак нису упутиле ни ноту против спорног Закона о слободи вероисповести. У вези са темом дебате, подсетила је на судски процес који је у јавности познат као „покушај државног удара у Црној Гори“ где је главни сведок лице које се терети за убиство у Хрватској. Она сматра да БИА и АНБ координишу активности и да је наша служба помогла црногорску у монтирању приче о покушају државног удара што је Ђукановићу помогло да победи на изборима (а затим уведе земљу у НАТО). „Сада чујемо поновне оптужбе да је Русија крива и због бунта у Црној Гори којим грађани изражавају протест против намера црногорске државе да отме храмове СПЦ“, навела је Трифковић.

У даљем наставку разговора било је речи о НАТО. Драгана Трифковић је предложила да се фокус разговора пребаци на ту тему и поставила је питање шта раде НАТО официри у канцеларији која се налази у Министарству одбране Републике Србије? Да ли јавност може да буде упозната са њиховим деловањем и ко је овластио политичко руководство да развија са овом организацијом такав вид сарадње ако знамо да се преко 80% грађана Србије негативно изјашњава о овој Алијанси. Ко је државном врху Србије дао мандат да потписује стратешке договоре са НАТО као што су СОФА и ИПАП и због чега најновији договор ИПАП 2 није био објављен у јавности пре потписивања? Како то да је постала пракса да се документи са НАТО потписују у тајности?

Целу емисију можете да погледате у видео прилогу. 

15. Фебруар 2020. 

 

 

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наше канцеларије

Србија
Кнез Михаилова 10, Београд
+381654070470
info (@) geostrategy.rs
Россия
Москва, Нижегородская, 29
+79160555681
inforussia (@) geostrategy.rs

Youtube kanal