Пише: Спомена Милачић

Не пролази форма, не свиће зора, с браћом цури лова,лова

               Исто где сам јуче с бандом, клинци трче кораке

               Лаже да те воли, воли еуре и доларе.

                                                             Црни Церак

Србија је у шоку, залеђена. Као никада у овом времену када вести престижу једна другу и заборављају се моментално, као прљава вода у медијским сливницима. Али, изгледа да ипак нисмо сасвим изгубили способност да одреагујемо.

Четрнаестогодишњак из имућне породице интелектуалаца, из елитне београдске школе, са сјајним оценама – убио је осморо својих другара и такође човека који је био обезбеђење школе.

Опширније...

Недавно сам говорио о одређеним проблемима везаним за оно што спорт данас јесте и упитности његовог постојања те за повратак на физичку културу као здраву и новцем и успехом неоптерећену категорију приуштиву сваком. Било је приче о малигном утицају који спорт има на младе људе и друштво у целости а сада ћу се надовезати на тај текст (https://stanjestvari.com/2023/04/20/milutinovic-treba-li-nam-danasnji-sport-ili-je-dovoljna-fizicka-kultura/) актуелним догађајима. Од рекапитулације на тему до кошаркашке грознице и туче,  преко казни и поновних сублимисаних порука о „писању историје” спортом што је већ медијски манир годинама уназад.

Опширније...

Пише: Александар Милутиновић

Живимо време нама јединствено и посебно. Некад тешко, претешко а некад радосно, лепо и занимљиво, са бројним могућностима које су биле непојмљиве до само пре 30, 40 или 50 година. Мало смо тога свесни. Пуно личне кукњаве и нереалних очекивања, а мало труда за општедруштвене ствари. Зар мислимо да се може бити и лично срећно у друштву које је колективно оболело?

Опширније...