Пише: др Владислав Сотировић

Пролог

Јосип Броз Тито, „највећи син наших народа и народности“, је засигурно једна од најмистичнијих личности балканске и југословенске повеснице. Самопрозвани „маршал“ кога су пречански Срби довели на власт у Београду октобра 1944. г. уз круцијалну помоћ совјетске Црвене армије је 1914. г. ратовао у Западној Србији у аустроугарском мундиру као водник 10. извиђачке чете 25. домобранског пука 42. „Вражје“ дивизије[i] а након Другог светског рата диктаторски је владао својом Југославијом (Титославијом) и то два пута дуже (1945−1980. г.) у односу на владавину краља Александра Карађорђевића Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевинм Југославијом (1918.−1934. г.). Иако је пре свега (пречанским) Србима имао да захвали за своје устоличење у Београду и функционисању на власти све до смрти ипак Броз није нашао за сходно да ни један једини пут обиђе Јасеновац – највеће стратиште Срба у читавој њиховој повесници иако је више него често пролазио поред њега путем Београд-Загреб. Оженио се Српкињом из Лике, владао из Београда и у Београду сахрањен, а његову смрт су од свих југословенских народа и народности највише оплакали управо Срби – једина југословенска нација коју је доживотни југословенски председник једноставно мрзео.

Центар за геостратешке студије организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

Преносимо излагање г-ђе Спомене Милачић:

Покушаји разарања УПЦ несумњиво делују на одрасле вернике којима се овим путем укидају њихова основна људска права – право на веру и верски идентитет пре свега. Одрасли људи међутим у великој мери имају изграђен тај верски идентитет и премда са патњом и премда бар до сада без заштите УН, они јасно увиђају шта се дешава а њихова вера и њихови монаси, премда такође у патњи, свесно трпе али се, снагом своје вере, боре и надају.

Одрасли имају ту велику предност свесног расуђивања, постојане вере и наде која, у склопу свих вероисповести, омогућава духовну снагу па тиме и снагу личности.

Пише: Драги Ивић

Сваки војник добро зна шта је то истурени положај. Он може бити на свим нивоима, од тактичког до стратешког. Ови положаји којима се бавимо у тексту јесу много више од тога; реч је о геостратешкој појави која постоји откад постоје и хегемонистичке или експанзионистичке тежње.

Оне се данас представљају у политички коректном говору као места са којих се бране национална безбедност и интереси једне државе, омогућава међународна сарадња у борби против тероризма, итд. Истина је, наравно, много једноставнија: велике силе, на основу освојеног и стеченог историјског права, своје интересе штите и ван граница своје државе. Понекад и хиљадама километара далеко.

Ко смо ми

“Центар за геостратешке студије” је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. 

Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом.

Будимо у контакту

Наши контакти

Србија
+381654070470
center (@) geostrategy.rs
Кнез Михаилова 10 Београд 11000

Youtube kanal