Пише: Милош Здравковић

Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.

Шта је ХААРП?

Постројење ХААРП је изграђено у Гаконеу на Аљасци ради истраживања јоносфере – дела атмосфере у којој се налазе слободни електрони и јони, које се простире од 60 до 1.000 километара висине. Трансмитери (предајници) заједно са вертикално усмереним антенама емитују узани сноп радио-сигнала у фреквентном опсегу од 2,8 до 10 МХз велике предајне снаге. Када емитовани радио-сигнали доспу до јоносфере, део енергије се апсорбује и интензитет зрачења је смањен, па је хиљаду пута мањи од природног електромагнетског зрачења које долази са Сунца. У питању је систем за тестирање простирања радио-таласа кроз атмосферу који су креирали научници са универзитета Стенфорд – популарно назван ХААРП.

На Аљасци се налази велика антена која емитује радио-сигнал, а широм света су постављени пријемници са циљем да измере какав је пријем. То је слично ономе што раде радио-аматери више од педесет година. Светски сервис ББЦ (Радио Лондон) емитовао је са веома јаког предајника (на средњим и дугим таласима) пропагандни програм током другог светског рата (и касније), да би омогућио слушаност удаљеним и поробљеним народима широм света. Да не буде забуне, ХААРП не емитује никакав пропагандни програм. Дизајниран је да се његови ефекти осећају тек у јоносфери – дакле на више од 60 километара изнад Земље – те да ни на који начин не утиче на збивања у тропосфери (до 10 километар изнад Земље), у којој се формирају атмосферске прилике.

Узроци празноверја

Теоретичари завере, које су путем Интернета и друштвених мрежа коначно добили могућност да износе и пропагирају своје неутемељене тврдње, кажу да су непогоде које су задесиле наш део Балкана наводно изазвали Американци путем зрака емитованих са тајно постављеног система ХААРП. Не помињу непостојање бедема, проходних канала за наводњавање/одводњавање и осталих техичких средстава и мера која је (наша) држава морала да спроведе да би спречила људске патње и огромну штету.

Ово делује невероватно, али се на дискусију о овој и сличним темама прима велики број школованих људи, а то онда баца озбиљну сумњу на квалитет нашег образовања којим смо се некада поносили. Али, видимо и сами куда идемо са лажним докторима и магистрима, керамичарима и осталим стручњацима који су на власти. А они доминирају традиционалним медијима.

Интернет, са друге стране, представља алтернативу. Да ли је баш тако? Параноја браће Чворовић („Балкански шпијун“, Душан Ковачевић) не делује нимало смешно, јер Интернет заправо таквим људима даје форум (и условно речено легитимитет) за изношење неистинитих наклапања која се граниче са болешћу. Кафанска препуцавања заменила је (неограничена) могућност далекосежне комуникације. Наизглед демократична природа Интернета, који свима пружа могућност да кажу своје мишљење, у српској верзији се преобратила у његову ману и карикатуру.

Чему тајновитост?

Вратимо се, на тренутак ХААРП-у. У Србији је распрострањено веровање „да су Американци и НАТО“ инсталирали некакав ХААРП и код нас, а могућа локација за то је Стражевица (брдо код Београда), које је за време бомбардовања 1999. године посебно циљано. То је једноставно чиста глупост и бесмислица. Тајновитост власти о природи војних инсталација је нешто о чему се не дискутује, сасвим је непотребна и проузрокује теорије завере. Радарске, антенске и сличне инсталације нису никаква тајна за потенцијалног непријатеља. А „балканских шпијуна“ у Србији никада не мањка, сви смо још увек под будним оком система ОНО и ДСЗ из доба друга Тита и његових добровољних активиста.

Али не треба кривити ни некаквог министра-керамичара за непружање релевантних информација грађанству, јер би тако вероватно поступао (из глупаве навике) и високо образовани министар сваке друге земље. Кладим се да ни уважени Повереник за јавне информације никада није тражио такве податке од надлежног министра.

Овакве и сличне приче не приповедају се само у Србији, већ широм света. У Русији, ЕУ и самој Америци постоји велики број људи који верују да антене типа ХААРП служе за контролу становништва, климатске промене и тако даље. Наш (балкански) проблем је што смо сиромашни, неорганизовани, те нисмо изградили и одржавали насипе, па су размере катастрофа изазване природним појавама неупоредиво веће него у развијенијим земљама…

Тамара кривац за све

Треба ипак именовати главног кривца за прошлогодишње временске непогоде. Зове се Тамара.  У цивилизованом свету је одавно успостављена пракса да се оркани, циклони и велике атмосферске непогоде „крсте“ (по правилу женским) именима. Није јасно чиме су то даме заслужиле овакву негативну славу.

Време се формира у тропосфери, а зависи од великог броја параметара – пре свега градијената (разлика) у притиску, температури и влажности ваздуха. Тропосфера представља најнижи слој атмосфере на висини 0-12 км, а састављена је пре свега од водене паре и аеросола.  Када се у тропосфери јаве области ниског ваздушног притиска (ово је лаичко објашњење), може доћи до вртложног струјања ваздуха од обода ка средини,  са тенденцијом да се неједнаки притисци изједначе. Овако настају циклони. (извор: „Свет науке“) Такав је био циклон Тамара који је прошле године изазвао пустош широм Србије и БиХ. Поступајући по навици неспретно са истином, власти нису јавно објавиљивале Тамарино име.

15. мај 2016.